Acta medica Medianae

UTICAJ HIPERBARIČNE KOMORE NA OPORAVAK I PERFORMANSE: PREGLEDNI RAD

2024-10-31T11:40:52+01:00

Potencijalni mehanizmi koji leže u osnovi poboljšanja fizičkih performansi hiperbaričnom terapijom višestruki su i još nisu u potpunosti shvaćeni. Stoga, cilj ovog sistematskog pregleda bio je da se identifikuje i sumira relevantna literatura o uticaju terapije hiperbaričnom komorom na oporavak i performanse. Da bi se identifikovale potencijalne studije, izvršena je sveobuhvatna pretraga u dvema elektronskim bazama podataka: PubMed i MEDLINE. Identifikovali smo 13 relevantnih studija sa ukupno 271 učesnikom – ukupno 249 muškaraca i 22 žene. Studije o oporavku nakon vežbanja sugerišu da hiperbarična terapija kiseonikom može imati pozitivne efekte na različite parametre oporavka, uključujući smanjenu koncentraciju laktata, poboljšani oporavak otkucaja srca, povećan antioksidativni kapacitet i ubrzanu rekuperaciju. Studije o efektima hiperbarične komore na fizičke performanse pružaju različite uvide. Iako većina studija ukazuje na potencijal hiperbarične terapije kiseonikom da pozitivno utiče na fizičke performanse, ključno je uzeti u obzir da efikasnost hiperbarične komore može varirati u zavisnosti od faktora kao što su tip i intenzitet vežbanja i individualne karakteristike sportiste. Upotreba hiperbarične komore za oporavak i performanse predstavlja polje koje obećava, ali su potrebna dalja istraživanja da bi se uspostavili standardizovani protokoli i da bi se bolje razumeli specifični uslovi pod kojima hiperbarična terapija kiseonikom može biti najkorisnija.

METODE PROCENE DIMENZIONALNE STABILNOSTI ELASTOMERNIH MATERIJALA ZA UZIMANJE OTISAKA NAKON DEZINFEKCIJE: PREGLED LITERATURE

2024-10-31T11:40:52+01:00

Precizni i dimenzionalno stabilni materijali za uzimanje otisaka ključni su za uzimanje dobrog otiska, ali preciznost otiska i tačnost reprodukcije zavise i od još nekoliko faktora; jedan od najvažnijih je način dezinfekcije i njeno trajanje. Svrha ovog preglednog rada bila je da se sagledaju različite preporučene procedure za dezinfekciju elastomernih dentalnih otisaka i najčešće korišćene metode, kao i oprema za ocenu njihove dimenzionalne stabilnosti nakon dezinfekcije. Za potrebe ovog istraživanja izvršili smo elektronsku pretragu MEDLINE (PubMed) i baze podataka (Google Scholar) i pregledali smo članke objavljene u periodu od 2011. do 2022. godine. Odabrano je 39 najaktuelnijih i relevantnih studija fokusiranih na dezinfekciju elastomernih materijala za uzimanje otisaka, te na metode i opremu primenjene pri proceni stabilnosti dimenzija elastomernih otisaka nakon njihove dezinfekcije. Naša analiza je pokazala da su najčešće korišćeni dezinfekcioni materijali gluteraldehid i natrijum-hipohlorit. Dezinfekcija je obično trajala od deset do petnaest minuta. Kada je reč o metodama korišćenim za procenu dimenzionalnih promena, zapaženo je da je 26 autora od njih 39 najčešće upotrebljavalo mikroskop. Pregledom literature potvrđena je nestandardizacija metodologija primenjenih u istraživanju i njihova velika raznovrsnost.

