Acta medica Medianae

PRIMENA KANABINIODA U LEČENJU EPILEPSIJE: AKTUELNI DOKAZI O EFIKASNOSTI I BEZBEDNOSTI

Stevo Lukić — 2025-02-05

Činjenica da kod jedne trećine osoba sa epilepsijom ne postoji adekvatna kontrola napada uprkos primeni odgovarajuće farmakoterapije motivisala je istraživanja novih terapijskih opcija. U poslednje dve decenije zabeleženno je povećanje interesovanja za proučavanje terapijskih potencijala kanabinoida za lečenje epilepsije. Na tržištu su dostupni razni preparati bazirani na kanabisu; oni znatno variraju po sastavu i kvalitetu, a njihova primena udružena je sa različitim rizicima. Jedini kanabinoid o čijim prednostima upotrebe trenutno postoje naučni dokazi, dobijeni nakon procene benefita i rizika, jeste kanabidiol (engl. Cannabidiol – CBD). Kanabidiol se razlikuje od drugih kanabinoida po tome što postoje dokazi o njegovoj konstantnoj efikasnosti i o odsustvu psihoaktivnih efekata. Visoko prečišćeni oblik CBD-a prva je supstanca dobijena od biljke kanabisa koja je dobila odobrenje regulatornih agencija Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije za lečenje napada rezistentnih na farmakoterapiju koji su udruženi sa retkim i teškim epileptičkim sindromima koji su se pojavili u detinjstvu. Kratkoročni neželjeni efekti blagog su i umerenog stepena i popravljaju se nakon prilagođavanja doze. Da bi se otkrili precizni mehanizmi terapijskih efekata, procenila efikasnost CBD-a i u drugim vrstama epilepsije, izvršilo direktno poređenje sa drugim antiepileptičkim lekovima i procenila dugotrajna bezbednost njegove upotrebe, neophodno je sprovesti dalja istraživanja.

ULOGA NEUROPSIHOLOGIJE U DIJAGNOSTICI I LEČENJU OSOBA SA EPILEPSIJOM: PREGLEDNI RAD

Marina Malobabić — 2025-02-05

Epilepsija predstavlja neurološko oboljenje koje se javlja kod otprilike 1% svetske populacije. Osim neprovociranih epileptičnih napada, koji su glavna odlika, kod obolelih se javljaju smetnje u kognitivnom funkcionisanju; takve su smetnje koje se tiču pamćenja, koncentracije, egzekutivnih funkcija, vizuokonstruktivne i vizuospacijalne smetnje. Takođe, mogu se pojaviti bihevioralne promene u toku trajanja bolesti i/ili nakon operativnog tretmana tipova epilepsije rezistentnih na farmakoterapiju. Cilj ovog rada bio je da ukaže na to da neuropsihološka dijagnostika i neuropsihologija kao nauka daju veoma vredan doprinos dijagnostičkom procesu i da mogu poslužiti kao alat za ispitivanje lokalizacije i/ili lateralizacije oštećenja mozga, za određivanje težine kognitivnog deficita, kao i za praćenje bolesti i lečenja. Na taj način poboljšava se kvalitet i bezbednost tretmana obolelih od epilepsije, a doprinosi se i daljem otkrivanju neuropsiholoških komorbiditeta i njihovoj rehabilitaciji.

BOBIČASTO VOĆE KAO PRIRODNO SREDSTVO POTPORE KOSTIJU: UČEŠĆE ANTOCIJANA U MOLEKULARNIM MEHANIZMIMA PROCESA ZALEČENJA I REGENERACIJE

