Acta Facultatis Medicae Naissensis

Kvalitet života pacijenata sa transtibijalnom amputacijom i različiti periodi nošenja proteze

2025-11-20T13:54:50+01:00

Uvod. Istraživanje pacijenata sa amputacijom donjih ekstremiteta (LLA) odražava se na sve veće naglašavanje na kvalitet života (KoL) i njegovu sve veću upotrebu kao mere ishoda. Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže koji aspekti kvaliteta života su povezani sa trajanjem nošenja proteze kod pacijenata sa transtibijalnom amputacijom (TTA). Metode. Uzorak studije obuhvatao je 40 pacijenata koji su koristili protezu 1-3 godine (grupa A), 4-7 godina (grupa B) i >8 godina (grupa C). Svi pacijenti su kompletirali Triniti skalu za amputaciju i iskustvo sa protezom-revidirana (TAPES-R). Rezultati. Period nošenja proteza bio je značajno različit između grupa: grupa A (2,2 ± 0,7 godina), grupa B (5,5 ± 1,3 godine) i grupa C (22,9 ± 13,6 godina), p<0,001. Pacijenti u grupi B bili su značajno (p<0,05) stariji u odnosu na pacijente u grupi C, imali su značajno (p<0,05) nižu stopu zaposlenosti i značajno (p<0,05) duže trajanje dijabetes melitusa. Pacijenti u grupi C su imali značajno (p = 0,005) nižu stopu dijabetes melitusa. TAPES-R je pokazao da je socijalno prilagođavanje značajno niže (p < 0,05) kod pacijenata u grupi C u poređenju sa pacijentima u grupi A, (3,14 ± 0,46 prema 3,55 ± 0,41). Zaključak. Iako su pacijenti sa TTA pokazali dobar kvalitet života, grupa sa dugom istorijom nošenja proteze značajno se razlikovala u socijalnom prilagođavanju u poređenju sa pacijentima sa kratkim periodom nošenja proteze. Starost i etiologija amputacije značajno su se razlikovali među grupama.

EFEKTI KARDIOVASKULARNE REHABILITACIJE NA TOLERANCIJU FIZIČKOG NAPORA I KVALITET ŽIVOTA KOD STARIJIH BOLESNIKA SA KORONARNOM ARTERIJSKOM BOLEŠĆU

2025-11-20T13:54:50+01:00

Uvod/cilj. Cilj našeg rada bio je da ispitamo da li stariji pacijenti sa koronarnom arterijskom bolešću (KAB) imaju jednaku korist od kardiovaskularne rehabilitacije (KVR) programa kao i pacijenti mlađeg uzrasta. Metode. Studijom je obuhvaćeno 1697 pacijenata upućenih na program KVR nakon preživljenog infarkta miokarda, perkutane koronarne intervencije ili hirurške revaskularizacije miokarda. Bolesnici su podeljeni u dve grupe – u I grupi su bili pacijenti mlađi od 65 godina (1099 pacijenata, 64,76%), a u grupi II pacijenti stariji od 65 godina (598 pacijenata, 35,24%). Na početku i na kraju KVR urađeni su testovi fizičkim opterećenjem (TFO1 i TFO2). Takođe, kvalitet života je procenjen na početku i na kraju kVR validiranim upitnikom Short-Form 36 Health Status Survei (SF-36). Rezultati su upoređeni između grupa. Rezultati. Mlađi pacijenti su pokazali bolju toleranciju fizičkog napora na TFO1 i TFO2. Međutim, obe grupe su pokazale bolju toleranciju napora na TFO2. Naime, u obe grupe pacijenti su dostigli veći nivo opterećenja i duže trajanje na TFO2 u odnosu na TFO1. Takođe, veći procenat pacijenata je završio test postizanjem submaksimalne srčane frekvence na TFO2 u poređenju sa TFO1. Takođe, naši pacijenti su pokazali značajno poboljšanje u svim oblastima kvaliteta života osim graničnog statistički značajnog ograničenja zbog emocionalnog zdravlja kod pacijenata ≥65 godina. Zaključak. Naša studija je pokazala da kVR poboljšava kvalitet života i toleranciju fizičkog napora kod starijih pacijenata sa KAB. Zbog toga treba energično podsticati participaciju ovih pacijenata u programima KVR.

