Малигни тумори костију у педијатријским старосним групама у Ираку

Sažetak

Увод: Отприлике шест одсто свих малигнитета дијагностикованих код деце су малигни тумори костију. Они драматично утичу на психички статус деце и њихових породица.
Циљ студије: Проучити клиничко-патолошке карактеристике тумора костију код ирачке деце и проценити одговор на лечење, исход и преживљавање.
Пацијенти и методе: Током периода од 11 година, рађена је ретроспективна студија за децу са туморима костију спроведена на подацима о пацијентима који су укључивали низ испитивања пре третмана укључујући комплетну крвну слику, серумски електролит, профил јетре и бубрега, аспират коштане сржи и биопсија, аспирација танком иглом и имиџинг студије.
Резултати: Прикупљени су подаци за 41 дете са тумором костију. Најчешће место захвата су доњи удови 21 (51,2%).
У време постављања дијагнозе, 29 пацијената је имало локализовану болест (70,7%), док је 12 (29,3%) пацијената имало метастазе. Од 41 пацијента укљученог у студију, хистопатологија 29 (70,7%) пацијената је била Евингов сарком, а 12 (29,3%) пацијената је био остеогени сарком.
Најчешћи токсични ефекат хемотерапије била је фебрилна неутропенија која је забележена код 22(59,5%) пацијената, затим хеморагични циститис код 3(8,1%) пацијената, и фебрилна неутропенија и хеморагични циститис забележени су код 5(13,5%) пацијената и конвулзије. забележен је код 1 (2,7%) болесника, а без компликација код 5 (13,5%) болесника. Релапс је констатован код 8 (21,6%) пацијената.
Дискусија: Висока стопа пацијената је изгубљена због праћења. 2 године ЕФС је 53%, што је ниже од оног пријављеног у другим студијама због касне дијагнозе, касног упућивања са презентацијом у локално узнапредовалом стадијуму болести.