Acta medica Medianae

PREOPERATIVNA PROCENA KANDIDATA ZA HIRURŠKO LEČENJE NEMIKROCELULARNOG KARCINOMA PLUĆA

Stefan Stevanović — 2026-01-12

Karcinom pluća je najčešći maligni tumor i vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u opštoj populaciji, sa udelom od otprilike 25%. Prema aktuelnim podacima, od ove bolesti u Srbiji na godišnjem nivou oboli skoro sedam hiljada ljudi, a umre oko pet hiljada. Lečenje je kompleksno i multidisciplinarno. Hirurgija ima centralnu ulogu u lečenju tumora od I do III-A stadijuma. Mada su brojne studije potvrdile da hirurška resekcija tumora pruža najveće šanse za izlečenje bolesnika, u vreme postavljanja dijagnoze može se operisati samo između 20% i 30% bolesnika. Razlozi za to su brojni, a kao najčešći se izdvajaju odmakla bolest, komorbiditeti, oslabljena disajna funkcija i loše opšte funkcionalno stanje. S obzirom na to da su hirurške resekcije pluća relativno često praćene perioperativnim i postoperativnim komplikacijama, treba istaći da je detaljna preoperativna procena rizika izuzetno važna za ishod lečenja. U radu su predstavljene trenutno važeće smernice i protokoli za preoperativnu procenu rizika, sa posebnim osvrtom na bolesnike kod kojih postoji povišen rizik od razvoja ove bolesti (stare osobe, pušači, osobe sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća i gojazne osobe) i na ulogu spirometrijsko-difuzijskih parametara i testova opterećenja.

IMUNOLOŠKI MEHANIZMI UKLJUČENI U RAZVOJ NEONATALNE SEPSE

Jelena Vučić — 2026-01-12

Razvoj neonatalne sepse, posebno kod preterminske novorođenčadi, predstavlja jedan od glavnih faktora značajnog morbiditeta i mortaliteta u neonatalnom periodu. Prevremeno rođena novorođenčad kod kojih imunološki sistem nije u potpunosti razvijen, pokazuju pojačanu osetljivost za razvoj sepse u odnosu na novorođenčad rođenu u terminu. Aktivacija urođenog imuniteta kod prevremeno rođene novorođenčadi predstavlja jedan od glavnih mehanizama koji se suprostavljaju razvoju sepse. Različite komponente urođenog imuniteta omogućavaju osnovnu zaštitu i mogu poslužiti kao rani biomarkeri za razvoj sepse. U ovom radu analizirani su bazični mehanizmi urođenog imuniteta na prisustvo patogena, kao i različiti biomarkeri koji su uključeni u pokretanje inflamatornog procesa. Bolje razumevanje mehanizama uključenih u nastanak sepse može biti od koristi za ranu predikciju sepse, što doprinosi efikasnijem terapijskom pristupu.

KARCINOM DOJKE SA HER2 STATUSOM NISKE EKSPRESIJE: NOVA TERAPIJSKA POJAVA

Ana S Cvetanovic — 2026-01-12

Ciljane HER2 terapije koje se koriste u lečenju ranog karcinoma dojke pozitivnog na HER2 i metastatskog karcinoma dojke (engl. metastatic breast cancer ‒ mBC) obuhvataju monoklonska antitela, kao što su trastuzumab, pertuzumab i margetuksimab, zatim konjugate antitela i leka (engl. antibody‒drug conjugate ‒ ADC), kao što su trastuzumab-emtazin (T-DM1) i trastuzumab-derukstekan (T-DXd) i inhibitore tirozin kinaze poput tukatiniba, lapatiniba i neratiniba. Uvođenje ovih lekova u kliničku praksu dramatično je popravilo tok lečenja karcinoma dojke pozitivnog na HER2. Uprkos tome, klinička evaluacija trastuzumaba, pertuzumaba i T-DM1 nije ukazala na njihove značajnije prednosti u grupi bolesnika sa slabo pozitivnim HER2, te su ovi bolesnici svrstani u grupu karcinoma negativnih na HER2 i lečeni na osnovu ekspresije hormonskih receptora (HR) ili drugih biomarkera. Trastuzumab derukstekan, konjugat antitela i leka, koji je najpre pokazao svoju efikasnost u lečenju metastatskog karcinoma dojke pozitivnog na HER2 a potom i u lečenju karcinoma dojke sa niskom HER2 ekspresijom, koji su prema imunohistohemijskom skoru klasifikovani kao IHC+1 i IHC+2 sa negativnom fluorescentnom in situ hibridizacijom (engl. fluorescence in situ hybridization ‒ FISH), uveo je u kliničku praksu novi tip HER2 karcinoma dojke ‒ tumore slabo pozitivnog HER2 statusa. Posle objavljenih rezultata studije DESTINY-Breast04 jasno je da se lečenje karcinoma dojke može usmeriti na nisku pozitivnost HER2. Rezultati su promenili kliničku praksu i u lečenju slabo pozitivnog HER2 metastatskog karcinoma dojke pozitivnog na HR i u lečenju slabo pozitivnog HER2 metastatskog karcinoma dojke negativnog na HR. Neophodna su dodatna istraživanja koja bi standardizovala HER2 testiranje, prevenirala neželjena dejstva koja ima T-DXd i rezistenciju na terapiju i odredila optimalnu dozu dostupnih terapijskih opcija. Takođe, potrebno je da buduća istraživanja pozicioniraju pomenute lekove i kada je reč o lečenju ranog karcinoma dojke slabo pozitivnog na HER2.