Polifarmacija i rizik od lek-lek interakcija kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom

2025-11-20T13:54:50+01:00

Cilj studije je bio da se utvrdi učestalost polifarmacije i ispita njen uticaj na rizik od lek-lek interakcija kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom (RA). Istraživanje je sprovedeno u vidu retrospektivne studije preseka. Studijom je obuhvaćen 131 pacijent sa dijagnozom RA, lečenih tokom 2019. i 2020. godine. Demografski podaci i kliničke karakteristike pacijenata prikljupljeni su iz medicinske dokumentacije (prisustvo komorbiditeta, propisana terapije i broj lekova). U ovoj studiji polifarmacija je definisana kao upotreba više od 5 lekova, bez obzira na dužinu terapije. Analiza podataka o terapiji koju su pacijenti primenjivali pokazala je da je 84 ispitanika (64,12%) primenjivalo 6-10 lekova, kako za lečenje primarnih tako i za lečenje drugih prisutnih akutnih i hroničnih bolesti. Analizom prikupljenih rezultata identifikovane su potencijalne interakcije kod 86 ispitanika (65,65%), dok je ukupan broj potencijalnih interakcija bio 164. Najčešće potencijalne interakcije su bile ozbiljne (73,78%). Analizom dobijenih rezultata, proizilazi da je aceklofenak lek koji ima potencijal da stupi u najveći broj interakcija sa lekovima koji se koriste u terapiji RA. S obzirom na širok spektar dostupnih lekova i terapijskih modaliteta koji se koriste u lečenju RA, neophodno je odabrati pravu kombinaciju lekova, u cilju ostvarivanja željenih terapijskih ishoda i minimiziranja potencijalnih lek-lek interakcija.

Care Needs of Patients with Heart Failure: A Systematic Review

2025-11-20T13:54:51+01:00

Background/Aim: Heart failure is a leading public health concern as its prevalence increases and the cost of care increases dramatically due to poor prognosis. Ineffective disease management can increase morbidity and lead to repeated hospitalizations. The aim of this systematic review was to determine the care needs of patients treated for heart failure.

Methods: The databases of PubMed, Medline, Scopus, Cochrane, Google Scholar, and Persian databases including SID, Iran Medex, and Magiran were searched until January 2022 to identify relevant articles. Included studies were descriptive analytical, cross-sectional and, qualitative studies, which were conducted on care needs, and heart failure disease. Of 1199 relevant published studies, a total of 16 studies were finally systematically reviewed. The quality of the articles was assessed by three researchers using the MMAT. The data were analyzed qualitatively.

Results: Sixteen studies involving 53299 Heart Failure patients were included in the study. The findings from researches indicated a moderate to high level of unmet needs in the area of care which consist of; health care needs, educational and learning needs, Emotional, social and psychological needs and support, counselling and home care services and some special needs for women.

Conclusion: This study highlights the need for provision care in several area and these require need assessment, management, decision-making, and care planning. Importantly, provision a support system to help patients cope during illness and bereavement is necessary.

Sedmogodišnje praćenje pacijenata sa adrenalnim incidentalomom

2025-11-20T13:54:51+01:00

Ciljevi. Studija je sprovedena sa ciljem da se procene morfološke i funkcionalne karakteristike nadbubrežnih incidentaloma (AI) sedam godina nakon inicijalne dijagnoze.

Pacijenti i metode. Trideset osam pacijenata sa AI je praćeno sedam godina. Za morfološko praćenje korišćena je kompjuterizovana tomografija. Procena hormonske aktivnosti vršena je na osnovu sledećih analiza: bazalni nivo kortizola, adrenokortikotropni hormon, prekonoćni (1mg) deksametazonski supresioni test, metanefrin u plazmi ili urinu, vanilmandelična kiselina, elektroliti, hematokrit, acido-bazni status, oralni glukozo-tolerans test i hromogranin A.

Rezultati. Funkcionalna aktivnost tumora je otkrivena je kod 6 pacijenata, dok je kod 2 potvrđeno postojanje umerene autonomne sekrecije kortizola (MACS). Adrenalektomija je urađena kod 9 pacijenata. Histopatološko ispitivanje dokazalo je hormonsku aktivnost tumora kod 6 bolesnika, adrenokortikalni karcinom kod jednog i sekundarne depozite bronhijalnog carcinoma kod jednog pacijenta. Kod preostalih 29 pacijenata, kontrolnim ispitivanjem za godinu dana utvrđena je nepromenjena veličina tumora. Nakon 7 godina, dva pacijenta su mala tumorsko uvećanje ≥1 cm, a endokrinološkim ispitivanjem verifikovana je MACS. Adrenalektomija je indikovana kod jednog pacijenta s obzirom da je veličina tumora bila veća od 4cm.