Jelena Najdanović — 2025-02-05

Koštano tkivo ima izuzetan potencijal samoregeneracije koji, u slučaju da dođe do povrede, omogućava povratak u potpuno funkcionalno stanje pre povrede. Međutim, starenje, bolesti, gojaznost, traume, višestruki prelomi, infekcije i uklanjanje tumora uzrokuju velike koštane defekte koji se ne mogu spontano zalečiti. Kako bi zaceljenje i regeneracija kostiju bili uspešni, razvijeni su različiti pristupi, među kojima su i primena autografta, alografta i tkivnog inženjerstva kosti. Jedan od pristupa zasniva se na saznanju da gubitak kostiju kod ljudi i kod mnogih životinja u toku starenja delimično izaziva akumulacija reaktivnih vrsta kiseonika. Zbog spektra bioloških aktivnosti, uključujući i onu antioksidativnu, esencijalna polifenolna jedinjenja ‒ antocijani ‒ deo su značajne oblasti istraživanja povezane sa sredstvima i metodama koje se koriste za zaceljenje i regeneraciju kostiju. Bobičasto voće je posebno bogato antocijanima. Na osnovu in vitro i in vivo proučavanja molekularnih mehanizama uključenih u zaceljenje i regeneraciju kostiju koji su potpomognuti antocijanima iz bobičastog voća i na osnovu opservacionih istraživanja sprovedenih među ljudima, utvrđeno je da antocijani bobičastog voća pospešuju osteoblastogenezu, suzbijaju osteoklastogenezu i imaju osteoimunološku aktivnost. Dakle, antocijane iz bobičastog voća treba smatrati potencijalnim, široko rasprostranjenim terapijskim sredstvom davanja potpore kostima. Ipak, pre primene bobičastog voća kao prirodnog sredstva potpore kostima, treba se pozabaviti pojašnjenjem molekularnih mehanizama delovanja antocijana u metabolizmu kostiju i utvrđivanjem efikasnih doza konkretnih antocijana za terapiju regeneracije kostiju. Takođe, treba sprovesti kliničke studije kako bi se utvrdila terapijska efikasnost različitih tipova i koncentracija antocijana.

KARAKTERISTIKE IMUNSKOG ODGOVORA U INFEKCIJI HERPES SIMPLEKS VIRUSOM KOD DECE

Hristina Stamenković — 2025-02-07

U osnovi infekcije herpes simpleks virusom (HSV) jeste hronična aktivacija imunosistema. Interferon gama (IFN-γ) i interleukin 4 (IL-4) čine deo regulatornih mehanizama reakcije imunosistema na rekurentne infekcije herpes simpleks virusom. Analizirano je četrdesetoro dece (starosti 2‒5) sa infekcijom herpes simpleks virusom tipa 1. Urađena je laboratorijska analiza bolesnika kojom su određeni broj leukocita, nivo laktat dehidrogenize (LDH), kreatinin kinaze (CPK) i oksidativni metabolizam fagocita (sposobnost fagocita da redukuje boju nitro-blue-tetrazolium ‒ NBT). Nivo IL-4 i IFN-γ određivan je pomoću ELISA testa. Serološka analiza za HSV tipa 1 bila je pozitivna kod svih bolesnika. Naši rezultati su pokazali visok nivo LDH, CPK i niske vrednosti NBT testa. Bile su povećane vrednosti IFN-γ i IL-4. Kod bolesnika sa visokim vrednostima IFN-γ bile su povišene vrednosti LDH, CPK, GOT, GPT, a zabeleženi su i nizak nivo hemoglobina (Hb), leukopenija i monocitoza. Povišene vrednosti IFN-γ udružene su sa nižim vrednostima NBT testa. U toku infekcije herpes simpleks virusom aktivira se imunski odgovor (stimulisani su limfociti Th1 i Th2 tipa). Različite kliničke manifestacije zasnivaju se na određenoj vrsti imunskog odgovora. Naši rezultati pokazali su dominaciju Th1 tipa odgovora nad Th2 tipom odgovora. Proizvodnja IFN-γ bila je veća nego proizvodnja IL 4. Parametri oksidativnog stresa takođe su bili povezani sa dominantnim Th1 tipom imunskog odgovora. Važno je prepoznati mehanizme patogeneze i aktivnost imunskog odgovora kod virusne infekcije. Sve ovo je važno za prognozu, prevenciju i terapiju.

PROCENA ADHERENCIJE KOD AMBULANTNIH BOLESNIKA SA GLAUKOMOM OTVORENOG UGLA

Jasmina Djordjević Jocić — 2025-01-28

Glaukom je hronična, progresivna neuropatija optičkog živca, koja dovodi do trajnog oštećenja u vidnom polju. Iako jednom dijagnostikovan glaukom nije moguće izlečiti, pravilnim korišćenjem terapije mogu se sprečiti dalja progresija bolesti i gubitak vida. Uspostavljanje dobre adherencije prema farmakoterapijskim preporukama predstavlja jednu od ključnih komponenata u lečenju glaukoma.

Cilj ovog rada bio je da ispita stepen adherencije kod vanbolničkih pacijenata sa glaukomom otvorenog ugla.

Istraživanje je sprovedeno na Odeljenju za glaukom Klinike za očne bolesti Kliničkog centra u Nišu februara 2019. godine uz pomoć anonimne ankete na dobrovoljnoj bazi. Upitnik je popunilo 77 ljudi. Upitnik se sastojao od 11 pitanja u vezi sa demografskim i socio-ekonomskim podacima o ispitanicima, dužinom trajanja bolesti, adherencijom prema preporučenoj terapiji, te razlozima moguće neadherencije.