SAVREMENI TERAPIJSKI PRINCIPI U LEČENJU BOLESNICA SA SINDROMOM POLICISTIČNIH JAJNIKA

2024-10-31T11:40:52+01:00

Poremećaj funkcije jajnika predstavlja stanje u kojem dolazi do neravnoteže, odnosno poremećaja stvaranja polnih hormona; usled toga nastaju poremećaji u menstrualnom ciklusu i smanjena sposobnost začeća ili održavanja trudnoće. Poremećaj funkcije jajnika može biti primaran, usled patofiziologije na nivou jajnika, ili sekundaran; tada poremećaj nastaje kao posledica poremećaja drugih žlezda poput hipofize i štitne žlezde. Sindrom policističnih jajnika složen je endokrinološki poremećaj, a prvi put je opisan 1935. godine. Najčešći je uzrok sekundarne amenoreje, a smatra se i najčešćim uzrokom ovulatorne disfunkcije žena u reproduktivnom periodu. Termin sindrom odnosi se na skup kliničkih karakteristika ili fenotip. Specifične karakteristike klasičnih fenotipova sindroma policističnih ovarijuma podrazumevaju kliničke znakove viška androgena, povišene koncentracije androgena u serumu, neredovne menstruacije i neplodnost kao posledicu. Takođe, zbog česte udruženosti sa insulinskom rezistencijom i hiperinsulinemijom mora se posmatrati i lečiti i kao metabolički poremećaj. Upravo je zbog kompleksnosti različitih poremećaja koji se mogu videti u različitim fenotipovima terapijski pristup vrlo kompleksan i individualizovan. Ovaj pregledni rad zasnovan je na pretraživanju celokupne raspoložive literature u dostupnim bazama podataka i praktično daje prikaz svih terapijskih opcija u lečenju bolesnica sa sindromom policističnih ovarijuma koje su danas dostupne. U svakom slučaju, potrebno je sprovesti još istraživanja da bi se razjasnila složena patofiziologija sindroma policističnih ovarijuma. Stoga, neophodne su dodatne prospektivne epidemiološke studije.

POVEZANOST OŠTEĆENJA IZAZVANIH GLAUKOMOM SA KONCENTRACIJOM PROTEINA TOPLOTNOG ŠOKA 70 U PLAZMI

2024-10-31T11:40:53+01:00

Proteini toplotnog šoka (engl. heat shock proteins – HSP) ili proteini stresa indukuju se u ćelijama. Štite ćeliju i produžavaju opstanak ćelije.

Cilj našeg istraživanja bio je da se utvrdi koncentracija HSP-a 70 u plazmi obolelih od primarnog glaukoma otvorenog ugla sa povišenim intraokularnim pritiskom (POAG-HTG) i obolelih od pseudoeksfolijativnog glaukoma otvorenog ugla (PEXG), kao i da se ispita veza između ovog biomarkera i strukturnih kao i funkcionalnih karakteristika glaukoma.

U ovu studiju uključili smo 90 ispitanika, koji su podeljeni u tri grupe: 37 obolelih od primarnog glaukoma otvorenog ugla sa povišenim intraokularnim pritiskom (hipertenzivni glaukom, POAG-HTG), 24 obolela od pseudoeksfolijativnog glaukoma otvorenog ugla (PEXG) i 29 ispitanika bez sistemskih bolesti i bez glaukoma, razvrstanih po polu i starosti (kontrolna grupa ispitanika; engl. control group of subjects – CONT). Koncentracija cirkulišućeg HSP-a 70 merena je metodom imunoapsorcionog enzimskog testa (engl. sendwyh enzyme-linked immunosorbent assay – ELISA) u plazmi ispitanika.

Nivoi HSP-a 70 u plazmi bili su veoma slični kod ispitanika iz svih triju grupa, bez značajne razlike. Bolesnici sa POAG-HTG-om imali su značajnu negativnu korelaciju koncentracije HSP-a 70 i RNFL Savg-a u plazmi (p < 0,05), a veoma blizu statističke značajnosti bile su negativne korelacije HSP-a 70 i MD-a (p = 0,0538) i HSP-a 70 i RNFL Iavg-a (p = 0,0584).

Zaključili smo da nema povećanja koncentracije HSP-a 70 u plazmi bolesnika sa POAG-HTG-om i PEXG-om. Postoji međuzavisnost između nivoa HSP-a 70 u plazmi i ispitivanih kliničkih parametara POAG-HTG-a (MD, RNFL Avg, RNFL Savg i RNFL Iavg). HSP 70 može biti značajan biomarker glaukoma.