Zaključak. Inicijalna evaluacija AI podrazumeva opsežne dijagnostičke procedure sa ciljem da se utvrdi da li je potrebno hirurško lečenje. Ukoliko nije, prva CT kontrola se sprovodi nakon 12 meseci, da bi se pratio eventualni rast tumora. Rezultati našeg ispitivanja pokazuju da čak i mali adrenalni tumori (< 4cm) u periodu od 7 godina, mogu značajno da porastu i razviju umerenu autonomnu sekreciju kortizola, te je dugoročno praćenje ovih pacijenata u intervalima od 5-7 kodina svakako potrebno.

DIJAGNOSTIČKO SLAGANJE PRESEPSINA, PROKALCITONINA, C-REAKTIVNOG PROTEINA I BROJA LEUKOCITA KOD PACIJENATA SA SUMNJOM NA SEPSU

2025-11-20T13:54:51+01:00

Cilj: Kada se kod pacijenta sa sumnjom na sepsu naiđe na različite vrednosti inflamatornih parametara važno je znati o tome kakva je saglasnost između njih u cilju postavljanja dijagnoze. Cilj naše studije bio je da testiramo slaganje između četiri najčešće korišćena testa za dijagnostikovanje sistemske infekcije: broja belih krvnih zrnaca (VCC). ), serumskih nivoa C-reaktivnog proteina (CRP), prokalcitonina i presepsina.

Metode: Ovom studijom preseka obuhvaćeno je 479 odraslih pacijenata hospitalizovanih u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac tokom 2022. godine, za koje se sumnjalo da imaju sistemsku infekciju, a čije su mikrobiološke analize bile pozitivne.

Rezultati: Na uzorku bolničkih pacijenata sa izolovanim bakterijama sa mesta sumnje na infekciju, parametri inflamacije su pokazali nisku saglasnost kada su korišćeni za dijagnostiku sistemske infekcije. Samo serumski nivoi presepsina su pokazali značajan nivo slaganja sa CRP-om i prokalcitoninom (Cohen-ova kapa = 0,257, p = 0,000 Cohen-ova kapa = 0,169, p = 0,000, respektivno, ali sa niskim kapa vrednostima, dok je slaganje između CRP-a i prokalcitonina takođe bilo beznačajno kao između broja belih ćelija i sva ostala tri parametra.

Zaključci: Kada se kod pacijenta sa sumnjom na sepsu nađu različite vrednosti parametara inflamacije, odluka o antibiotskoj terapiji treba da se zasniva na bilo kom od dva para parametara - presepsin/C-reaktivni protein ili presepsin/prokalcitonin.

The Uloga serumske koncentracije vitamina D u predikciji toka i ishoda COVID-19

2025-11-20T13:54:52+01:00

Cilj: S obzirom na to da, prema dostupnoj literaturi, premorbidna stanja utiču na tok COVID-19, želeli smo da ispitamo ulogu prijemne koncentracije vitamina D u predikciji toka i ishoda bolesti hospitalizovanih pacijenata.

Metode: Opservaciona, prospektivna, kohortna studija sprovedena na 329 konsekutivno hospitalizovanih COVID-19 pacijenata u Univerzitetskom Kliničkom Centru Kragujevac (Srbija), u periodu između oktobra i decembra 2021. godine. Unutar 24 časa od prijema, koncentracija vitamina D određivana je iz periferne venske krvi. Sociodemografski i podaci u vezi sa istorijom bolesti prikupljeni su anamnestički i koristeći Zdravstveni informacioni sistem (COMTRADE, Srbija). Kao događaj od interesa posmatrani su potreba za intenzivnom negom i smrtni ishod u toku hospitalizacije.

