Acta herbologica

Dve decenije useva tolerantnih na herbicide u Republici Srbiji

2023-12-31T09:41:58+01:00

Oplemenjivanje i testiranje useva tolerantnih na herbicide u Srbiji odvija se skoro tri, a tradicija njihovog gajenja oko dve decenije. U Republici Srbiji i drugim evropskim državama dozvoljeno je gajenje isključivo useva tolerantnih na pojedine herbicide koji su dobijeni klasičnim metodama oplemenjivanja, bez korišćenja genetičkog inženjerstva. To su za sada suncokret, uljana repica i šećerna repa tolerantni na herbicide ALS inhibitore i kukuruz tolerantan na cikloksidim. Izuzev hibrida suncokreta tolerantnih na tribenuron-metil i imidazolinone, koji zauzimaju preko 80% površina pod ovim usevom u Republici Srbiji, ostali usevi tolerantni na pojedine herbicide zastupljeni su na mnogo manjim površinama (1-17%). Potencijal ovih useva se često ne koristi na najbolji način, a glavni izazov i pretnja su korovi rezistentni na herbicide na koje su ovi usevi tolerantni. Veliki problem za održivost ovih sistema proizvodnje u Srbiji je što se uzgajivači ovih useva oslanjaju uglavnom na herbicide na koje su tolerantni, zanemarujući druge mere u integrisanom suzbijanju korova. Da bi se očuvali ovi resursi kao deo integralnog sistema suzbijanja korova neophodno je poboljšati nivo znanja proizvođača o najboljoj praksi gajenja ovih useva, njihovim prednostima i rizicima. Kao mač sa dve oštrice, usevi tolerantni na herbicide omogućuju poljoprivrednicima da poboljšaju smenu herbicida različitih mehanizama delovanja i suzbijanje određenih korova rezistentnih na pojedine herbicide, ali takođe mogu dovesti do prekomerne upotrebe herbicida na koje su tolerantni, uticati na selekciju rezistentnih korova i promenu sastava korovske flore. Herbicidi i usevi tolerantni na herbicide su veoma važni resursi savremene biljne proizvodnje ali isključivo kao deo integralnog suzbijanja korova, bez preteranog oslanjanja na ove useve i herbicide na koje su tolerantni.

Uticaj redukovane primene herbicida i mehaničkih mera na svežu nadzemnu masu širokolisnih korova u usevu soje

2023-12-31T09:41:58+01:00

Evropska komisija je u maju 2020. godine objavila strategiju Farm to Fork u kojoj je jedan od ciljeva smanjenje upotrebe pesticida za 50% do 2030. godine. Jedan od načina je primena herbicida u trake u kombinaciji sa mehaničkim merama. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li se redukovanom primenom herbicida tj. primenom 50% manje količine od preporučene u kombinaciji sa međurednom kultivacijom (MK) može postići visoka efikasnost u suzbijanju korova. U ogledu su primenjeni herbicidi posle setve a pre nicanja i herbicidi posle nicanja po čitavoj površini sa i bez međuredne kultivacije kao isti herbicidi u trake sa međurednom kutivacijom. Nedelju dana nakon prvog i drugog tretmana posle nicanja primenjena je MK. Herbicidi su primenjeni leđnom prskalicom sa komprimovanim CO₂, dizne TeeJet XR11002 (za tretiranje čitave površine) i TP4002E (za tretman u trake), 200 L ha^-1 vode i pritisak od 2 bara. Primenom herbicida u trake u kombinaciji sa MK ostvareno je smanjenje sveže nadzemne mase korova. Nisu ostvarene statistički značjane rezlike između pojedinih tretmana u trake u odnosu na tretmane primenjene po čitavoj površini.

Floristički sastav i održavanje vegetacionog pokrivača u organski održavanom vinogradu

2023-12-31T09:41:58+01:00

U organskoj proizvodnji grožđa sorte Panonia u Beogradskom vinogradarskom rejonu vegetacioni pokrivač u vinogradu održava se uz minimalne intervencije, spontanom florom uz povremeno podsejavanje odabranim vrstama iz familija trava i leguminoza. U ovom istraživanju je ispitan sastav vegetacionog pokrivača posle dve godine navodnjavanja vinove loze sa 50% i 100% od ETc (evapotranspiracije kulture) i poređen sa nenavodnjavanom površinom. Tokom 2021. i 2022. godine su primenjene mere navodnjavanja, a u proleće 2023. godine je evidentiran floristički sastav i utvrđeno da je vegetacioni pokrivač u vinogradu održavanom po konceptu organske proizvodnje dominanto hemikriptofitsko-terofitskog karaktera (dominiraju dvogodišnje i višegodišnje vrste iz grupe hemikriptofita). To ukazuje da vegetacioni pokrivač po florističkom sastavu naginje ka korovsko-ruderalno-livadskoj zajednici. Za razliku od životnog spektra flore, životni spektar vegetacije je dao donekle realniju sliku, odnosno ovde kvantitativno (po broju jedinki po jedinici površine) dominiraju dvogodišnje i jednogodišnje vrste, te je zajednica okarakterisana kao tero-hemikriptofitska.