HISTOLOŠKA PROCENA ODGOVORA KOŠTANOG TKIVA NA ENDODONTSKI MATERIJAL NA BAZI SILIKONA

2024-10-31T11:40:53+01:00

Uspešan endodontski tretman podrazumeva da materijal za opturaciju ostane u tkivu, zauvek ako je to moguće. Stoga, neophodno je poznavati dugoročne efekte materijala na okolno tkivo. Cilj ove studije bila je histološka procena odgovora koštanog tkiva na materijal na bazi dimetil-polisiloksana implantiran u artificijelni preparirani defekt. Uzorak je obuhvatio 20 Wistar pacova. Defekt je formiran u mandibulama pacova sterilnim svrdilima od nerđajućeg čelika. Siler na bazi dimetil-polisiloksana (Roeko Seal) implantiran je u defekte pacova iz eksperimentalne grupe, dok su defekti pacova iz kontrolne grupe ostavljeni da spontano zarastu. Jedna polovina životinja iz obeju grupa žrtvovana je nakon 30 dana, a druga nakon 90 dana. Mikroskopski preparati su analizirani na svetlosnom mikroskopu. Fibrozni kalus i mlada kost uočeni su trideset dana nakon implantacije. Devedeset dana nakon implantacije, kost oko neresorbovanog materijala u potpunosti je zacelila. Roeko Seal ne usporava zarastanje koštanog tkiva i omogućava potpuno zaceljenje tkiva oko materijala.

DIJAGNOSTIČKA PRIMENA KOGNITIVNIH EVOCIRANIH POTENCIJALA U PARKINSONOVOJ BOLESTI

2024-10-31T11:40:53+01:00

Idiopatska Parkinsonova bolest predstavlja hronični, progresivni, neurodegenerativni poremećaj od kojeg oboleva svaka stota osoba u populaciji starijoj od 60 godina. Osim dobro poznatih motornih znakova bolesti (bradikinezija, rigiditet i tremor), u kasnijim fazama dolazi do razvoja kognitivnih poremećaja i do ispoljavanja pune kliničke slike demencije. Značajan preduslov za adekvatno kognitivno funkcionisanje čini očuvana pažnja. Rano prepoznavanje kognitivnih poremećaja vrlo je značajno, ne samo iz medicinskih razloga već i zbog mogućih socijalnih problema.

Cilj rada je utvrđivanje dijagnostičkog značaja koji kognitivni evocirani potencijali imaju za otkrivanje poremećaja pažnje u različitim stadijumima Parkinsonove bolesti.

Primenom neurofiziološke metode kognitivnih evociranih potencijala ispitano je 45 muškaraca i žena sa idiopatskom Parkinsonovom bolešću, starih od 55 do 76 godina.

Iako su sve registrovane latencije u našoj studiji bile u okvirima fizioloških vrednosti, postoji statistički značajna razlika srednjih vrednosti latencija talasa N2 i P3 između kontrolnih subjekata i ljudi sa Parkisonovom bolešću. Bez obzira što osobe sa Parkinsonovom bolešću nemaju jasne kliničke znake demencije, kod njih svesno prepoznavanje nastale promene u nizu stimulusa traje duže nego kod zdravih subjekata iz kontrolne grupe.

Na osnovu dosadašnjih rezultata može se zaključiti da navedene komponente kognitivnih evociranih potencijala, naročito P3 talas, mogu biti korisno dijagnostičko sredstvo u validaciji kognitivnih poremećaja kod osoba sa Parkinsonovom bolešću koje nisu dementne.