Rezultati: Prevalneca hipovitaminoze D na prijemu bila je 27,7%. Pacijenti sa smrtnim ishodom I potrebom za prijem u jedinicu intenzivne nege značajno češće su imali hipovitaminozu D u odnosu na preživele i pacijente sa standardnim nivoom nege. Dodatno, koncentracija vitamina D < 20 ng/mL bila je nezavistan prediktor mortaliteta (aOR 2.142), ali ne i potrebe za lečenjem u jedinici intenzivne nege.

Zaključak: Snižena koncentracija vitamina D na prijemu može biti značajan prediktor ishoda hospitalizovanih COVID-19 pacijenata.

Анализа семенске течности у узорку ирачких неплодних пацијената

2025-11-20T13:54:52+01:00

Анализа семенске течности (СФА) игра кључну улогу у помагању клиникама за неплодност да дијагностикују основни разлог мушке неплодности.
Циљ студије: истражити обрасце семенске течности мушких партнера неплодног пара - са наизглед плодним женским партнеркама.
Материјали и методе: Студија попречног пресека спроведена од јануара-2019 до децембра-2022. Пацијенткиње које долазе на консултације за одложено зачеће дуже од 12 месеци са наизглед плодном партнерком.

Резултати: У студију су укључена 453 пацијента. Дистрибуција пацијената према старосним групама показује да је већина пацијената младих (21-30) година (61,1%).
Већина пацијената је патила од неплодности у трајању од 12-24 месеца 262 пацијента (57,8%). Већина пацијената има нормалну запремину сперме. Што се тиче броја сперматозоида, већина пацијената има испод нормалног броја сперматозоида. Концентрација сперме такође показује велики пад са старењем. Показало се да су параметри покретљивости лоши. Налази морфологије сперме су релативно добри.
Дискусија: Резултати тренутне студије одражавају утицај неплодности на младе старосне групе углавном јер се већина случајева неплодности манифестује у овом узрасту. Већина пацијената пати од ниског броја сперматозоида који се смањује са старењем. Познато је да покретљивост има јачи утицај на стопу плодности у поређењу са морфологијом. Ниска покретљивост је узрокована неколико фактора који су веома распрострањени у друштву у поређењу са абнормалним морфолошким факторима. То укључује: пушење, пијење алкохола, слабу физичку активност, стрес, гојазност. Другим речима, нездрав начин живота. Док, с друге стране, морфологију убрзавају други фактори који су мање распрострањени у друштву.

POBOLJŠANJE PROCENE ODNOSA TROŠKOVA I EFEKATA LEKOVA ZA RETKE BOLESTI

2025-11-20T13:54:52+01:00

Pozadina: Inkrementalni odnos cena/efikasnost (ICER) mnogih lekova za retke bolesti je često mnogo veći od prihvaćenog praga isplativosti za refundaciju, prvenstveno zbog njihovih izuzetno visokih cena, što postavlja pitanje njihove dostupnosti.

Cilj: Cilj ovog rada bio je da se sagleda neophodna prilagođavanja metoda koje se koriste za analizu troškova/efikasnosti lekova za retke bolesti.

Metode: Ovaj članak predstavlja narativni pregled metoda za prilagođavanje analize cene/efikasnosti lekova za retke bolesti kako bi se dobila realnija procena ICER praga, što je suštinska informacija za donosioce odluka.

Rezultati: Ulazne podatke u analizu troškova/efikasnosti leka za retke bolesti treba prilagoditi promenom diskontne stope, preciznijom procenom komunalnih usluga, isključujući troškove koji nisu povezani sa lečenjem, izračunavanjem lokalnog C/E praga, i što je najvažnije, pregovaranjem o leku cena dok se ne pređe C/E prag. Sa intenziviranim prilagođenim istraživanjem troškova/efikasnosti u ovoj oblasti, mnoge neizvesnosti će biti okončane, a stvarna vrednost mnogih lekova za retke bolesti biće poznata, što će uticati na cene u održivom pravcu.

Zaključak: Sa prilagođavanjima će se pristupiti stvarnoj ceni/efikasnosti leka za retke bolesti, omogućavajući na osnovu dokaza i potpuno transparentne odluke o nadoknadi.

NEFROTOKSIČNI UTICAJ PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

2025-11-20T13:54:52+01:00

Pozadina: Metabolizam i efekti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci još nisu u potpunosti shvaćeni, ali je evidentno da predstavljaju ogroman rizik po zdravlje pojedinaca.