Od ukupnog broja ispitanika, njih 62,34% bolesnika navelo je da redovno uzima terapiju; 37,66% bolesnika nije redovno uzimalo propisane lekove. Među onima koji nisu redovno uzimali terapiju više je bilo starijih osoba (p = 0,00001; p < 0,05). Nije uočena statistički značajna razlika kada je reč o polu. Pacijenti koji su u terapiji koristili više lekova imali su manju adherenciju od onih koji su koristili samo jedan lek (p = 0,00034; p < 0,05). Bolja adherencija zapažena je kod pacijenata koji nisu imali pridružene bolesti (87,5%) nego kod onih koji su imali neku pridruženu bolest (35,14%); između ovih parametara postojala je statistički značajna korelacija (p = 0,000002; p < 0,005). Kao razloge neadherencije bolesnici su najčešće navodili neželjene efekte i nelagodnost (100%), dugo korišćenje terapije (89,66%) i zaboravnost (62,01%).

Postoji relativno visok, ali ne i potpuno zadovoljavajući stepen adherencije među vanbolničkim pacijentima sa glaukomom otvorenog ugla. Izbor optimalnog terapijskog režima i lekova sa manje neželjenih efekata, edukacija bolesnika o prirodi same bolesti i njenim posledicama, tj. o mogućem slepilu, kao i naglašavanje značaja redovnog korišćenja terapije mogli bi dovesti do poboljšanja stepena adherencije.

TELESTOMATOLOŠKI KONTROLNI PREGLED POSLE HIRURŠKOG VAĐENJA UMNJAKA

Kosta Todorović — 2025-02-04

Ekstrakcija umnjaka je jedna od najzastupljenijih stomatoloških hirurških intervencija. Može biti rutinska i komplikovana. Opisane su brojne varijacije u postoperativnom toku. Cilj našeg istraživanja bio je da ispita pouzdanost postoperativne kontrole hirurške ekstrakcije umnjaka metodom telestomatologije; u tu svrhu korišćeni su pametni telefoni ispitanika.

Sprovedena je eksperimentalna randomizovana studija. Kontrolni pregled urađen dan nakon operativnog zahvata imao je dva dela−virtuelni i pregled pacijenta u ordinaciji. Digitalni kontrolni pregled obuhvatio je fotografije ispitanika i elektronski upitnik. Oralni hirurg je najpre ocenjivao digitalni kontrolni pregled, a potom je neposredno pregledao ispitanike. Rezultati su obrađeni i upoređeni korišćenjem Cohenovog kapa koeficijenta, Z-testa i McNemmarovog χ² testa; prag značajnosti bio je p = 0,05.

Urađeno je 40 (100%) kontrolnih pregleda. U 39 (98%) pregleda dobijeni su identični rezultati neposrednim i virtuelnim pregledom. I u jednoj i u drugoj metodi je u sedam (25%) slučajeva zapaženo da je neophodno promeniti terapiju. Broj konkretnih izmena terapije u metodi neposrednog pregleda iznosio je deset (100%), a u metodi telestomatologije devet (100%). Poređenje rezultata dobijenih prilikom kontrolnih pregleda ukazalo je na to da među njima postoji usaglašenost, čije su vrednosti bile: senzitivnost: 0,9750; specifičnost: 0,9750; efikasnost: 0,9750; Cohenov kapa koeficijent: 0,9500. Ove vrednosti ukazuju na skoro savršenu usaglašenost rezultata.

Dijagnostičke razlike između praćenja oporavka ispitanika sa hirurškom ekstrakcijom umnjaka virtuelnim putem i onog koje podrazumeva konvencionalnu metodu neposrednog pregleda nisu bile statistički značajne. Praćenje postoperativnog toka može se osloniti na moderne digitalne komunikacione tehnologije, budući da se ispostavilo da je njihova upotreba u te svrhe veoma pouzdana.