ORIGANUM VULGARE L.: HEMIJSKI PROFIL EKSTRAHOVANIH ISPARLJIVIH KOMPONENATA I ANTIOKSIDATIVNA I ANTIINFLAMATORNA AKTIVNOST HIDROLATA

2024-10-31T11:40:53+01:00

Hidrolati ili cvetne vode proizvodi su hidrodestilacije aromatičnih biljaka. Predstavljaju nusproizvode etarskog ulja, pa je njihova proizvodnja jednostavna i pristupačna. Hemijski sastav i biološka aktivnost hidrolata i odgovarajućih etarskih ulja mogu se razlikovati. Osnovni cilj ove studije bio je da se ispita hemijski profil ekstrahovanih isparljivih komponenata hidrolata dobijenih iz nadzemnog dela biljne vrste Origanum vulgare L., ali i da se ispita antiinflamatorna i antioksidativna aktivnost hidrolata. Kvalitativna i kvantitativna analiza ekstahovanih isparljivih komponenata hidrolata izvršena pomoću gasne hematografije i masene spektomerije (engl. gas chromatography/mass spectrometry – GC/MS), kao i pomoću gasne hematografije / detekcije plamene jonizacije (engl. gas chromatography-flame ionization detection – GC/FID) pokazala je da su glavne komponente terpinen-4-ol (36%) i 1-okten-3-ol (33,6%). Sve ispitivane koncentracije hidrolata pokazale su sposobnost uklanjanja slobodnih DPPH radikala na način zavisan od koncentracije, kao i aktivnost u β-karoten / linolna kiselina testu. Ukupni antioksidativni kapacitet origana procenjen je korišćenjem testa kojim se ispituje antioksidativna moć redukcijom gvožđa (engl. ferric reducing ability of plasma – FRAP test), čija je vrednost iznosila 0,361 µmol Fe2+/ml ± 0,015 μmol Fe2+/ml. Pored antioksidativne aktivnosti, zabeležena je i zadovoljavajuća antiinflamatorna aktivnost sa procentom inhibicije denaturacije BSA od 71,2% ± 0,006%. Pokazana antioksidativna i antiinflamatorna aktivnost hidrolata O. vulgare mogu biti važne za njegovu buduću upotrebu u mnogim industrijskim oblastima.

TROVANJA ŽENA LEKOVIMA U TOKU PANDEMIJE COVID-19 U JUGOISTOČNOJ SRBIJI

2024-10-31T11:40:53+01:00

Lekovi su drugi na listi uzročnika smrtnosti povezane sa trovanjima i prvi na listi uzročnika trovanja. U proseku, jedna od četiri osobe na svetu razvije neki oblik mentalne bolesti u toku života. Pandemije, poput pandemije virusa korona 2019 (COVID-19), imaju kratkoročne, ali i dugoročne efekte na mentalno zdravlje i važan uticaj na društveni život. Trenutno nema podataka o trovanjima lekovima u toku pandemije COVID-19 na jugoistoku Srbije, pa je analiza ovog fenomena bila neophodna. U te svrhe sprovedena je retrospektivna studija preseka za period od marta 2020. do marta 2022. godine. Korišćeni su podaci toksikološke laboratorije Zavoda za sudsku medicinu u Nišu. Od 310 slučajeva intoksikacije bilo je 59,35% zabeleženih u ženskoj populaciji. Najveći broj slučajeva u ženskoj populaciji primećen je u kategoriji žena starih od 12 do 19 godina (75%). Među onima koji su imali više od 51 godine broj trovanja bio je 2,17 puta veći kod žena. Prilikom posmatranja kategorije osoba starih od 12 do 19 godina primećen je najveći broj trovanja sedativima, analgeticima i antiepilepticima. Najčešći uzročnici trovanja u populaciji koja ima više od 51 godine bili su sedativi, lekovi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, antiepileptici i antidepresivi. S obzirom na ove rezultate, može se reći da žene u periodu adolescencije i žene starije od 51 godine treba da budu ciljna grupa prilikom edukacija i podizanja svesti o mentalnom zdravlju.

Propisivanje sedativa uvek treba pažljivo razmotriti budući da se ova grupa lekova najčešće koristi za trovanje.