SAVREMENE OPCIJE LEČENJA DECE I ADOLESCENATA KOJI ŽIVE SA HIV INFEKCIJOM

Lidija Popovic Dragonjic — 2026-01-12

Cilj lečenja infekcije virusom humane imunodeficijencije (engl. human immunodeficiency virus – HIV) i kod odraslih i kod dece i adolescenata jeste postizanje stabilnog odgovora imunosistema na infekciju virusom, koji podrazumeva činjenicu da virus nije detektovan u krvi duže od šest meseci i oporavak imuniteta. Lečenje dece i adolescenata koji žive sa HIV-om (engl. children and adolescents living with HIV – C/ALHIV) specifičnije je i teže zbog slabijeg pridržavanja terapije, dužeg trajanja infekcije i posledičnih toksičnih efekata, kao i zbog hronične mikroinflamacije. Još jedan otežavajući faktor predstavlja nedostatak adekvatnih pedijatrijskih farmaceutskih koformulacija u zavisnosti od regiona. Napredak i pojava inovativnih vidova terapije i jasnih smernica doveli su do poboljšanja kvaliteta života i imunološkog statusa dece i adolescenata koji žive sa HIV-om. Kao najčešće korišćene zvanične smernice izdvajaju se preporuke Evropskog kliničkog udruženja za AIDS (engl. European AIDS Clinical Society ‒ EACS), Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (engl. Center for Disease Control and Prevention − CDC). Na osnovu pomenutih smernica i lokalnih uslova i mogućnosti formiraju se i nacionalni vodiči na nivou pojedinih država.

BEZBEDNOST ISTOVREMENE INTRAVENSKE PRIMENE LEKOVA

Ivana Nesic — 2026-01-12

U kliničkoj praksi je uobičajena istovremena primena nekoliko lekova intravenskim putem, prilikom koje dolazi do njihovog direktnog kontakta. To se čini i sa intravenskim infuzijama i sa injekcijama. Mada ova praksa može biti opravdana iz praktičnih i kliničkih razloga, bezbedna je za pacijente samo ako je ispunjen preduslov da su preparati koji se kombinuju međusobno kompatibilni. Pojava fizičko-hemijskih inkompatibilnosti, od kojih je najčešća i najznačajnija pojava precipitacije, predstavlja mogući rizik po zdravlje. I kod lekova koji se primenjuju intravenski i kod intravenskih tečnosti jednostavnog sastava postoji potencijal za ispoljavanje inkompatibilnosti. U mnogobrojnim dosad sprovedenim ispitivanjima korišćenjem različitih analitičkih metoda utvrđen je veći broj nekompatibilnih kombinacija. Međutim, budući da je metodologija ovih ispitivanja veoma heterogena, nije jasno da li su dobijeni rezultati uvek klinički relevantni. Pritom, mnoge kombinacije još nisu ispitane. Ustanovljeno je i da zdravstveni radnici, koji su odgovorni za lečenje pacijenata, ponekad nemaju dovoljno znanja o kompatibilnosti lekova. Ipak, to se može prevazići odgovarajućim intervencijama. Takođe, precizno definisanje protokola ispitivanja kompatibilnosti moglo bi olakšati interpretaciju i upoređivanje podataka iz budućih studija. S druge strane, lako dostupne baze podataka i poznavanje alternativnih metoda primene terapije mogu sprečiti pojavu inkompatibilnosti u svakodnevnom radu.

EFEKTI KOKAINA NA TOK I ISHOD TRUDNOĆE

Novica Bojanić — 2026-01-12

Epidemija zavisnosti od nedozvoljenih droga predstavlja značajan problem javnog zdravlja širom sveta. Upotreba kokaina, do kojeg se lako može doći, kod žena u fertilnom periodu može imati štetne uticaje na tok i ishod trudnoće.

Upotreba kokaina u trudnoći uzrokuje: usporen intrauterini rast ploda, abrupciju placente, povećanu učestalost prevremenog porođaja, prerano pucanje plodnih ovojnica, prisustvo mekonijuma u amnionskoj tečnosti, mrtvorođenost, neonatalni nekrotizirajući enterokolitis, neonatalnu perforaciju creva, kompletno odsustvo dijafragme, neonatalne respiratorne poremećaje, neonatalnu nekrozu potkožnog masnog tkiva, sindrom iznenadne smrti novorođenčeta, fibromuskularnu displaziju intime brojnih krvnih sudova, oštećenje sluha, krvarenje u mrežnjači, intrakranijalna krvarenja fetusa ili majke, rupturu materice, rupturu jajovoda zbog vanmaternične trudnoće, placentu previju, promene u ponašanju neonatusa, neonatalne srčane aritmije, različite kongenitalne anomalije, infarkt miokarda trudnice i dug QT interval kod porodilje.

