Arhitektura i urbanizam

Impresum

Fri, 26 Dec 2025 14:28:52 +0100

Sadržaj

Fri, 26 Dec 2025 00:00:00 +0100

Stvaralaštvo arhitekte Franje Urbana na području Pomoravlja i Šumadije

Vladana Putnik Prica — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100

Franja Urban spada u grupu stranih arhitekata koji su se posle Prvog svetskog rata doselili u Kralјevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, ostvarivši veoma plodnu karijeru. Iako je većinu ostvarenja realizovao u Beogradu, Urban je zahvalјujući dobroj saradnji sa investitorima imao prilike da projektuje i u drugim gradovima i mestima. Do sada je poznato da je stvarao u Loznici, Jagodini, Ćupriji i Aranđelovcu. Jagodina je drugi grad posle Beograda po broju Urbanovih dela i jedini grad u kojem je njegova građevina proglašena za spomenik kulture. Uprkos delimično sačuvanoj projektnoj dokumentaciji za Urbanove relizacije u Jagodini, o njima do sada nije objavlјena detalјnija monografska studija, a kuće u Ćupriji i Aranđelovcu su do sada bile potpuno nepoznate domaćoj istoriografiji. Ovaj rad zato predstavlјa nastavak istraživanja života i stvaralaštva arhitekte Franje Urbana, kako bi se kompletnije sagledao zapostavlјeni i nedovolјno poznat deo njegovog opusa.

GIS-bibliografija kao novo korisničko iskustvo u predstavljanju arhitektonskih časopisa

Milena Milinković, Omiljena Dželebdžić, Tanja Njegić — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100

Ovaj rad ukazuje na mogućnosti prezentacije i promocije časopisa iz oblasti arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja pomoću alata geografskog informacionog sistema (GIS). Ideja je da se metapodaci iz bibliografije časopisa, koja je izrađena u okviru Kooperativnog onlajn bibliografskog sistema i servisa COBISS.SR, na poseban način vizualizuju uz pomoć GIS alata i primenom metoda i procedura dostupnih u GIS okruženju. GIS tehnike se ovde koriste za povezivanje određenih podataka o radovima iz časopisa (lokacije projekata, autorstvo i ilustracija) sa prostornim atributima, čime je omogućeno georeferenciranje članaka i arhitektonskih projekata. Dobijeni rezultati prezentovani vizuelnim prikazima, pre svega, namenjeni su cilјanoj čitalačkoj publici: arhitektama, urbanistima, prostornim planerima, ali i svim drugim čitaocima. Pored zainteresovanih korisnika ovakav vid prezentovanja radova iz serijskih publikacija je značajan i za bibliotekare, budući da im omogućava jedan nov konceptualni model organizacije podataka o ovoj vrsti bibliotečke građe.

Rekonstrukcija hronologije, autorske pozicije i projektantskih tema arhitekte Rastka Radulovića u francuskim projektnim ateljeima (1959–1964; 1972–1975)

Goran V. Anđelković — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100

Srpsko-francuski odnosi bili su do sada predmet istraživanja domaćih i međunarodnih autora. Uža i specifična tematska područja, kao što su srpsko-francuske arhitektonske veze, nemaju još uvek sveobuhvatni pregled u istoriji i teoriji arhitekture. Značaj njihovog istraživanja ogleda se u utvrđivanju neposrednih i posrednih francuskih uticaja na srpski arhitektonski i kulturni prostor, razvoj srpske arhitekture i estetsku pročišćenost autorskog izraza srpskih arhitekata. Predmet istraživanja rada su dva profesionalna angažmana arhitekte Rastka Radulovića (1933–2005) u Francuskoj – prvi u Gujonovom (1959–1964) i drugi u Delbovom atelјeu (1972–1975). Cilј istraživanja je da se na osnovu delimično sačuvane projektne dokumentacije i ručnih skica rekonstruiše Radulovićev profesionalni angažman u Francuskoj i utvrdi njegov autorski dopirnos savremenoj arhitekturi. Istraživanje se zasniva na hipotezi da su ova dva kratka profesionalna angažmana u Francuskoj uticala na razvoj novih oblikovnih i prostornih koncepata u Radulovićevom opusu. Metodologija istraživanja uklјučuje uporednu analizu, deduktivni metod i pregled primarnih i sekundarnih izvora, s cilјem postavke precizne rekonstrukcije hronologije, autorske pozicije i projektantskih tema tokom njegovog profesionalnog angažmana u francuskim projektnim atelјeima, u šezdesetim i sedamdesetim godinama HH veka. Rezultati pokazuju da je Radulović u kratkom periodu doprineo otvaranju novih projektantskih tema, koje su bile u skladu sa tada savremenim tendencijama i kritikama vladajućeg modernističkog diskursa. Doprinos ovog istraživanja ogleda se u prvoj sistematskoj rekonstrukciji hronologije, autorske pozicije i projektantskih tema Radulovića u francuskim projektnim atelјeima, te usmerava dalјe pravce proučavanja koji mogu doprineti bolјem kontekstualizovanom razumevanju srpsko-francuskih arhitektonskih veza.