Cilj: Ovaj pregledni rad ima za cilj da predstavi rezime objavljenih rezultata o uticaju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci na funkciju bubrega.

Metodologija: Baze podataka PubMed i MEDLINE korišćene su za pretragu literature koja se odnosi na zloupotrebu droga i njihov uticaj na funkciju bubrega.

Rezultati: Za ovu studiju pronašli smo 79 studija na ljudima koje su imale za cilj da predstave rezime objavljenih rezultata o uticaju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci na funkciju bubrega. Bubrežne manifestacije specifične zloupotrebe nedozvoljenih droga uključene su u ovaj pregled.

Zaključak: Razumevanje nefrotoksičnog profila izazvanog upotrebom psihoaktivnih supstanci predstavlja osnovu za adekvatnu procenu rizika i unapređenje lečenja posledičnih oboljenja bubrega.

DERMATOLOŠKI IZAZOVI U PANDEMIJI KOVID-19: ZNAČAJ DERMOKOZMETIČKIH PREPARATA

2025-11-20T13:54:53+01:00

Iako je KOVID-19 češće prisutan u blažoj formi, sistemski poremećaji uzrokovani virusom ogledaju se na gotovo svim organima. Dermatološke manifestacije su posledica same bolesti kao i preventivnih mera koje se preduzimaju u cilju sprečavanja infekcije. Uglavnom ne zahtevaju farmakoterapiju osim u težim slučajevima. U radu su istaknuti neželjeni događaju na koži u vezi sa svim aspektima KOVID-19 sa ciljem da se pruži sveobuhvatan pregled i osvetli uloga i značaj dermokozmetičkih preparata u njihovom tretmanu. U pripremi pregleda identifikovani su faktori koji utiču na kožu u pandemiji (zaštitne mere, sama bolest, post KOVID sindrom), uz selekciju i klasifikaciju kožnih simptoma koji se mogu tretirati dermokozmetičkim preparatima, i to prema relevantnim naučnim radovima i smernicama.

Dermatološki izazovi u pandemiji KOVID-19 mogu se podeliti u tri glavne kategorije: 1) kožne manifestacije u vezi sa samom infekcijom; 2) manifestacije kao rezultat nošenja zaštitne opreme i upotrebe sredstava za dezinfekciju i 3) kožne manifestacije post KOVID sindroma. Dermokozmetički preparati, jedinstvena kategorija kozmetičkih proizvoda sa terapeutskim efektima se preporučuju svuda osim kod teških dermatoloških poremećaja povezanih sa KOVID-19. Zauzimaju važno mesto u radu dermatologa, a pandemija KOVID-19 potvrđuje njihov značaj.

Mimetik antihemofiličnog faktora - novo poglavlje u profilaktičkom lečenju hemofilije A

2025-11-20T13:54:53+01:00

Cilj: Analiza efekata profilaktičkog lečenja mimetikom antihemofiličnog faktora kod deset pacijenata sa hemofilijom A. Pacijenti i metode: Retrospektivna analiza sprovedena je na osnovu podataka o lečenju desetorice pacijenata muškog pola (4 dečjeg, 1 adolescentnog, 5 odraslog životnog doba) sa teškom hemofilijom A, koji su pre profilaktičkog lečenja emicizumabom profilaktički lečeni koncentratom antihemofiličnog faktora. Jedan pacijent odraslog životnog doba razvio je inhibitore tokom profilakse antihemofiličnim faktorom. Kod četvorice odraslih pacijenata hemofilna artropatija se razvila pre početka profilaktičkog lečenja mimetikom antihemofiličnog faktora. Kod dvojice odraslih pacijenata profilaktičko lečenje emicizumabom sprovođeno je na 4 nedelje, a kod ostalih na 2 nedelje. Nakon 14 meseci profilaktičkog lečenja (prosek) mimetikom antihemofiličnog faktora analizirali smo broj probojnih krvarenja, godišnju stopu krvarenja, stanje zglobova, neželjene reakcije na emicizumab, kao i zadovoljstvo pacijenata lečenjem. Rezultati: U periodu profilakse emicizumabom kod pacijenata se nisu javljala probojna krvarenja, niti je došlo do kliničkog pogoršanja prethodno razvijene hemofilne artropatije kod pacijenata sa artropatijom. Vrednost godišnje stope krvarenja bila je nula kod svih pacijenata lečenih emicizumabom. Kod naših pacijenata se tokom profilakse emicizumabom nisu javile neželjene reakcije na lek. Svi pacijenti su naveli veće zadovoljstvo nesupstitucionim profilaktičkim lečenjem u odnosu na supstitucionu profilaksu. Zaključci: Obezbeđujući zaštitu od probojnih krvarenja i potencijalnim sprečavanjem daljeg oštećenja zahvaćenih zglobova profilaktičko lečenje emicizumabom omogućava veću aktivnost i povećava kvalitet života lečenih pacijenata.