Retrospektivne studije su pokazale da intrauterino izlaganje kokainu izaziva major malformacije kod novorođenčadi: urođene srčane mane, anomalije genitourinarnog sistema, mozga i lobanje, odsustvo udova, ankiloglosiju, hamartoblastom hipotalamusa i Poland‒Möbius sindrom.

Pojedini autori ističu da postoji veza između kokainskog sindroma specifičnog za fetus i visoke incidencije autizma i izloženosti kokainu in utero. Kokain je neurobihevioralni teratogen. Naime, dugotrajno praćenje dece koja su bila izložena kokainu pre rođenja ukazalo je na štetne efekte kokaina na njihov psihofizički razvoj. Upotreba kokaina u toku trudnoće može imati mnogobrojne štetne uticaje na trudnoću i njen ishod.

PREOPERATIVNA I POSTOPERATIVNA ANALIZA FUNKCIJE JETRE NAKON RESEKCIJE

Marko Gmijovic — 2026-01-12

Lekari koji se bave hirurgijom jetre ističu važnost temeljne preoperativne procene funkcionalnosti jetre i njenih rezervi, koja se sprovodi da bi se minimalizovao rizik od nastanka komplikacija u toku operacije, naročito kod bolesnika sa cirozom jetre, žuticom ili kod bolesnika koji su dugo na hemoterapiji.

U istraživanju je učestvovalo trideset bolesnika kojima je urađena hepatektomija zbog postojanja tumora, uključujući metastaze kolorektalnog karcinoma. Parametri su analizirani u dvema fazama: pre operacije i posle operacije. Praćeno je stanje parenhima jetre na osnovu određenih biohemijskih parametara funkcije jetre (aktivnost enzima alkalne fosfataze, aspartat aminotransaminaze (AST), alanin aminotransferaze (ALT), gama-glutamil transferaze (γGT), kao i bilirubina ‒ ukupnog bilirubina (engl. total bilirubin ‒ TBIL) i direktnog bilirubina (engl. direct bilirubin ‒ DBIL) ‒ laktat dehidrogenaze (LDH) i albumina) i parametara metaboličkog sindroma (glukoza, urea, kreatinin, krvni pritisak) preoperativno i postoperativno.

Ovo istraživanje je pružilo uvid u karakteristike oštećenja tkiva jetre nakon resekcije jetre, do kojeg se došlo na osnovu parametara za praćenje funkcije jetre. Budući da su zasnovani na primeni savremenih metoda i istraživanju odgovarajuće literature, ovi rezultati mogu pomoći u daljem unapređenju terapijskih postupaka i strategija za postoperativnu negu, s obzirom na to da pružaju korisne smernice za poboljšanje ishoda lečenja.

PROMENA STAVOVA U DIJAGNOSTICI I LEČENJU EHINOKOKUSA JETRE U ŠEZDESETOGODIŠNJEM PERIODU: ISKUSTVO TERCIJARNE INSTITUCIJE U ENDEMSKOM PODRUČJU U EVROPI

Marko Stojanovic — 2026-01-12

Srbija je dobro poznat endemski region kada je reč o hidatidnoj bolesti jetre. Premda hirurgija ostaje primarni modalitet lečenja, došlo je do značajnih promena u dijagnostici i lečenju ove bolesti u poslednje vreme. Cilj ovog istraživanja bio je da retrospektivno analizira demografske i kliničke karakteristike pacijenata koji su podvrgnuti hirurškom lečenju hidatidne bolesti jetre u tercijarnoj referentnoj ustanovi (Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu) u poslednjih šezdeset godina (1960‒2020). Izvršena je komparativna analiza triju perioda od dvadeset godina: perioda I (1960‒1980), perioda II (1980‒2000) i perioda III (2000‒2020). U poređenju s ukupnim brojem operacija, procenat operacija urađenih zbog hidatidne bolesti jetre bio je značajno manji u poslednjem periodu (1,23‰) nego u prvom i drugom periodu (5,15‰, odnosno 4,86‰). Pokazalo se i da je incidencija veća kod žena (1 : 2,2). Lokalizacija cisti i procenat uočenih komplikacija nisu se menjali s vremenom. Standardne dijagnostičke procedure u novije vreme obuhvataju ultrazvuk (engl. ultrasound ‒ US), kompjuterizovanu tomografiju (engl. computed tomography ‒ CT), enzimski imunosorbentni test (engl. enzyme-linked immunorbent assay ‒ ELISA) i imunohemaglutinaciju (engl. indirect hemagglutination ‒ IHA). Iako se u lečenju hidatidne bolesti jetre sve više primenjuju minimalno invazivne procedure, otvorena operacija ostaje zlatni standard za postizanje potpunog izlečenja, posebno u komplikovanim slučajevima. Ispostavilo se da su u celokupnom posmatranom periodu u najvećem broju slučajeva (61,91%) rađene poštedne hirurške intervencije. Međutim, registrovano je blago povećanje broja radikalnih operacija ‒ sa 25,4% u prvom periodu na 43,15% u drugom i 46% u trećem periodu. Prema mišljenju autora, metodu izbora predstavlja operacija po Papadimitriouu ‒ parcijalna pericistektomija sa omentoplastikom ‒ budući da se njome postiže balans između potrebe za radikalnošću i principa poštednosti tkiva jetre. Minimalno invazivne procedure poput perkutanih drenaža i laparoskopije postepeno su se uvodile u pažljivo odabranim slučajevima u poslednjim dvama analiziranim periodima; primećeno je da se njihov broj povećao sa 3,4% na 8,1%.

