Acta herbologica

PARAKVAT I DRUGI HERBICIDI – DESIKANTI I IZBELJIVAČI – NJIHOV UTICAJ NA KOROVE, USEVE I ZDRAVLJE LJUDI I ŽIVOTINJA

2024-09-03T22:46:29+02:00

U radu je dat pregled različitih aspekata desikanata i izbeljivačkih herbicida, iz raznih hemijskih grupa, kojima je zajedničko da isušuju i izbeljuju lisnu masu. U korovskim biljkama mogu delovati kao totalni ili selektivni herbicidi, a primenjeni u zrelim fazama useva, isušivanjem lisne mase promovišu sazrevanje nekih važnih useva (suncokret, soja, krompir). Manje više svi ovi raznorodni herbicidi su visoke ili znatne toksičnosti što umnogome komplikuje njihovu primenu. U EU došlo je do inicijative za zabranu nekih od njih (npr. parakvat). Ipak, mišljenja smo, da uprkos njihovoj znatnoj toksičnosti, treba iste imati u vidu kao alternativu nekim drugim herbicidima.

Floristička analiza korova u povrtnjacima u organskoj proizvodnji

2024-09-03T22:47:23+02:00

Analizom korovske flore u povrtnjacima organske proizvodnje u selu Trmčare, (okolina Kruševca), zabeleženo je prisustvo ukupno 44 korovskih vrsta (23 korovskih, 19 korovsko-ruderalnih, 1 ruderalna i 1 korov livada i pašnjaka). U konstatovanoj korovskoj flori dominirali su predstavnici klase Magnoliopsida i to 38 vrste, dok su iz klase Liliopsida bile prisutne samo šest vrste. Analiza životnih formi korova u povrtnjacima pokazala je dominaciju terofita, koji su bili zastupljeni sa 70,45%, u odnosu na geofite, čija je zastupljenost bila 13,64%, hemikriptofite, koji su bili zastupljeni sa 11,36% i tero-hemikriptofite sa zastupljenošću od 4,55%. Zakorovljenost nije bila velika, jer je na svakih deset do petnaest dana vršeno međuredno kultiviranje, a u redovima, oko biljaka, su ručno odstranjivani korovi. Bez obzira na mehaničko odstranjivanje korova diverzitet korovske flore nje bio zanemarljiv. U svim posmatranim povrtnjacima najučestalije ozime korvske vrste bile su: Camelina sativa (L.) Crantz., Poa annua L., Myosotis arvensis (L.) Hill., Veronica persica Poir., Cerastium glomeratum Thuill., Lamium purpureum L. Od ranoprolećnih korovskih vrsta u svim posmatranim povrtnjacima najčešće su bile prisutne Chenopodium polyspermum L., Polygonum lapathifolium L., Polygonum persicaria L., Polygonum convolvulus L, Galium aparine L., a od kasnoprolećnih korovskih vrsta najčešće su bile prisutne Chenopodium album L., Amaranthus retroflexus L., Amaranthus hybridus L., Setaria viridis (L.) P. B., Hibiscus trionum L., Portulaca oleracea L.

Ključne reči: povrće, korovska flora, organska proizvodnja, širokolisni korovi, uskolisni korovi

Prilog fitocenologiji i ekoloskim odnosima ambrozije (Ambrosia artemisiifolia L.) u Kantonu Sarajevo

2024-09-03T22:48:00+02:00

Ambrozija je stetan i opasan korov, To je neofita koja naseljava razne kulture i ruderalna stanista. Zbog toga je ovaj rad posvecen fitocenologiji i ekoloskim odnosima ambrozije na jednom takvom stanistu. Istrazivanje je obavljeno na podrucju nekadasnjeg zeljeznickog teretnog i carinskog terminala u periodu 2021 do 2023. Ovo podrucje je jedno od najopasnijih mjesta u Sarajevu po brojnosti i rasprostranjenosti ambrozije, i u blizini se nalaze trzni centri, kao i veci broj zgrada. Uraden je fitocenoloski snimak te su obradeni i svi ostali parametri: zivotna forma, fitocenoloska pripadnost, florni elementi, indikatorske vrijednosti i analiza zemljista. Cilj rada je predstaviti na kakvim se mjestima ambrozija javlja, sa kojim vrstama i pod kakvim ekoloskim uslovima.

Ovim istrazivanjem su dobijeni novi podaci o fitocenologiji ambrozije koja je utvrdjena u vegetaciji Chenopodietalia. U vegetaciji je utvrdjeno ukupno 69 vrsta iz 23 porodice. Najbrojnija je porodica Asteraceae. Fitocenoloski, najveci broj vrsta pripada redu Chenopodietalia, od indikatorskih vrijednosti predstavnici tercijarnih vrsta su najbrojniji. U zivotnim formama preovladavaju hemikriptofite, od flornih elemenata konstatovano je 40 razlicitih elemenata iz 9 skupina, najbrojnija skupina je eurasijska a najbrojniji pojedinacni florni elementi su euras-smed i eurassubozean-smed. Konstatovano je 6 neofita sa podrucja Sjeverna Amerike.