IN VITRO ODGOVOR FIBROBLASTA NA DVE KOLAGENSKE MEMBRANE RAZLIČITOG POREKLA

Milica Tomić — 2025-02-04

Biomaterijali na bazi kolagena koriste se u velikoj meri u tkivnom inženjerstvu i u regenerativnoj medicini. Brojni su izvori kolagena za proizvodnju ovih biomaterijala. Iako je većina kolagena izuzetno biokompatibilna, poreklo kolagena može uticati na fizičko-hemijska i biološka svojstva biomaterijala i usmeriti konačni ishod nakon implantacije in vivo. Budući da se znatan broj kolagenskih membrana koristi u oralnoj i maksilofacijalnoj hirurgiji u svojstvu barijerne membrane za pokrivanje defekta koštanih tkiva da bi se sprečila infiltracija vezivnog tkiva, interakcija ovih membrana sa fibroblastima predstavlja ključan faktor. U ovoj studiji ispitivan je odgovor fibroblasta na dve komercijalno dostupne kolagenske membrane različitog porekla ‒ svinjskog i konjskog ‒ u ćelijskoj kulturi in vitro. Uticaj kolagenskih membrana na proliferaciju L929 fibroblasta ispitivan je u sistemu direktne ćelijske kulture. Ćelije su zasađene na kolagenske membrane i inkubirane sa njima sedam dana. Proliferacija ćelija procenjivala se MTT testom. Došlo je do značajnog smanjenja proliferacije ćelija u prisustvu obeju membrana, s tim što je uočen izraženiji antiproliferativni efekat membrane svinjskog porekla. Ovaj rezultat govori u prilogu tome da obe ispitivane membrane mogu biti primenjene kao barijerne membrane. Razlike u ispitivanim kolagenskim membranama mogu biti posledica različitog porekla kolagena, mada treba istaći i da različiti primenjeni proizvodni procesi mogu značajno uticati na ponašanje ćelija in vitro. Treba sprovesti dalja istraživanja sa više kolagenskih membrana različitog porekla kako bi se doneli konačni zaključci o uticaju porekla kolagena na ponašanje ćelija u prisustvu ovih biomaterijala in vitro.

KI-67 MARKER ĆELIJSKE PROLIFERACIJE U HUMANOJ METANEFROGENEZI

Milorad Antić — 2025-02-04

Bubreg obavlja više neophodnih funkcija, poput izlučivanja metaboličkog otpada, održavanja ključnih parametara homeostaze krvne plazme, učešća u regulaciji krvnog pritiska i nivoa hormona. Ove raznovrsne funkcije omogućava proces razvoja, koji je osigurao prisustvo specifičnih ćelija za obavljanje svih složenih zadataka. Organogeneza bubrega je kompleksan proces koji uključuje proliferaciju ćelija kao osnovni nužni proces. Cilj ove studije bio je da se utvrdi proliferativna aktivnost u toku faze razvoja metanefrosa na osnovu profila/izgleda prostorne i vremenske ekspresije markera ćelijske proliferacije Ki-67. Analizirani su uzorci bubrežnog tkiva 30 ljudskih fetusa gestacijske starosti od 11 do 36 nedelja. Uzorci su podeljeni u tri grupe na osnovu perioda razvoja, koji su odgovarali ranijem, srednjem ili kasnijem periodu gestacije. Rutinskom histološkom obradom dobijeni su isečci tkiva na kojima je proliferativna aktivnost ćelija (ekspresija proteina Ki-67) ispitivana imunohistohemijskom metodom, monoklonskim antitelom Ki67, i to prema protokolu proizvođača.

Ćelije pozitivne na Ki-67 karakterisale su sa različitim intenzitetom sve strukture metanefrosa. Najizraženije je bilo njihovo prisustvo u nefrogenoj zoni u ranijim nedeljama razvoja, što ukazuje na ulogu proliferacije ćelija u formiranju nefrona. Intenzitet ekspresije Ki-67 antigena postepeno je opadao u svim kortikalnim strukturama do kraja ispitivanog perioda. U meduli metanefrosa proliferacija je bila slabije izražena samo nakon 20. nedelje; bile su pozitivne na Ki-67 pojedinačne epitelne ćelije sabirnih kanala, uskih delova Henleovih petlji i intersticijuma.

Proliferacija ćelija bila je kontinuirano prisutna tokom metanefrogeneze; odvijala se različitom dinamikom, a bila je izraženija u nefrogenoj zoni i bubrežnom korteksu zbog dominacije ćelija u njihovim strukturnim komponentama. Evidentno prisutno razvojno remodelovanje tkiva bubrega ukazalo je na potrebu korelacije proliferacije sa drugim razvojnim procesima, pre svega apoptozom.