UTICAJ ABCG2 421 C>A I SLCO1B1 521T>C GENSKOG POLIMORFIZMA NA KONTROLU LIPIDNOG STATUSA BOLESNIKA LEČENIH ATORVASTATINOM I ROSUVASTATINOM

Maša Jović — 2026-01-12

Polimorfizmi gena za transportere lekova SLCO1B1 (OATP1B1 transporter) 521T>C i ABCG2 421C>A (BCRP transporter) mogu imati uticaja na metabolizam statina i, posledično, na farmakodinamičke efekte ovih lekova. Cilj ove studije bio je da se ispita povezanost između genskih polimorfizama za transportere lekova i kontrole lipidnog statusa kod bolesnika u čijem su lečenju korišćene različite doze statina. Dodatno, poredili smo serumsku aktivnost aspartat aminotransferaze (engl. aspartate aminotransferase – AST) i alanin aminotransferaze (engl. alanine aminotransferase – ALT) kod nosilaca različitih genotipova ispitivanih polimorfizama. Farmakogenetička studija preseka obuhvatila je sto dva bolesnika sa dislipidemijom koji su bili na terapiji atorvastatinom ili rosuvastatinom najmanje četiri nedelje. Vrednosti lipidnih parametara prikupljene su prilikom rutinske kontrole bolesnika. Za ispitivanje genskih polimorfizama korišćena je metoda Real-Time PCR. Frekvencije mutiranih alela 521C i 421A bile su 32,35% i 19,61%, redom. Pokazalo se da bolesnici koji su nosioci mutiranog A-alela ABCG2 421C>A i koji uzimaju više doze atorvastatina imaju statistički značajno niže vrednosti LDL holesterola od bolesnika koji imaju wild type genotip. Osim toga, prisustvo varijantnog 521C alela SLCO1B1 polimorfizma uticalo je na bolju kontrolu serumskih vrednosti HDL holesterola kod bolesnika koji uzimaju veće doze rosuvastatina. Dobijeni rezultati nisu pokazali statistički značajnu povezanost između aktivnosti AST-a i ALT-a i ispitivanih genskih polimorfizama. Studija je pokazala da prisustvo ispitivanih genskih polimorfizama može biti povezano s kontrolom određenih “parametara lipida”. Neophodna su dalja istraživanja na većem broju ispitanika. Takođe, poželjno je određivanje koncentracije leka u krvi da bi se dobila potpunija slika o vezi između genskih polimorfizama, doze i efekta statina.

PROCENA RADNE SPOSOBNOSTI RADNIKA SA ALERGIJSKIM KONTAKTNIM DERMATITISOM U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI

Marija Nedeva — 2026-01-12

Radna sposobnost predstavlja fizičku, psihičku i intelektualnu sposobnost radnika da pod određenim uslovima na radnom mestu obavljaju određeni posao, a da pritom ne nanose štetu svom zdravlju. Ako prilikom obavljanja posla dolazi do ponovljenog kontakta senzibilne osobe sa mogućim senzibilizatorom, nastaje profesionalni kontaktni alergijski dermatitis−zapaljenje kože poput ekcema, koje može uticati na smanjenje radne sposobnosti i dovesti do potpune nemogućnosti obavljanja posla. Cilj ovog rada bila je procena radne sposobnosti do koje se došlo obradom podataka dobijenih posle pregleda devedeset osam radnika zaposlenih u tekstilnoj industriji. Kontaktni alergijski dermatitis dijagnostikovan je kod devet radnika. Medicinska ekspertiza za ocenu radne sposobnosti obuhvatila je preciznu i iscrpnu alergološku anamnezu, patch testove pozitivne na određene sumnjive alergene i odgovor na test ekspozicije/eliminacije. Praktični deo ocenjivanjа radne sposobnosti podrazumevao је zahteve radnih operacija i uslove u kojima su se onе odvijale na konkretnom radnom mestu. Pri ocenjivanju radne sposobnosti ispitanika sa profesionalnim kontaktnim alergijskim dermatitisom uzeti su u obzir psihosocijalni pristup oboleloj osobi, godine starosti, stručna sprema, kao i mogućnost preduzeća da usvoji predloge medicinskih i drugih stručnjaka. Svaki ispitanik je prilikom ocenjivanja radne sposobnosti posmatran izolovano i sa dužnim poštovanjem.