BRIGA O SEBI KAO PREDIKTOR DOBRE GLIKEMIJSKE KONTROLE U DIJABETESU: RAZLIKE IZMEĐU DIJABETESA TIPA 1 I TIPA 2

2024-10-31T11:40:54+01:00

Dijabetes melitus je hronična bolest koju danas kontroliše prvenstveno sama obolela osoba. Aktivnosti samokontrole dijabetesa uključuju redovnu kontrolu glukoze u krvi, zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, uzimanje preporučenih lekova i redovne konsultacije sa zdravstvenim radnicima. Različite studije su pokazale da edukativne i psihosocijalne intervencije mogu imati značajan uticaj na poboljšanje samokontrole dijabetesa i na smanjenje komplikacija. Cilj ove studije bio je da se ispitaju razlike u aktivnostima u vezi sa brigom o sebi između obolelih od dijabetesa melitusa tipa 1 i obolelih od dijabetesa melitusa tipa 2, kao i da se ispita uloga ovih aktivnosti u predviđanju dobre glikemijske kontrole. Naši rezultati ukazuju na to da u Srbiji osobe sa dijabetesom melitusom tipa 1 imaju mnogo teži zadatak kada je reč o sprovođenju dobre kontrole glikemije nego osobe sa dijabetesom melitusom tipa 2, čak i kada ne postoji razlika između ovih bolesnika u pogledu brige o sebi. U budućim programima edukacije za osobe sa dijabetesom melitusom tipa 1 naglasak treba staviti na kontinuirano praćenje glukoze u krvi. I kod jednog i kod drugog tipa dijabetesa melitusa treba obratiti pažnju na edukovanje o zdravoj ishrani.

CERVIKOBRAHIJALNI SINDROM: PREVALENCIJA I KLINIČKA KORELACIJA SA KORONAVIRUSNOM BOLEŠĆU 2019 KOD HOSPITALIZOVANIH BOLESNIKA

2024-10-31T11:40:54+01:00

Trenutno je prisutna zabrinutost zbog multisistemskih implikacija infekcije koronavirusnom bolešću 2019 (COVID-19), kao i zbog njenih potencijalnih dugoročnih komplikacija. Cilj našeg istraživanja bilo je ispitivanje prevalencije i kliničkih karakteristika cervikobrahijalnog sindroma kod hospitalizovanih bolesnika sa oboljenjem COVID-19. Prospektivnom studijom obuhvaćeno je 147 bolesnika kojima je, korišćenjem testa lančane reakcije polimeraze u realnom vremenu za SARS-Cov-2, prethodno potvrđena infekcija COVID-19. Nakon neurološke procene i pažljivog uzimanja anamneze, bolesnici su razvrstani u grupu bolesnika sa prethodnom istorijom cervikobrahialgije i grupu bolesnika bez prethodne istorije bolesti. Intenzitet bola procenjivali su sami bolesnici koristeći numeričku skalu u rasponu od 0 do 10. Rutinske laboratorijske analize u vezi sa koronavirusnom bolešću 2019 rađene su na osnovu uzoraka venske krvi. Naši podaci pokazuju statistički značajnu povezanost prethodne istorije cervikobrahialgije sa njenim recidivom (LR = 28,655; p = 0,000). Štaviše, procena intenziteta bola kod bolesnika sa prethodnom istorijom cervikobrahialgije statistički značajno korelira sa trenutnim stepenom cervikobrahialgije tokom hospitalizacije (p = 0,000). Takođe, zabeležena je slaba pozitivna korelacija (r = 0,168; p = 0,046) između trenutnog stepena cervikobrahialgije i odnosa neutrofila i limfocita. U ovoj studiji prikazane su statistički značajna povezanost prethodne istorije cervikobrahijalnog sindroma sa njegovim ponavljanjem i procena intenziteta bola kod hospitalizovanih bolesnika zbog COVID-19 infekcije. Odnos neutrofila i limfocita pozitivno korelira sa stepenom cervikobrahialgije i može ukazivati na povećanje lokalnog inflamatornog odgovora kod cervikobrahijalnog sindroma.

