FANDAS AND OPERATION OF THE AUSTRIA-HUNGARY IN PRIZREN AND PEĆ SANJAK (1900-1905)

Vesna S. Zarković

doi:10.5937/bastina30-25462

Vesna S. Zarković

DOI: https://doi.org/10.5937/bastina30-25462

Ključne reči: Serbian people, Arbanasi people, fandas, Austria-Hungary, Peć sanjak, Prizren sanjak

Sažetak

The author points out the Austro-Hungarian influence on the Catholic Arbanasi - fandas in Prizren and Peć Sanjak in the early 20th century. Austro-Hungarian activity in this field intensified after the Serbo-Turkish wars and the Congress of Berlin. Violence against the Serbian population had since become more frequent, aided by the fandas that have the support and protection of Roman Catholic priests and Austro-Hungarian diplomats.TheCatholicArbanasipeople commit various forms of zulum over Serbain people, who powerless before them abandoned their properties. A large number of Serbian properties were getting new owners – fandas, that were settled with the permission of the beys.The Austria-Hungary, wishing to cause as much disorder as possible, incited the fandas and MohammedanArbanasipeople against the Serbian people, in whom they saw the main obstacle to the achievement of their aims and the occupation of these regions.The situation demanded greater involvement of Serbian and Russian diplomacy in protecting the thinned-out Serbian population in Peć and Prizren sanjak.

Reference

Батакович 2014: Д. Т. Батакович. Косово и Метохия – история и идеология. Екатеринбург: Издательство Уральского университета.
Батаковић 1984: Душан Т. Батаковић. «Покушај отварања српског конзулата у Призрену 1898–1900». Историјски часопис, бр. 31. Београд: Историјски институт, 249–259.
Драшкић 2000: Сретен Драшкић. Европа и албанско питање (1830-1921). Прилози проучавању историје Албаније од почетка националног препорода (1830) до Конфедерације амбасадора у Паризу (1921). Београд: Српска књижевна задруга.
Јагодић 2010: Милош Јагодић. „Извештај Бранислава Нушића о путовању из Приштине у Скадар 1894. године“. Мешовита грађа, Књ. XXXI, Београд: Историјски институт, 259–287.
Косово и Метохија у српској историји, Београд 1989: Српска књижевна задруга.
Микић 1988: Ђорђе Микић. Дрштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века. Београд: Српска академија наука и уметности.
Урошевић 2001: Атанасије Урошевић. „Двоверство међу Арбанасима“. О Косову –антропогеографске студије и други списи. Приштина–Гњилане: Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, Институт за српску културу, Књижара „Свети Сава“, 83– 92.
Урошевић 2001а: Атанасије Урошевић. „Један нов пример двоверства“. О Косову –антропогеографске студије и други списи. Приштина–Гњилане: Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, Институт за српску културу, Књижара „Свети Сава“, 181–183.
Стојанчевић 1994: Владимир Стојанчевић. „Аустроугарско–српски сукоб у Косовском вилајету на почетку XX века“. Срби и Арбанаси 1804–1912. Нови Сад: Прометеј, 245–272.
Толева 2018: Теодора Толева. Утицај аустроугарске империје на стварање албанске нације 1896 –1908. Београд: Филип Вишњић, Институт за европске студије.
Ћоровић 1992: Владимир Ћоровић. Односи између Србије и Аустро–Угарске у XX веку. Београд: Библиотека града Београда.
Храбак 2005: Богумил Храбак. „Култни протекторат Аустро–Угарске над католицима Арбанасима (1897) “. Арбанашке студије, књ. II. Београд: Архивар, 243–262.
Храбак 1998: Богумил Храбак. Призренска арбанашка лига 1878–1881. Београд: Аутор.
Шешум 2017: Урош Шешум. Србија и Стара Србија (1804–1839). Београд: Филозофски факултет.
Vickers 1998: Miranda Vickers. Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. New York: Columbia University Press.