UTICAJ METFORMINA NA BIOHEMIJSKE PARAMETRE KOD BOLESNIKA SA NEALKOHOLNOM MASNOM JETROM

Vesna Brzacki — 2026-01-12

Metabolička disfukcija povezana sa masnom bolešću jetre (engl. metabolic dysfunction-associated steatotic liver disease – MASLD) predstavlja najčešći oblik hronične bolesti jetre u savremenom svetu. Može napredovati u nealkoholni steatohepatitis, što povećava rizik od razvoja ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma. Cilj ove studije bio je da se ispitaju efekti metformina na postizanje pozitivnih biohemijskih odgovora kod bolesnika sa MASLD-om. Studija je obuhvatila 146 bolesnika (96 muškaraca i 50 žena) sa MASLD-om, koji je dijagnostikovan ultrazvukom. Urađene su biohemijske analize. Vrednosti svih parametara merene su na početku, posle tri meseca terapije i posle šest meseci terapije. Prilikom svake posete lekaru mereni su telesna težina i indeks telesne mase (engl. body mass index – BMI). Svi bolesnici su na početku primali 750 mg metformina dva puta dnevno. Nakon šest meseci terapije došlo je do statistički značajnog smanjenja telesne težine. Ispostavilo se da smanjenje BMI-ja nema statistički značaj. Pri poređenju početnih vrednosti enzima jetre sa vrednostima posle tri meseca i posle šest meseci terapije metforminom, zabeleženo je njihovo značajno smanjenje. Nivoi holesterola i triglicerida u serumu opali su u toku lečenja metforminom. Statistički značajna razlika u vrednostima primećena je pri poređenju početnih vrednosti sa vrednostima nakon šest meseci lečenja. Došlo je do statistički značajnog smanjenja vrednosti HOMA-IR (engl. homeostatic model assessment for insulin resistance) indeksa posle tri meseca i posle šest meseci lečenja u odnosu na početnu liniju. Rezultati ove studije pokazuju da metformin može biti adekvatan dodatak ishrani, s obzirom na to da doprinosi smanjenju telesne težine i fizičkoj aktivnosti, postiže poboljšanje metaboličkih parametara, skoro bez neželjenih efekata, i da se dobro podnosi.

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK FANTOMSKOG BOLA KOD PACIJENATA NAKON AMPUTACIJE DONJIH EKSTREMITETA

Sandra Jelčić — 2026-01-12

Fantomski bol je česta i kompleksna komplikacijakoja se može javiti nakon amputacije ekstremiteta. S obzirom na to da su postojeće farmakološke, psihološke i rehabilitacione metode samo delimično efikasne u prevazilaženju kod problema, postoji potreba za dodatnim istraživanjima. Cilj ovog rada bilo je ispitivanje faktora rizika povezanih s pojavom fantomskog bola kod pacijenata kojima je obavljena amputacija donjih ekstremiteta. Studija preseka je sprovedena u Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine. U studiju su bila uključena 53 pacijenta (39 muškaraca, 14 žena) podvrnuta amputaciji donjih ekstremiteta ispod kolena (22) i iznad kolena (31), u pretprotetičkoj i protetičkoj fazi rehabilitacije. Podaci su sakupljeni uvidom u medicinsku dokumentaciju i kliničkim pregledom pacijenata. Fantomski bol je zabeležen kod 16 (30,18%) pacijenata. Ustanovljena je statistički značajna povezanost između pojave fantomskog bola i nivoa amputacije (p = 0,046), kao i između pojave fantomskog bola i faze rehabilitacije (p = 0,011). Nivo amputacije i faza rehabilitacije predstavljaju statistički značajne faktore rizika za razvoj fantomskog bola.

POJAVA RAZLIČITIH VRSTA DEPRESIJE KOD PACIJENTKINJA SA KARCINOMOM GRLIĆA MATERICE

irena conic — 2026-01-12

Informacija da osoba boluje od teške bolesti koja je opasna po život, iznenadnа hospitalizacijа, hirurškа intervencijа i drugе mogućnosti lečenja koje mogu ugroziti biopsihosocijalni integritet pojedinca predstavljaju stresnu situaciju koja može dovesti do akutne reakcije na stres ili poremećaja prilagođavanja.

Globalni cilj ovog istraživanja bio je da se ispita uticaj vrste terapije karcinoma grlića materice na psihički status pacijentkinja i pojavu depresije.

Osnovni princip istraživanja bila je komparativna analiza rezultata dobijenih korišćenjem instrumenata za procenu stepena depresije u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi. U okviru prve eksperimentalne grupe izvršeno je poređenje pacijentkinja koje su podvrgnute operaciji i postoperativnoj hemoradijaciji. U okviru druge eksperimentalne grupe urađeno je poređenje pacijentkinja koje nisu bile operisane, ali su bile podvrgnute radikalnoj hemoradijaciji. Korišćeni su sledeći instrumenti istraživanja: polustrukturirani psihijatrijski intervju, ginekološki parametri (lokalni nalazi i stadijum bolesti) i Hamiltonova skala za depresiju.