MORFOMETRIJSKA ANALIZA BIOPSIJA DUODENUMA KOD BOLESNIKA KOD KOJIH POSTOJI SUMNJA NA POSTOJANJE CELIJAČNE BOLESTI

2024-10-31T11:40:54+01:00

Celijačna bolest je imunološki posredovano sistemsko oboljenje koje se najčešće prezentuje u vidu enteropatije tankog creva izazvane unošenjem glutena i njemu sličnih prolamina iz žitarica poput pšenice, ječma i raži. Dijagnoza celijačne bolesti je trenutno zasnovana na kliničkoj prezentaciji, patohistološkoj analizi biopsija tankog creva i pozitivnoj serologiji. Cilj našeg rada bio je da utvrdimo histološke promene u strukturi resica bulbusa i postbulbarnog dela duodenuma kod bolesnika sa dijagnozom celijačne bolesti i kod osoba kod kojih ona nije utvrđena. Morfometrijska analiza sprovedena je na 35 duodenalnih uzoraka dobijenih od bolesnika kod kojih postoji sumnja na postojanje celijakije, dok su neki od bolesnika imali dispepsiju kao primarnu dijagnozu. Dobijeni rezultati o širini resica merenih u bulbusu i postbulbarnom delu bili su statistički značajni (p = 0,226). Širina resica u bulbusu duodenuma bila je značajno veća od širine resica u postbulbarnom delu, dok vrednost visine resica na ispitivanim mestima nije bila statistički značajna. Takođe, nijedan slučaj u ovoj studiji nije pokazao značajne promene u građi vilusa. Pored patohistološke analize, koja predstavlja zlatni standard u dijagnostici, morfometrijska analiza takođe može biti od pomoći u otkrivanju latentnih formi ove pojave. S obzirom na to da hronično perzistiranje ove bolesti može usloviti brojne sistemske poremećaje, neophodno je dugoročno praćenje ovih bolesnika.

DIMENZIJE LJUBAZNOSTI U POPULACIJI STUDENATA

2024-10-31T11:40:54+01:00

Postupci pomaganja drugima manifestacija su personalne dimenzije zvane ljubaznost, koja je od posebnog značaja u medicini. Sposobnost medicinskih radnika da pokažu ljubaznost jedan je od faktora koji određuju budući tok lečenja bolesnika.

Primarni cilj istraživanja jeste utvrđivanje prisustva kategorije ljubaznosti u grupi studenata Medicinskog fakulteta i u grupi studenata drugih fakulteta Univerziteta u Nišu, kao i utvrđivanje postojanja razlika u kategorijama ljubaznosti između ovih dveju grupa studenata.

Onlajn upitnik je popunilo ukupno 230 ispitanika. Za procenu ljubaznosti korišćen je višedimenzionalni instrument „Skala ljubaznosti”. Podaci su predstavljeni kao srednje vrednosti rezultata za svaki aspekt ljubaznosti, te kao maksimalne i minimalne vrednosti. Poređenje dveju grupa izvršeno je Studentovim t-testom za dva velika nezavisna uzorka.

Rezultati su pokazali da među grupama ispitanika ne postoji razlika ni u jednoj dimenziji ljubaznosti. Rezultati su dali uvid u prirodu ljubaznosti, prepreke ispoljavanja ljubaznosti, kao i njen značaj i ukazali su na neophodnost razmišljanja o dimenziji ljubaznosti u radu sa studentima i u svakodnevnoj kliničkoj praksi.

ODGOVOR POTKOŽNOG TKIVA NA DVE IMPLANTIRANE MEMBRANE NA BAZI KOLAGENA RAZLIČITOG POREKLA

2024-10-31T11:40:55+01:00

Kao glavni strukturni protein kod sisara, kolagen ispunjava osnovne zahteve da bude odgovarajuća komponenta biomaterijala koji se koriste u tkivnom inženjerstvu. Zbog svoje biokompatibilnosti i biorazgradivosti, kolagen se može koristiti u različitim oblicima u vođenoj regeneraciji mekog i koštanog tkiva. Membrane zasnovane na kolagenu, koje se često koriste za regeneraciju mekih i tvrdih tkiva, mogu se razlikovati po svom poreklu (svinjske, goveđe i konjske), fizičko-hemijskim karakteristikama kao što su arhitektura, poroznost, sposobnost apsorpcije, kao i po proizvodnim procesima, koji mogu uticati na odgovor tkiva i konačni ishod. U ovom istraživanju ispitali smo i uporedili odgovor tkiva na dve implantirane kolagenske membrane različitog porekla: svinjskog i konjskog. Koristili smo model potkožne implantacije kod BALB/c miševa, a odgovor tkiva je analiziran tri, deset i trideset dana posle implantacije. Tkivo je analizirano histološkim i histomorfometrijskim metodama. Dobijeni rezultati su pokazali da postoje varijacije u odgovoru potkožnog tkiva, obrascima ćelijske infiltracije, kao i da postoje promene u debljini membrane i brzini resorpcije; to se može pripisati razlikama u poreklu membrane, ali i razlikama u procesu proizvodnje. Možemo zaključiti da su obe membrane pogodne za primenu u vođenoj regeneraciji tkiva.