Nasleđe arhitektonskog izvoza Srbije u zemlje Afrike: hotelska arhitektura (1960–1999)

Nebojša Antešević, Ilija Gubić — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100

U korpusu arhitektonskog izvoza Srbije u zemlјe Afrike od šezdesetih do kraja devedesetih godina 20. veka izdvajaju se realizacije i idejna/konkursna rešenja hotelske arhitekture koja je predmet istraživanja ovog rada. Nakon oslobađanja od kolonijalnih uprava pedesetih i šezdesetih godina, u nezavisnim afričkim zemlјama javlјaju se polet i optimizam pri formiranju modernih društava, što je bilo praćeno obimnom izgradnjom objekata državne uprave, raznih društvenih ustanova i stambenog fonda. U tome su zapaženu ulogu imala projektantska i građevinska preduzeća iz SFR Jugoslavije koja su zbog kapaciteta i graditelјskog iskustva u decenijama nakon Drugog svetskog rata mogla da ispune različite potrebe i zahteve naručilaca. Tada dolazi i do realizacije novih hotela koji su isprva bili značajni za kontekst društvenih promena i uspostavlјanja međunarodne saradnje, a potom i za razvoj turističke delatnosti u zemlјama Afrike. Od sedamdesetih godina, nakon izgradnje objekata primarnih državnih i društvenih funkcija, počinje da se intenzivira i razvoj turizma koji je za afričke zemlјe u razvoju donosio nove investicije, saobraćajnu infrastrukturu i unapređenje uslužnih delatnosti. Odmarališta, hoteli, safari hoteli i drugi oblici arhitekture ugostitelјsko-turističkih objekata koji se javlјaju tokom osamdesetih godina usled težnji za razvojem masovnog turizma u pojedinim afričkim zemlјama dali su nove mogućnosti savremenoj arhitekturi afričkog kontinenta. Turizam je takođe bio važan i za promociju autentičnih kulturnih i geografskih odlika, pa se arhitektura ugostitelјsko-turističkih objekata pokazala pogodna da se kroz nju plasiraju određeni koncepti i prostorno-oblikovna rešenja koja bi stranim gostima približila utisak lokalnih specifičnosti. Iako su projekti turističke arhitekture autora iz Srbije ostali većinom nerealizovani, njihovi arhitektonski koncepti, projektantske odlike i slobodniji pristupi, često podstaknuti uticajima postmodernizma, ukazuju na progresivnije tokove savremene arhitekture u zemlјama Afrike.

Politička moć i urbanističko planiranje: geneza i kritička analiza teorijskih pristupa

Ljubica Slavkovic — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100

Urbanističko planiranje je tradicionalno obeleženo dominacijom racionalističkih i tehnokratskih pristupa, unutar kojih je pitanje političke moći tretirano kao periferno. Sa prodorom kritičkih društvenih teorija u teorije planiranja, u drugoj polovini HH veka, jača sagledavanje planiranja kao politički uslovlјenog procesa, u kome odnosi moći igraju centralnu ulogu u oblikovanju prostora i javnih politika, da bi sa savremenom neoliberalnom paradigmom planska arena ponovo bivala „depolitizovana”. Cilј rada je da se kroz kritičku analizu literature prikaže kako se pojam moći transformisao unutar tri klјučna teorijska okvira: racionalističko-tehnokratskog, komunikativnog (utemelјenog na Habermasovoj (Habermas) koncepciji javne sfere) i kroz perspektivu fukoovske koncepcije diskursa. Analiza obuhvata koncepte i autore koji imaju značajan uticaj na teorije planiranja, kao što su Harvi (Harvey), Lefevr (Lefebvre), Hili (Healey), Forester (Forester) i Flivbjerg (Flyvbjerg), i nastoji da identifikuje paradigmatske prelome i implikacije koje različita poimanja moći proizvode u razumevanju i praksi planiranja. Rad ukazuje na potrebu za analitičkim okvirom koji premošćuje jaz između normativne teorije i empirijskih konfiguracija moći u savremenom urbanističkom planiranju.