Univarijantna logistička regresiona analiza pokazala je da je kod pacijentkinja pre operacije (OR = 24,17; 95% PI: 4,81–121,57 i p < 0,001) i kod pacijentkinja pre radikalne hemoradijacije (OR = 45,99; 95% PI: 8,70–243,15 i p < 0,001) postojao značajno veći rizik od razvoja depresije nego kod pacijentkinja iz kontrolne grupe.

Radikalna histerektomija je praćena porastom depresivnosti i u preoperativnom periodu i nakon operativnog lečenja. Radikalna hemoradijacija dovodi do povećanja depresivnosti u većem stepenu nego radikalna histerektomija i pre i posle tretmana.

NAMERNA SAMOTROVANJA ADOLESCENATA: TROGODIŠNJE ISKUSTVO JEDNOG ZDRAVSTVENOG CENTRA

Slobodan Šajinović — 2026-01-12

Adolescencija je period u kojem dete doživljava važne promene i u kojem je podložno rizičnom ponašanju. Jedan oblik takvog ponašanja čine namerna samotrovanja, koja nisu retka pojava. Cilj ovog rada bio je da se utvrde sociodemografske karakteristike adolescenata, distribucija korišćenih supstanci, kao i uticaj koji uspeh u školi i kompletnost nuklearne porodice imaju na čin samotrovanja.

Sprovedena je retrospektivna studija uvidom u dokumentaciju 412 pacijenata koji su lečeni u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u trogodišnjem periodu.

Prosečna starost ispitanika bila je 15,7 godina. Najčešće korišćene supstance bile su alkohol (67%), lekovi iz grupe benzodijazepina (23,6%) i kanabis (5,8%). Petina ispitanika je uzimala najmanje dve supstance istovremeno; to je bilo češće kod adolescentkinja, kod kojih su zabeležene i češće epizode ponovljenih samotrovanja. Polovina ispitanika (51%) živela je u kompletnoj nuklearnoj porodici. Kada je reč o konzumiranju alkohola, utvrđena je značajna razlika između ispitanika iz pomenute grupe i ostalih ispitanika. Postoji značajna razlika u konzumiranju benzodijazepina i alkohola i kada se u obzir uzme uspeh u školi.

Za samotrovanje su najčešće korišćeni alkohol i lekovi iz grupe benzodijazepina, s tim što postoji značajna razlika među polovima. Zbog činjenice da se lekovi iz grupe benzodijazepina lako mogu nabaviti, oni se u najvećoj meri koriste za samotrovanje. Kod devojaka postoji veći rizik od ponovne epizode samotrovanja. Adolescenti koji žive u kompletnim nuklearnim porodicama i imaju odličan uspeh u školi češće su konzumirali alkohol, dok su se adolescenti iz porodica koje nisu kompletne nuklearne porodice i koji imaju loš uspeh u školi uglavnom odlučivali za benzodijazepine.

SINERGIJA SUDSKE MEDICINE I ANALIZE OBRAZACA KRVNIH MRLJA PRILIKOM ODREĐIVANJA PRIRODE SMRTI

Ivan Stojanović — 2026-01-12

Specijalista sudske medicine i analitičar obrazaca krvnih mrlja uključeni su u utvrđivanje prirode i mehanizma smrti, s tim što se njihov naučni pristup razlikuje. U ovom radu predstavljaju se prednosti holističkog pristupa forenzičkoj ekspertizi. Analizirana su i opisana tri slučaja. Početna policijska istraga je u svim slučajevima ustanovila prirodu nasilne smrti koja je bila pogrešna (nesrećni slučaj, samoubistvo, ubistvo). Međutim, naknadnom sinergijom sudske medicine i analize obrazaca krvnih mrlja (engl. bloodstain pattern analysis ‒ BPA) utvrđena je prava priroda smrti. BPA je u Srbiji relativno nova forenzička disciplina. Mada su policijski istražni organi (kriminalistički tehničari na mestu zločina) u Srbiji upoznati sa osnovnim principima BPA, naše zakonodavstvo im ne dozvoljava da obavljaju veštačenja u sudnici. Prednosti zajedničkog sudskomedicinog i BPA veštačenja više su nego očigledne u prikazanim slučajevima. Stoga, može se zaključiti da bi edukacija specijalista sudske medicine u oblasti BPA bila korisna u rešavanju sumnjivih i nejasnih slučajeva.