Efekat dva različita herbicida na korovsku floru u soji

2024-09-03T22:48:37+02:00

Cilj istraživanja je bio da se utvrdi prisutna korovska flora u usevu soje na dva lokaliteta u Republici Srbiji i proceni efikasnost bentazona i imazamoksa. Rezultati su pokazali visoku do zadovoljavajuću efikasnost oba izučavana herbicida u suzbijanju različitih širokolisnih korova, kao i travnih korova u slučaju imazamoksa, sa blagim varijacijama u efikasnosti primećenim kod određenih vrsta korova. Fitotoksični efekti nisu zabeleženi, dok su proučavani herbicidi pokazali istu efikasnost kao herbicidi korišćeni kao standardi. Preporučeno je kombinovanje ovih herbicida u tank-miksu kako bi se proširio spektar delovanja i smanjila pojava rezistentnosti, imajući u vidu njihove različite mehanizme delovanja.

Alelopatski potencijal biljnog ekstrakta iz stabla Cuscuta campestris Yunck.

2024-09-03T22:49:35+02:00

Alelopatski proseci obuhvataju interakcije između živih organizama koje se ostvaraju posredstvom sekundarnih metabolita (alelohemikalija). Vrste roda Cucuta su poznate da produkuju hemijska jedinjenja koja se odlikuju različitim biološkim aktivnostima. Stoga, cilj ovog rada je bio da se ispita alelopatski potencijal biljnog ekstrakta dobijenog iz stabla Cuscuta campestris na klijanje i rani porast semena korovskih vrsta Amaranthus retroflexus i Portulaca oleracea. Ujedno, da se uradi hemijska analiza biljnog ekstrakta i procena njegove antioksidativne

aktivnosti.

Hemijska analiza biljnog ekstrakta stabla C. campestris je pokazala da je dobijeni biljni ekstrakt bogat izvor fenolnih jedinjenja. HPLC analizom po svom sadržaju su se izdvojila sledeća jedinjenja: kvercetin (5,62 mg/g), katehin (3,71 mg/g) i diadzin (2,85 mg/g), luteolin (1,82 mg/g) i rutin (1,16 mg/g). Osim toga, veće koncentracije (0,75% i 1%) biljnog ekstrakta ove parazitne cvetnice imale su inhibitorni efekat na klijanje i rani porast semena A. retroflexus i P. oleracea. A. retroflexus se pokazala kao osetljivija test biljka u odnosu na P. oleraceae, što potvrđuju procenti inhibicije klijanja semena od 88% (A. retroflexus) i 8% (P. oleraceae), odnosno inhibicija porasta klijanaca koja je bila 77% (A. retroflexus), odnosno 70% (P. oleraceae). Buduća istraživanja moraju obuhvatiti oglede na biljkama u saksijama, kao i poljske mikrooglede da bi se utvrdio alelopatski uticaj na korovske vrste.

UPOTREBA MALČEVA U SUZBIJANJU KOROVA U PITOMOJ NANI (MENTHA PIPERITA)

2024-09-03T22:50:20+02:00

Osnovne karakteristike različitih materijala za malčiranje i najvažnije karakteristike (broj i biomasa) svake vrste korova koja je uspela da probije barijere malča predstavljene su u ovom radu. Ispitivanje 9 organskih malčeva (slama, usitnjena kora bora, bagremova piljevina, karton, suve iglice bora, usitnjena kukuruzovina, usitnjena kora bagrema, biljni komposti 1 i 2), 1 biorazgradiva (crna malč folija) i 4 plastične malč folije (srebrno-crna, perforirana crna, crna, crna "agrotekstil") testirane su u pitomoj nani (Mentha x piperita) u Srbiji. Najbrojniji zabeleženi korovi bili su Agropirum repens, Avena fatua, Picris hieracioides, Setaria viridis i Rumex crispus. Broj i biomasa svih vrsta korova mereni su jednom u sezoni, pre prve žetve pitome nane. U poređenju sa kontrolnim tretmanom, 12 od 14 primenjenih malčeva korišćenih za suzbijanje korova pokazalo je pozitivane efekte u pitomoj nane. Malčevi su uticali na pojavu (redukcija od 9,7 do 100%) i biomasu korova (redukcija od 30 do 100%). Četiri malča su procenjena kao dobro rešenje za suzbijanje korova u pitomoj nani, i to dva organska: bagremova piljevina i suve iglice bora, i dve folije: srebrno-braon i crni "agrotekstil".