KLINIČKE KARAKTERISTIKE SINDROMA DELECIJE 22q11.2: PREGLED LITERATURE I PRIKAZ SERIJE SLUČAJEVA

2024-10-31T11:40:55+01:00

Sindrom delecije 22q11.2 najčešći je mikrodelecioni sindrom. Kliničke karakteristike pokazuju širok spektar multisistemskih manifestacija, a najčešće uključuju urođene srčane mane, hipoparatireoidizam sa hipokalcemijom, hipoplaziju timusa i posledičnu imunodeficijenciju, karakteristične crte lica, velofaringealnu insuficijenciju i kašnjenje u razvoju ili smetnje u učenju. Urađena je retrospektivna analiza medicinske dokumentacije i prikazan je spektar kliničkih manifestacija kod serije od pet bolesnika sa 22q11.2 delecionim sindromom. Premda je opisana serija bolesnika sa sindromom delecije 22q11.2 mala, broj ispitanika bio je dovoljan da nesporno dočara prepoznatljiv spektar kliničkih manifestacija u pomenutom sindromu. Kod svih bolesnika bili su prisutni elementi facijalnog dismorfizma, kao i parametri disfunkcije imunosistema koji su se manifestovali od limfopenije i rekurentnih respiratornih infekcija do urođenog deficita T-ćelijskog imuniteta. Skoro svi prikazani bolesnici imali su udružene urođene konotrunkalne srčane mane, a većina obolelih ispoljila je hipokalcemiju i elemente motoričkog kašnjenja i razvojnog kašnjenja. Povećana svest o multisistemskim karakteristikama sindroma delecije 22q11.2 ključna je za rano prepoznavanje i blagovremeno otpočinjanje sveobuhvatne nege, praćenja i lečenja obolelih.

AGONISTI TROMBOPOETINSKIH RECEPTORA U LEČENJU PRIMARNE IMUNSKE TROMBOCITOPENIJE: NAŠE ISKUSTVO

2024-10-31T11:40:55+01:00

Primarna imunska trombocitopenija (ITP) jeste stečena autoimuna bolest koja se odlikuje izolovanom trombocitopenijom Tr < 100 x 109/L i odsustvom svih stanja i bolesti koje mogu dovesti do trombocitopenije. Prva terapijska linija podrazumeva primenu kortikosteroida, intravenskih aplikovanih imunoglobulina ili anti-D imunoglobulina. Druga terapijska linija obuhvata splenektomiju, imunosupresivne lekove i agoniste trombopoetinskih receptora (TPO-RA). Cilj ove studije bio je da prikaže rezultate lečenja bolesnika sa ITP-om koji su na Klinici za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu lečeni agonistima trombopoetinskih receptora (eltrombopagom). U periodu od marta 2018. do decembra 2023. godine primenom eltrombopaga lečeno je šest bolesnika sa ITP-om kod kojih je došlo do izostanka odgovora na prethodne linije terapije ili do ispoljavanja neželjenih efekata. Indikacija za uvođenje eltrombopaga bio je hronični ITP. Vreme od postavljanja dijagnoze ITP-a do otpočinjanja terapije TPO-RA iznosilo je u proseku 71,5 meseci. Analiza prosečnog broja trombocita po uvođenju TPO-RA pokazala je trend porasta broja trombocita, bez neželjenih efekata. Agonisti TPO-RA ne pokazuju imunosupresiju, dovode do porasta broja trombocita, prestanka krvarenja i poboljšanja kvaliteta života. Upravo zato, agonisti TPO-RA predstavljaju neophodne lekove za lečenje ITP-a posle neuspeha prve i druge terapijske linije.