Stambeno-poslovni objekat PĐ27

Branislava P. Stoiljković — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100

Objekat se nalazi u delu grada koji tokom prethodne decenije karakteriše proces intenzivne urbanizacije, gde semiurbani ambijent sa tradicionalno porodičnim stanovanjem prerasta u savremeno višeporodično i kombinovano stambeno-poslovno okruženje. Objekat se sastoji od tri lamele, koje zajedno čine jedinstvenu funkcionalnu i oblikovnu celinu sa prepoznatlјivim arhitektonskim identitetom. Integracija novogradnje u formiranu strukturu prigradskog naselјa razmatrana je na više arhitektonskih nivoa. Arhitektonsko-urbanističko rešenje proističe iz nepravilnog oblika parcele i njene pozicije na raskrsnici. Usvajanjem koncepta tzv. „prekinutog niza”, objekat je ukloplјen u postojeću urbanističku matricu, sa različitom arhitektonskom morfologijom susednih ulica. Ovakav pristup je omogućio diskontinuitet fronta prema ulici sa porodičnim kućama i formiranje kontinualnog fronta prema ulici sa višeporodičnim i poslovnim objektima. Stambeni sprat je rešen kao koridorski sklop, sa stanovima predviđenim sa obe strane centralno postavlјenog hodnika. Manji stanovi su jednostrano orijentisani, dok veći imaju orijentaciju preko ugla. Svi stanovi su jasno zonirani, sa prostorijama dnevnog boravka objedinjenim u jedinstven prostor i prostranim pripadajućim otvorenim površinama. Stanovi na poslednjoj etaži takođe imaju i pristupe velikim privatnim krovnim terasama sa bazenima, letnjim kuhinjama i zelenim površinama, čime se na funkcionalnom planu nadovezuju na sadržaje u okruženju. Osnovni volumen objekta čini monolitna bela masa sa naglašenim tamnim linijama i nasumično raspoređenim balkonima, što čitavoj kompoziciji daje dozu dinamičnosti. Raščlanjen venac objekta reinterpretira ritam punog i praznog, preuzet iz niza porodičnih kuća na suprotnoj strani ulice. Objekat na originalan način odgovara na neke tipične prostorne, organizacione i estetske izazove savremene stanogradnje i predstavlјa još jedan autorov upečatlјiv objekat višeporodičnog stanovanja u gradu.

Samoodrživa kuća za odmor na Kosmaju

Jelena Pavlović — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100

Realizovani objekat pozicioniran je uz sam rub Predela izuzetnih odlika „Kosmaj” u blizini Beograda, okružen prirodnim pejzažem koji karakterišu šumske površine, blage padine i autohtona vegetacija, što je istaklo potrebu za harmoničnom integracijom arhitektonskog rešenja radi minimalnog narušavanja ambijentalnog konteksta. Na lokaciji su izvedeni sadržaji namenjeni povremenom boravku, odmoru i rekreaciji petočlane porodice, pri čemu je glavni stambeni objekat predmet ovog rada. Tradicionalno graditeljstvo Šumadije poslužilo je kao inspiracija za savremenu interpretaciju bondruk konstrukcije, koja je primenjena u projektovanju i izgradnji dvoetažne vikendice.

Rad je koncipiran kao analitički prikaz izgrađenog objekta, sa detaljnim obrazloženjima projektantskih motiva, konceptualnih polazišta i kriterijuma koji su oblikovali arhitektonsku formu i programsku strukturu. Poseban akcenat stavljen je na razmatranje primenjenih konstruktivnih rešenja, materijalizacije i integrisanih tehnoloških sistema, uz osvrt na način na koji ovi elementi doprinose funkcionalnosti, estetskom izrazu i održivosti. Cilj rada je da pruži uvid u proces projektovanja i realizacije, ističući međusobnu povezanost idejnih i tehničkih odluka koje definišu konačni karakter arhitekture.

Osnovna premisa projektantskog pristupa bila je uslovljena zahtevom investitora da objekat bude u potpunosti nezavistan od gradskih sistema snabdevanja, uz maksimizaciju održivosti i očuvanje visokog nivoa komfora. U tom smislu, objekat je samoodrživ prevashodno u pogledu energetske samostalnosti i upotrebe solarne energije za podmirivanje energetskih potreba, kao i posedovanja sopstvenih sistema snabdevanja vodom i evakuacije otpadnih voda, ali bi svođenje pojma na takvo tumačenje bilo značajno potcenjivanje koncepta. U radu se stoga razmatraju pojmovi ekološke i kulturne održivosti, kao i njihove interpretacije u arhitektonskom diskursu, radi utvrđivanja preciznijeg tumačenja.

Univerzitet u Sarajevu – Arhitektonski fakultet 1949−2024: 75 godina obrazovanja arhitekata u Bosni i Hercegovini / Nermina Zagora (urednica)

Aleksandar Kadijević — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100

Stambena izgradnja Beograda: tehnike, ideje, dometi / Ljilјana Đukanović

Angelina Bankovic — Wed, 24 Dec 2025 00:00:00 +0100