IN SILICO FIZIČKO-HEMIJSKA, FARMAKOKINETIČKA I TOKSIKOLOŠKA ISPITIVANJA INHIBITORA 5-LIPOKSIGENAZE

Ana Marković — 2025-02-04

Enzim 5-lipoksigenaza (5-LO) predstavlja važan enzim koji učestvuje u proizvodnji leukotriena, metabolita arahidonske kiseline pod čijim direktnim uticajem dolazi do razvoja reakcije inflamacije koja je povezana sa brojnim patofiziološkim stanjima. Stoga, otkrivanje i razvoj selektivnih 5-LO inhibitora za primenu u terapiji predstavljaju predmet istraživanja koja se trenutno sprovode. Cilj ove studije bio je da se najpre da pregled literature u vezi sa najaktivnijim sintetskim 5-LO inhibitorima (sa IC₅₀ vrednostima manjim od 1 µM), usmeren prvenstveno na njihovu hemijsku strukturu, a potom predstave rezultati in silico studije njihovih osnovnih fizičko-hemijskih, farmakokinetičkih i toksikoloških karakteristika. Rezultati su pokazali da se fizičko-hemijski, farmakokinetički i toksikološki profili ispitivanih 5-LO inhibitora značajno razlikuju. Oko polovine ispitivanih 5-LO inhibitora ispunilo je „pravilo pet Lipinskog” i „pravilo Vebera”, što znači da je predviđena njihova dobra oralna bioraspoloživost. Takođe, predviđeno je da su posredi jedinjenja koja ne izazivaju mutagene, tumoralne, reproduktivne i/ili iritacione efekte. Sposobnost penetracije kroz Caco-2 ćelije, mogućnost intestinalne apsorpcije i mogućnost prolaska kroz krvno-moždanu barijeru predviđene su za mali broj ispitivanih jedinjenja. U suštini, povoljna fizičko-hemijska i toksikološka svojstva predviđena su za 32 od ukupno 99 testiranih jedinjenja. Sa najpovoljnijim farmakokinetičkim profilom izdvojio se derivat benzilidena 22.

PREVALENCIJA I DISTRIBUCIJA VRSTA UZROČNIKA SUPERFICIJALNIH GLJIVIČNIH INFEKCIJA U NIŠAVSKOM OKRUGU U SRBIJI

Marina Ranđelović — 2025-02-04

Procena distribucije vrsta uzročnika infektivnih bolesti ključna je u slučajevima infekcija čije se lečenje sprovodi empirijski, bez laboratorijskih dokaza.

Cilj ovog rada bio je da utvrdi prevalenciju superficijalnih gljivičnih infekcija (SGI) i da identifikuje njihove najčešće uzročnike.

Za potrebe ove studije sproveden je mikološki pregled uzoraka kože i adneksa bolesnika sa kliničkim simptomima i znacima SGI-ja. Za detekciju i identifikaciju uzročnika korišćene su standardne mikološke metode ‒ mikroskopija i kultivacija. Dermatofiti su identifikovani na osnovu makroskopskih i mikroskopskih morfoloških karakteristika do nivoa roda ili vrste, dok je identifikacija vrsta kvasnica obavljena komercijalnim testom Integral System Yeasts plus (Liofilchem^®, Italija). Pri statističkoj obradi podataka korišćene su metode deskriptivne i kvantitativne analize (SPSS 14.0 za Windows 2003).

Statističkom analizom utvrđena je visoka prevalencija SGI-ja (30,2%); pritom, uočena je značajna razlika u pogledu starosti bolesnika (p < 0,001), ali nije zabeležena značajna razlika kada je reč o polu bolesnika (p = 0,504). Osim toga, SGI nije pokazao sezonski obrazac (p = 0,783). Superficijalne gljivične infekcije potvrđene su izolacijom i identifikacijom kvasnica kod 188 bolesnika (15,1%). Candida spp. izolovana je kod 113 bolesnika (60,1%); Candida albicans identifikovana je kao uzročnik superficijalne kandidijaze kod 46 bolesnika (40,7%), a ne-albicans Candida (NAC) vrste otkrivene su kod značajno većeg broja bolesnika (59,3%). Dermatofitoze su dijagnostikovane kod 75 bolesnika (39,9%), a dominantna vrsta bila je Microsporum canis (38,7%).

Viša incidencija SGI-ja čiji su uzrok NAC vrste ukazuje na to da su mikološke analize potrebne da bi se utvrdila etiologija SGI-ja i procenila in vitro efikasnost antigljivičnih lekova. Značajna zastupljenost zoofilnih vrsta dermatofita ukazuje na potrebu za osmišljavanjem strategije sprovođenja epidemioloških i epizootioloških preventivnih mera.