HENOH−ŠENLAJNOVA PURPURA KAO POSLEDICA INFEKCIJE COVID-19

2024-10-31T11:40:55+01:00

Prethodne infekcije gornjeg respiratornog trakta najčešći su faktor nastanka Henoh−Šenlajnove purpure (Henoch−Schönlein purpura – HSP). Najčešći uzročnici infekcije su streptokoke, a za njima slede virusne infekcije. Infekcija gornjih disajnih puteva koju je izazvao COVID-19 mogla bi biti predisponirajući faktor koji izaziva HSP.

Predstavljamo slučaj tridesetdevetogodišnjeg muškarca koji je razvio HSP tokom infekcije COVID-19. HSP se javio 14 dana nakon dijagnoze COVID-19 i ispoljio u vidu palpabilne purpure donjih ekstremiteta i zadnjice, bolova u donjem delu abdomena, mučnine i hematurije. Bolesnik je lečen metilprednizonom i meprednizonom i to je dovelo do brzog kliničkog poboljšanja. Oštećenje endotela kod bolesnika sa virusnom infekcijom COVID-19 nastaje kao posledica teške upalne reakcije. Izuzetno važno mesto u inflamatornoj reakciji endotela zauzima imunoglobulin A (IgA), koji se može deponovati unutar endotela. Ovo aktivira druge citokine koji mogu dovesti do pojave HSP-a.

PARANEOPLASTIČNI SINDROM KOD BOLESNIKA SA HODŽKINOVIM LIMFOMOM

2024-10-31T11:40:55+01:00

Paraneoplastična neuropatija javlja se kod osoba sa malignim bolestima i ne može se objasniti prisutnim tumorom, metastazama, infekcijama i neželjenim dejstvom terapije osnovne bolesti. Prikazujemo slučaj bolesnika starog 38 godina koji se javio na pregled zbog gubitka telesne težine, noćnog znojenja, gubitka senzibiliteta u donjim ekstremitetima, bolova, parestezije, alodinije i gubitka čula dodira u donjim ekstremitetima. Laboratorijska analiza krvi pokazala je da je vrednost leukocita bila 20x109/L, a C-reaktivnog proteina 40 mg/L. Markeri virusnih infekcija nisu ukazivali na aktivnu infekciju. Ultrasonografijom je otkrivena višestruka hipoehogena periferna limfadenopatija. Kompjuterizovanom tomografijom pluća otrkiveni su konglomerati limfnih nodusa u jugularnim jamama, medijastinumu i prednjem torakalnom zidu. Fizikalnim pregledom utvrđena je bezbolna i umerena limfadenopatija desne supraklavikularne regije. Magnetna rezonanca glave i vrata dala je nalaz koji je bio u granicama normalnih fizioloških vrednosti. Analizom cerebrospinalnog likvora isključeni su infekcija i malignitet. Smanjena amplituda u studijama nervne provodljivosti pronađena je u donjim ekstremitetima, a senzorni i motorni odgovori nisu mogli biti dobijeni. F-odgovor bio je smanjen. Bolesnik je imao simetričnu, uzlaznu neuropatiju i negativne duboke tetivne reflekse. Nalazi su ukazali na senzomotornu distalnu polineuropatiju. Biopsija limfnih žlezda rezultirala je dijagnozom Hodžkinovog limfoma mešovite celularnosti. Započet je polihemoterapijski protokol (doksorubicin, vinblastin i dakarbazin). Neuropatija je lečena intravenskim imunoglobulinima, dozom od 2 g/kg. Zapažen je delimičan oporavak i sprovedena je produžena fizikalna terapija. Kada su neurološke tegobe poput ovih kod prikazanog bolesnika povezane sa malignitetom ili sa pozitivnim onkoneuronskim antitelima, može se postaviti dijagnoza paraneoplastične neuropatije. Važno je blagovremeno prepoznati bolest da bi lečenje bilo uspešno. Rana dijagnoza tumora najbolja je garancija za poboljšanje ili stabilizaciju paraneoplastične neuropatije.