Koinfekcija: Primarna varičela i COVID-19- Prikaz slučaja

2025-11-20T13:54:54+01:00

Uvod: Primarna varičela se obično javlja u detinjstvu i generalno je samoograničavajuća bolest. Kod odraslih i imunodeficijentnih osoba može imati ozbiljniji tok. Gojaznost je jedan od faktora rizika za teži oblik COVID-19 infekcije, koji može dovesti do imunosupresije i drugih sistemskih komplikacija. Ovaj prikaz slučaja ima za cilj da predstavi retku koinfekciju primarnom varičelom i COVID-19 kod odrasle osobe, da proceni uticaj ove koinfekcije na tok i težinu oba oboljenja kao i da naglasi značaj antivirusne terapije u lečenju oba oboljenja.

Prikaz slučaja: Prikazaćemo slučaj koinfekcije primarnom varičelom i COVID-19 kod žene starosti 34 godine sa postojećim problemom gajoznosti i koja je uspešno lečena oralnim aciklovirom i nirmatrelevir-ritonavirom bez razvoja značajnih komplikacija.

Zaključak: Trenutno ne postoji dovoljno dokaza da tvrdimo da koinfekcija primarnom varičelom i COVID-19 povećava šanse za teži oblik bilo koje od ovih infekcija. Uz efikasnu antivirusnu terapiju moguće je značajno smanjiti šanse za razviće težih formi obe infekcije, što bi lekari trebalo da imaju u vidu u slučaju koinfekcije sa ova dva virusna oboljenja i samim tim da reaguju pravovremeno.

KOLIZIJA PRIMARNOG ADENOKARCINOMA PLUĆA SA METASTAZOM ADENOKARCINOMA DEBELOG CREVA: PRIKAZ SLUČAJA

2025-11-20T13:54:54+01:00

Uvod: Kolizioni tumori predstavljaju istovremenu pojavu dva tumora različitog histološkog porekla na istoj lokalizaciji. Tumori mogu biti kombinacija sarkoma i karcinoma, karcinoma i limfoma i drugo. Kolizioni tumori u plućima su ređi u odnosu na pojavu kolizionih tumora u drugim organima.

Prikaz slučaja: 65-godišnja žena sa ličnom anamnezom o postojanju adenokarcinoma kolona koji je hirurški i hemioterapijski tretiran, javlja se na redovan radiografski pregled pluća. Na kontrolnom snimku otkrivene su dve ovalne promene u desnom plućnom krilu, kasnije verifikovane i kompjuterizovanom tomografijom. Patohistološkom i imunohistohemijskom obradom jedna promena identifikovana je kao primarni adenokarcinom pluća, a druga promena predstavlja metastazu adenokarcinoma kolona. Određivanje ekspresije pojedinih markera je glavni metod prilikom dijagnostikovanja lezija histološki različitog porekla. Adenokarcinom pluća eksprimuje u 90% slučajeva TTF-1, dok 99% metastaza koje vode poreklo od adenokarcinoma kolona pokazuje ekspresiju CDX2 markera.

Zaključak: Postoje brojne teorije kojima se pokušava objasniti nastanak kolizionih tumora. Prvom hipotezom se smatra da je nastanak kolizionih tumora slučajan. Druga hipoteza zagovara promenu okruženja pod uticajem karcinogenih stimulusa, a zatim rast dva tumora istovremno u takvoj izmenjenoj sredini. Poslednja hipoteza smatra da jedan tumor menja mikrookruženje unutar organa, samim tim povećava mogućnost naseljavanja metastaza u blizini. Za pravilan tretman kolizionih tumora neophodna je tačna i precizna dijagnoza, kao i poznavanje karakteristika tumora.