DUGOTRAJNA UPOTREBA BENZODIAZEPINA KOD PACIJENATA SA POREMEĆAJEM LIČNOSTI I KOD PACIJENATA BEZ POREMEĆAJA LIČNOSTI

Olivera Žikić — 2025-02-04

Poremećaji ličnosti predstavljaju veoma česta komorbidna stanja kod zavisnika. Cilj ove studije bio je da, uzimajući u obzir prisustvo ili odsustvo poremećaja ličnosti, utvrdi da li dugotrajna, kontinuirana upotreba benzodiazepina (duža od jedne godine) dovodi do razvoja simptoma zavisnosti. U ispitanoj grupi bilo je 78 osoba koje su koristile benzodiazepin kao monoterapiju najmanje jednu godinu pre skrininga. Pacijenti su popunjavali grupu upitnika: polustrukturisani upitnik za sociodemografske podatke i za osnovne podatke o upotrebi benzodiazepina, Viskonsin upitnik za procenu ličnosti i samoupitnik o zavisnosti od benzodiazepina. Grupa je potom podeljena u dve podgrupe: grupu ispitanika sa poremećajima ličnosti (60,26%) i grupu ispitanika bez poremećaja ličnosti (39,74%). Pri poređenju ovih dveju grupa u obzir su uzeti korelat zavisnosti od benzodiazepina (problematična upotreba benzodiazepina, preokupacija benzodiazepinima, nedostatak komplijanse i apstinencijalni sindrom) i intenzitet zavisnosti od benzodiazepina. Kod oko 70% svih ispitanika zapaženi su pozitivni pokazatelji fizičke zavisnosti (nedostatak komplijanse zbog porasta tolerancije kod 73,08% ispitanika i apstinencijalni sindrom kod 70,51% ispitanika). Pokazatelj psihološke zavisnosti (preokupacija benzodiazepinima) bio je pozitivan kod 94,87% ispitanika, a pokazatelj socijalnih aspekata zavisnosti (problematična upotreba benzodiazepina) kod 93,59% ispitanika. Ukupan skor, tj. intenzitet zavisnosti od benzodiazepinа, bio je na statistički značajnom nivou veći u grupi ispitanika sa poremećajem ličnosti. Kod pacijenata sa poremećajem ličnosti zabeleženi su češća i intenzivnija preokupacija benzodiazepinima i nedostatak komplijanse. Istovremena pojava dvaju ili više poremećaja ličnosti povećava intenzitet preokupacije benzodiazepinom.

ANEMIJA KAO ČEST KOMORBIDITET I PROGNOSTIČKI MARKER U SRČANOJ SLABOSTI

Snežana Ćirić-Zdravković — 2025-02-05

Srčana insuficijencija (SI) jeste klinički sindrom koji karakteriše nesposobnost srca da ispumpa količinu krvi neophodnu za zadovoljenje potreba organizma za kiseonikom i energetskim materijama srazmerno fizičkoj aktivnosti, pod uslovom da je dotokok krvi kroz vene na srcu očuvan.

Učestalost srčane insuficijencije i disfunkcije leve komore raste sa starošću bolesnika. Smatra se da je dijagnoza srčane insuficijencije najčešća otpusna dijagnoza nakon 65. godine. Komorbiditeti su veoma važni kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom iz nekoliko razloga. Hronična anemija veoma je često udružena sa srčanom insuficijencijom (javlja se kod čak 55% bolesnika). Cilj ovog rada bilo je sagledavanje prisustva anemije kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom i uticaja koji anemija ima na prognozu pomenute bolesti.

U studiju je bio uključen 201 ispitanik. Anemija je bila češća kod žena nego kod muškaraca i bila je podjednako zastupljena u sistolnom i dijastolnom SI-ju; to je u skladu sa prethodno zabeleženim rezultatima. Međutim, anemija nije bila češća kod starijih bolesnika sa SI-jem. Bolesnici sa klasom IV Njujorške asocijacije za srce (engl. New York Heart Association – NYHA) imali su anemiju značajno češće od onih sa NYHA klasom I ili II, što odgovara stanju zabeleženom u ranijim saopštenjima. Kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom uočena je značajna učestalost anemije kao nekardijalnog komorbiditeta. Prisustvo anemije ima važan uticaj na hospitalni i posthospitalni tok lečenja. Terapiju treba započeti čak i ako je posredi supklinička anemija, tj. ako su depoi gvožda sniženi iako je hemoglobin i dalje u okviru referentnih vrednosti, budući da to poboljšava prognozu bolesti kod osoba sa srčanom insuficijencijom.