Uporedna analiza mikromorfoloških i anatomskih karakteristika dve vrste iz roda Artemisia

2023-12-31T09:41:58+01:00

Rod Artemisia privlači veliku pažnju istraživača zbog hemijskog sastava i biološke raznovrsnosti vrsta koje obuhvata. U ovom radu proučavali smo vegetativne organe dve vrste roda Artemisia (A. vulgaris i A. absinthium) sa ciljem da se ispitaju anatomske karakteristike koje bi mogle da imaju taksonomski značaj i koje mogu biti povezane sa proizvodnjom sekundarnih metabolita. Ova studija je obuhvatala pripremu poprečnih preseka listova, stabla i korena, kao i njihovo posmatranje pod svetlosnim mikroskopom. Glavna anatomska razlika između posmatranih vrsta ogleda se u prisustvu dlaka. Nežlezdane dlake u obliku slova T primećene su na površini stabla i u epidermisu lica i naličja lista kod obe vrste. Žlezdane dlake su prisutne u mnogo većem broju kod vrste A. absinthium u odnosu na vrstu A. vulgaris, što se može dovesti u vezu sa većom proizvodnjom sekundarnih metabolita, naročito isparljivih jedinjenja.

Primena kombinacije herbicida tritosulfuron i florasulam bespilotnom letelicom u usevu ozime pšenice

2023-12-31T09:41:59+01:00

Pšenica je jedna od najvažnijih ratarskih kultura na svetu koja se koristi u ishrani ljudi. U zavisnosti od nivoa zakorovljenosti, korovske biljke mogu dovesti do značajnih gubitaka prinosa, koji na svetskom nivou prema nekim procenama iznose do 10%. Bespilotne vazduhoplovne letelice (UAV) imaju široku primenu u hemijskoj zaštiti useva, ali je za sada efikasnosti herbicida primenjenih pomoću UAV nedovoljno ispitana. Cilj ovog rada bio je da se ispita mogućnost upotrebe bespilotne letelice za primenu kombinacije herbicida tritosulfuron i florasulam u zaštiti pšenice od korova. Efikasnost navedene kombinacije herbicida je ispitana u slučaju primene niske norme tertiranja pomoću UAV, kao i pomoću rataske prskalice.

Kombinacija herbicida tritosulfuron i florasulam primenjena pomoću UAV (norma tretiranja 30 l ha^-1) je ispoljila visoku efikasnost u suzbijanju korovskih vrsta Capsella bursa-pastoris, Lactuca serriola, Sinapis arvensis i Viola arvensis, dok je efikasnosti iste kombinacije bila niža u slučaju primene ratarskom prskalicom. Na osnovu rezultata ogleda koji su ukazali na dobru efikasnost herbicida, možemo zaključiti da je sa aspekta uspešnosti zaštite pšenice od korova, upotreba UAV sasvim opravdana.

FITOTOKSIČNOST NIKOSULFURONA NA VEGETATIVNE PARAMETRE I KOMPONENTE PRINOSA PASULJA (PHASEOLUS VULGARIS L.)

2023-12-31T09:41:59+01:00

Nikosulfuron (C15H18N6O6S) je selektivni, translokacioni herbicid iz hemijske grupe sulfonilurea koje predstavljaju jednu od najčešće primenjivanih grupa herbicida, posebno u ratarskoj proizvodnji. Cilj rada je bilo ispitivanje efekta simuliranog zanošenja nikosulfurona na usev pasulja, a taj efekat je praćen kroz vegetativne parametre i komponente prinosa. Ogled je realizovan 2020. godine na oglednom polju Istraživačko - razvojnog instituta “Tamiš”, u Pančevu (Vojvodina, Srbija). Za ispitivanje je korišćen pasulj (Phaseolus vulgaris L.) sorte Galeb. Ispitivano je pet tretmana, odnosno koncentracija aktivne supstance nikosulfurona i to: 10%, 5%, 2,5%, 1,25%, 0,62% od preporučene količine primene i kontrolni tretman (bez primene aktivne supstance). Dobijeni rezultati su pokazali da nije bilo značajnih razlika u visini biljaka pasulja između tretmana, ali da je na tretmanu sa najmanjom koncentracijom (0,62%) zabeležen hormezis efekat. Primećeno je da se sa povećanjem primenjene količine nikosulfurona broj bočnih grana ali i prinos zrna po m² smanjuje, ali razlike dobijene između tretmana nisu bile statistički značajne. Značajne razlike u odnosu na kontrolu zabeležene su samo kod broja mahuna, i to pri primeni nikosulfurona u koncentraciji od 10% preporučene doze. Dobijeni rezultati su značajni sa aspekta praktične poljoprivredne proizvodnje jer je zanošenje radne tečnosti herbicida česta pojava u praksi, pa je s tim u vezi bitno poznavati potencijalne neželjene efekte na susedni, neciljani usev.

Ispravka: Efekat godine na morfološka i ornamentalna svojstva stepskog božura (Vol 32, No 1, p. 65-72, 2023)

2023-12-31T09:41:59+01:00

The Editorial Board of “Acta herbologica” journal, in agreement with authors (Prijić Željana, Marković Tatjana, Radanović Dragoja, Jingqi Xue, Xiuxin Zhang, Gordanić Stefan, Mikić Sara, Dragumilo Ana, Čutović Natalija, Batinić Petar) of the paper “The effect of the year on the steppe peony´s morphological and ornamental traits” (Vol 32, No 1, p. 65-72, 2023) who pointed out the technical errors that occurred after the paper was published, made the decision to do the necessary corrections in accordance with the prescribed procedure. We apologize the authors for errors that occurred in published paper and thank them for assistance in detecting them. According to that, the appropriate correction was made.