Реформски процеси унутар ММФ-а у контексту финансијских криза: Перспектива аналитичког еклектицизма

Sažetak

Сврха овог рада јесте да понуди теоријски оквир за превазилажење ограничења која произилазе из епистемолошке искључивости истраживача, изражене кроз инсистирање на једном теоријском приступу или уском скупу међусобно сродних теоријских концепата у проучавању развоја Међународног монетарног фонда (MMФ). Понуђени оквир представља одговор на истраживачко питање на који начин аналитички еклектицизам доприноси свеобухватнијем и прецизнијем објашњењу реформских процеса унутар ММФ-а. Теоријски апарат заснован на овом прагматичном епистемолошком стајалишту омогућава обједињавање принципал-агент (ПА) приступа, теорије бирократизације и теорије експлоатације кризе. У складу са наведеним, у раду су дефинисане улоге, релевантни концепти, као и начини примене и међусобне повезаности ових теоријских праваца, а у циљу креирања јединственог и конзистентног полазишта у истраживању промена унутар ММФ-а. Кроз увођење концепта осе конкретизације и везивних тачака, предложени теоријски оквир добија додатну вредност у погледу кохерентности, те и додатно оснажење својих експланаторних могућности. Важан сегмент у обликовању овог теоријског апарата за истраживање реформских процеса унутар Фонда представља перцепција финансијских криза, попут Азијске финансијске кризе 1997. године и финансијских криза са краја прве деценије 21. века, не само као окидача за иницирање и спровођење институционалних реформи, већ и као полигона у ком се ове промене остварују.