PREDIKTIVNI ZNAČAJ EKSPRESIJE PROTEINA KLAUDIN-4 U UROTELNOM KARCINOMU MOKRAĆNE BEŠIKE BEZ ZAHVATANJA MIŠIĆNOG SLOJA

Slavica Stojnev — 2025-02-05

Klaudin-4 je integralni membranski protein tesnih spojeva epitelih ćelija, čija je ekspresija često izmenjena u karcinomima. Karcinom mokraćne bešike bez zahvatanja mišićnog sloja (engl. non-muscle-invasive urothelial bladder cancer – NMIBC) čest je tumor sa nepredvidivim kliničkim tokom koji zahteva precizniju prognostičku stratifikaciju i procenu rizika. Cilj ove studije bio je da se ispita povezanost između ekspresije klaudina-4 i kliničkopatoloških karakteristika NMIBC-a, kao i da se proceni prediktivni značaj klaudina-4 za prognozu bolesti. Studija je obuhvatila uzorke tumorskog tkiva 441 bolesnika sa urotelnim karcinomom bešike, koji su dobijeni transuretalnom resekcijom. Uzorci su inkorporirani u tkivne mikroareje i analizirani imunohistohemijski na ekspresiju klaudina-4. Visoka ekspresija uočena je kod 41,6% pTa i 47,8% pT1 tumora. Visoka ekspresija klaudina-4 značajno korelira sa visokim histološkim gradusom (p = 0,002) i pojavom hematurije (p = 0,038). Visoka ekspresija klaudina-4 bila je češća kod tumora sa divergentnom diferencijacijom ranih invazivnih karcinoma povezanih sa karcinomom in situ i rekurentnom bolešću. Međutim, ove povezanosti nisu bile statistički značajne. Kaplan‒Majerova analiza preživljavanja pokazala je da nije bilo značajne razlike u ukupnom preživljavanju između bolesnika sa visokom ekspresijom klaudina-4 i bolesnika sa niskom ekspresijom klaudina-4. Nasuprot tome, preživljavanje bez recidiva bolesti značajno je povezano sa ekspresijom klaudina-4 (p = 0,023). Može se zaključiti da je prekomerna ekspresija klaudina-4 povezana sa visokim tumorskim gradusom i kraćim preživljavanjem bez recidiva. Kao indikator agresivnog ponašanja tumora, klaudin-4 može poslužiti kao potencijalno koristan i pristupačan dodatak patohistološkom panelu za predviđanje kliničkog ponašanja karcinoma mokraćne bešike, a i kao i potencijalna meta ciljane terapije.

ANTIOKSIDATIVNA AKTIVNOST HIDROLATA DOBIJENOG IZ NADZEMNOG DELA BOSILJKA OCMIUM BASILICUM L.

Anđela Dragićević — 2025-02-07

Ocimum basilicum je poznata aromatična, lekovita i kulinarska biljka. Etarsko ulje dobijeno parnom destilacijom iz listova i vršnih cvetova bosiljka ima antiseptička, antimikrobna, antioksidativna, antivirusna i antiinflamatorna svojstva. Hidrolati se mogu dobiti kao proizvodi hidrodestilacije aromatičih biljaka. Za potrebe ove studije izvršene su spektrofotometrijska kvantifikacija ukupnog sadržaja fenola, tanina, netanina i flavonoida u hidrolatu dobijenom iz nadzemnog dela biljke O. basilicum, procena antioksidativne aktivnosti i korelaciona analiza fenolnih jedinjenja i antioksidativne aktivnosti. Kvantitativnom analizom ukupnih fenola, flavonoida, tanina i netanina u hidrolatu utvrđene su sledeće koncentracije: 151,91 mg CE/L ± 23,491 mg CE/L, 23,34 mg CE/L ± 3,978 mg CE/L, 119,75 mg CE/L ± 8,09 mg CE/L i 0,86 mg CE/L ± 0,07 mg Ru/L, redom. Hidrolat je pokazao antioksidativni potencijal u trima testovima: sposobnost uklanjanja slobodnih 2,2-diphenyl-1 picrylhydrazyl (DPPH) radikala, IC50 0,51% ± 1,07%; ukupni antioksidativni potencijal 392,15 mmol Fe2+/L ± 16,299 mmol Fe2+/L i prevencija lipidne peroksidacije na način koji zavisi od koncentracije. Osim toga, zabeležena je korelacija sadržaja fenolnih jedinjenja i antioksidativne aktivnosti u hidrolatu. Pokazana antioksidativna aktivnost hidrolata O. basilicum može biti važna za njegovu buduću upotrebu u svojstvu potencijalnog prirodnog antioksidansa.