UTICAJ STARENJA NA MORFOMETRIJSKE PARAMETRE I HISTOLOŠKE KARAKTERISTIKE BAZOFILNIH I ACIDOFILNIH ĆELIJA HIPOFIZE: ISPITIVANJE MUŠKIH KADAVERA

Jovana Čukuranović Kokoris — 2026-01-12

Cilj ove studije bio je da ispita makromorfometrijske parametre, uključujući težinu, visinu, širinu, zapreminu i dužinu hipofize, i histološke karakteristike ćelija koje proizvode hormone. Ispitivanje je bilo usmereno na bazofilne (gonadotropne ‒ luetinizirajući hormon (engl. luteinizing hormone – LH) i kortikotropne ‒ adrenokorikotropni hormon (engl. adrenocorticotropic hormone – ACTH) i acidofilne (somatotropne ‒ hormon rasta (engl. growth hormone – GH) i mamotropne ‒ prolaktin (engl. prolactine – PRL) ćelije muških kadavera i njihovu povezanost sa starenjem. Istraživanje je obuhvatilo petnaest muških kadavera različite starosti (44 do 89 godina), koji su podeljeni u tri grupe. U prvoj grupi (I) bili su kadaveri muškaraca starih od 30 do 49 godina, u drugoj (II) kadaveri muškaraca koji su imali između 50 i 69 godina, a u trećoj (III) kadaveri muškaraca starijih od 70 godina. Ćelije hipofize su imunohistohemijski identifikovane PAP metodom i korišćenjem odgovarajućih antitela: LH (bLH1 : 100), ACTH (hACTH 1 : 200), GH (hGH 1 : 200) i PRL (hPRL 1 : 300). Rezultati su pokazali da se širina, visina, težina i zapremina hipofize nisu značajno menjale (p > 0,05) u toku starenja. S druge strane, uočena je statistički značajna promena dužina žlezde pri poređenju kadavera iz pomenutih grupa (p < 0,05). Dužina hipofize je bila statistički značajno (p < 0,05) veća u grupama II i III nego u grupi I. Rezultati dobijeni ispitivanjem makromorfometrijskih parametara pokazali su da se samo dužina hipofize značajno menja u toku starenja.

UTICAJ RADIOTERAPIJE NA PSIHOEMOCIONALNE KARAKTERISTIKE PACIJENATA SA MALIGNIM BOLESTIMA

Ana Volarević — 2026-01-12

Stres može značajno uticati na kvalitet života pacijenata sa malignim bolestima i na njihovo iskustvo u vezi sa primenjenom terapijom. Budući da je radioterapija jedan od najvažnijih terapijskih pristupa u lečenju malignih bolesti, neophodno je da se razume njen uticaj na psihoemocionalno zdravlje kako bi se mogle osmisliti sveobuhvatne strategije za očuvanje i poboljšanje psihičkog i fizičkog zdravlja pacijenata.

U ovom istraživanju ispitivali su se efekti radioterapije na psihoemoconalne karakteristike pacijenata sa malignim bolestima. Takođe, analizirani su efekti primene radioterapije kombinovane sa hormonskom terapijom, biološkom terapijom i hemoterapijom. Dobijeni rezultati ukazuju na to da, uprkos prisustvu stresa kod pacijenata koji primaju radioterapiju, postoje promene u njihovoj emocionalnoj kompetenciji, reakcijama na stres, depresiji i intrinzičnoj religioznosti slične onima koje doživljavaju zdrave osobe. Pacijenti podvrgnuti radioterapiji imali su značajno niži rezultat na Indeksu interpersonalne reaktivnosti (engl. interpersonal reactivity index ‒ IRI), na Skali altruizma i na Bekovom indeksu anksioznosti (engl. Beck anxiety inventory−BAI) u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Porast nuspojava kod pacijenata koji primaju radioterapiju ukazuje na traženje spoljašnjih opravdanja za postojeću bolest. Uvođenje hormonske terapije značajno je povećalo stepen religioznosti i poboljšalo prihvatanje bolesti u emocionalnom smislu. Nasuprot tome, biološka terapija je dovela do smanjenja stepena religioznosti verovatno zbog nepoznavanja mogućih ishoda i posledica primene ove metode lečenja. Važno je pomenuti da hemoterapija nije značajno promenila psihoemocionalne karakteristike izazvane radioterapijom, što može učvrstiti shvatanje da poznavanje terapijskih modaliteta može podsteći emocionalnu otpornost i osećaj kontrole kod pacijenata. U zaključku ovog istraživanja naglašena je važnost očuvanja psihoemocionalnog blagostanja za lečenje i sveobuhvatnu negu pacijenata sa malignim bolestima koji su bili podvrgnuti radioterapiji.