POSTOPERATIVNA TRODIMENZIONALNA KONFORMALNA RADIOTERAPIJA KOD BOLESNICE SA ZNAČAJNIM RIZIKOM OD NASTANKA KARDIOVASKULARIH KOMPLIKACIJA: PRIKAZ SLUČAJA

Milica S Radić — 2025-02-05

Radioterapija raka dojke predstavlja esencijalnu komponentu u ukupnom lečenju i ranog stadijuma raka dojke i lokalno uznapredovalog raka dojke. S obzirom na zadovoljavajuće rezultate i udeo u smanjenju stope mortaliteta obolelih od raka dojke, primenom multimodalnog lečenja fokus je pomeren na praćenje akutnih, ali i hroničnih komplikacija koje nastaju kao posledica onkološkog lečenja. Cilj multimodalnog lečenja jeste da očuva kvalitet života bolesnika. Komplikacije su mnogobrojne i variraju od lokalnih (dermatitis) do ozbiljnijih, koje obuhvataju i disfunkcije kardiovaskularnog sistema. Primena trodimenzionalne (3D) zračne terapije kao najzastupljenije metode u našem centru kod bolesnice prikazane u ovom radu ukazala je na njen nizak akutni toksični efekat. Budući da su primećeni neželjeni efekti kod bolesnika kod kojeg postoji visok rizik od pojave kardiovaskularnih komplikacija bili otklonjeni, postignut je zadovoljavajući terapijski efekat uprkos limitiranoj tehničkoj opremljenosti centra.

BAD−KJARIJEV SINDROM KOD BOLESNIKA SA SITNOĆELIJSKIM KANCEROM PLUĆA: PRIKAZ SLUČAJA

Marko Bjelakovic — 2025-02-05

Bad‒Kjarijev sindrom (Budd‒Chiari Syndrome ‒ BCS) predstavlja retku bolest uzrokovanu opstrukcijom hepatičnih vena koja se može javiti bilo gde na putu od hepatičnih venula do mesta gde se donja šuplja vena uliva u desnu komoru. Kongestija jetre dovodi do hipoksičnog oštećenja hepatocita. Hematološke i maligne bolesti predstavljaju etiološke faktore povezane sa Bad‒Kjarijevijem sindromom. Pomenuti sindrom je retko stanje kod osoba sa kancerom pluća; poslednjih decenija opisano je samo nekoliko takvih slučajeva. U ovom radu je prikazan veoma redak slučaj akutnog Bad‒Kjarijevog sindroma kod bolesnika sa primarnim sitnoćelijskim kancerom pluća izazvanim tumorskim trombom donje šuplje vene. Nakon što je dijagnoza postavljena na osnovu nalaza ultrazvuka, započeto je lečenje antikoagulantnom terapijom. Specifično onkološko lečenje nije započeto zbog lošeg opšteg stanja bolesnika i zbog značajnog oštećenja njegove jetre. Bolesnik je otpušten iz bolnice uz preporuku da nastavi simptomatsko lečenje. Valjalo bi da kliničari imaju na umu da akutni Bad‒Kjarijev sindrom može biti obeležje kancera pluća koji nije prepoznat.

EKTOPIČNA TRUDNOĆA LOKALIZOVANA NA OŽILJKU OD PRETHODNOG CARSKOG REZA: HIRURŠKI TRETMAN

Vanja Dimitrov — 2025-02-05

Ektopična trudnoća lokalizovana na ožiljku od prethodnog carskog reza jedna je od najređih formi ektopičnih trudnoća. Javlja se otprilike u jednoj od dve hiljade trudnoća. Postoji mnogo izazova u njenoj dijagnostici i zbrinjavanju. Ako se ne prepozna, ona može ugroziti život pacijentkinje, dovesti do lošeg ishoda i visokog morbiditeta i mortaliteta majki. U trudnoći lokalizovanoj na ožiljku od prethodnog carskog reza embrion se implantira na ožiljnom tkivu i raste u zidu uterusa, što može izazvati krvarenje koje ugrožava život; ono pak može dovesti do histerektomije i potencijalno pogubnih posledica. U ovom radu prikazan je slučaj ektopične trudnoće lokalizovane na ožiljku od prethodnog carskog reza kod tridesetpetogodišnje pacijentkinje. Prekid trudnoće uspešno je izvršen sukcionom kiretažom vođenom ultrazvukom.