PREDIKTIVNI FAKTORI ZA NASTANAK VELIKIH NEŽELJENIH SRČANIH DOGAĐAJA NAKON KAROTIDNE ENDARTEREKTOMIJE

Mladjan Golubovic — 2026-01-12

Karotidna endarterektomija (engl. carotid endarterectomy ‒ CEA) predstavlja standardnu hiruršku proceduru u prevenciji moždanog udara kod pacijenata sa stenozom karotidne arterije. Međutim, pri izvođenju ove procedure postoji značajan rizik od nastanka velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja (engl. major adverse cardiovascular events ‒ MACE). Cilj ovog rada bio je da unapredi preoperativnu procenu rizika i da doprinese razvoju personalizovanih perioperativnih strategija u ispitivanoj populaciji kod koje postoji visok rizik od nastanka MACE-a. U studiju je u toku 2017. godine prospektivno uključeno ukupno sto deset pacijenata koji su bili podvrgnuti elektivnoj CEA. Prikupljeni su preoperativni klinički podaci, koji su obuhvatili i nivoe suPAR-a (engl. soluble urokinase plasminogen activator receptor), uree i ejekcione frakcije leve komore (engl. left verticular ejection fraction ‒ LVEF). Pojava MACE-a, koji podrazumeva infarkt miokarda, aritmije, srčanu slabost, moždani udar ili kardiovaskularnu smrt, praćena je trideset dana posle operacije. Statistička analiza, zasnovana na univarijantnoj analizi i Koksovoj regresionoj analizi, izvršena je radi procene prediktora MACE-a. U toku trideset dana praćenja nakon CEA, MACE je zabeležen kod deset pacijenata (9,1%). Ovi pacijenti su imali značajno više nivoe suPAR-a (7,04 ± 1,81 naspram 3,15 ± 1,01 ng/mL; p < 0,001), povišene vrednosti uree (7,69 ± 2,25 naspram 6,14 ± 1,89 mmol/L; p = 0,024) i niži LVEF (48,9% ± 5,43% naspram 55,17% ± 7,8%; p = 0,007). Koksova regresiona analiza identifikovala je suPAR kao nezavisan prediktor za pojavu MACE-a u roku od trideset dana (HR = 2,144; p < 0,001). Povišeni preoperativni nivoi suPAR-a, povećana urea i smanjena ejekciona frakcija povezani su sa većim rizikom od pojave MACE-a nakon CEA. Integracija ovih biomarkera u preoperativnu procenu može unaprediti stratifikaciju kardiovaskularnog rizika i pomoći u donošenju odluke o načinu na koji će se tretirati pacijenti kod kojih postoji visok rizik od nastanka MACE-a pre operacije.

SRČANA INSUFICIJENCIJA SA REDUKOVANOM EJEKCIONOM FRAKCIJOM UZROKOVANA ENZALUTAMIDOM

Mirjana M Todorović Mitić — 2026-01-12

Karcinom prostate je drugo najčešće maligno oboljenje kod muškaraca i drugi vodeći uzrok smrti od malignih bolesti. Lečenje inoperabilnih pacijenata, pacijenata sa lokalno uznapredovalom ili metastatskom bolesti zahteva primenu terapije derivacije androgena.

U protekloj deceniji u terapiju karcinoma prostate uvedeni su lekovi enzalutamid i abirateron. Bezbednosni profil ovih lekova i podaci iz kliničke prakse ukazuju na to da pomenuti lekovi imaju značajan uticaj na pojavu kardiovaskularnih komplikacija. Srčana insuficijencija je češći neželjeni efekat primene abiraterona. U ovom radu se prikazuje slučaj pacijenta kod kojeg je pojavu srčane insuficijencije izazvao enzalutamid. Pregledom literature nađena su samo dva slučaja srčane insfucijencije uzrokovane enzalutamidom u svetu.

Neophodna su dalja istraživanja o uticaju nove antiandrogene terapije na kardiovaskularni sistem, kao i personalizovani pristup proceni funkcije kardiovaskularnog sistema i stratifikacija rizika od pojave potencijalnih kardiovaskularnih neželjenih efekata pre započinjanja terapije.

ISTRAŽIVANJE BILIJARNOG ILEUSA: REDAK I KOMPLEKSAN KLINIČKI SLUČAJ

Mladen Kasalović — 2026-01-12

Bilijarni ileus je retka komplikacija povezana sa holelitijazom. Premda čini manje od 4% opstrukcija tankog creva kod bolesnika koji imaju manje od 65 godina, prevalencija bilijarnog ileusa raste na 25% kod bolesnika koji imaju više od 65 godina. Lekari treba da odluče da li će odmah zatvoriti jednostepenu ili dvostepenu holecistointestinalnu fistulu ili će sačekati prirodno zatvaranje. Šezdesetdvogodišnja bolesnica je došla na Kliniku za hirurgiju sa jakim bolovima u stomaku, uglavnom sa desne strane, i sa osećajem nadutosti. Kao simptome je navela zatvor, mučninu i povraćanje. Zakazana je hitna eksplorativna laparotomija. U toku hirurškog zahvata je pažljivim istraživanjem uočeno značajno proširenje proksimalnog dela creva i pronađen je kamen u žuči koji je dospeo u jejunum. Kamen je uspešno uklonjen, a potom je zatvoreno mesto enterotomije. U ovom radu je prikazano stanje koje se retko sreće u praksi. Kod starijih bolesnika kod kojih postoje kliničke manifestacije opstrukcije creva i hronični problemi sa žučnom kesom treba razmotriti ovu retku bolest; to posebno važi za žene i starije bolesnike.