СВАКОДНЕВИЦА СРБА У СЕВЕРНОЈ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ У УСЛОВИМА НЕДЕФИНИСАНОГ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ СТАТУСА

Sažetak

У раду сам изнео резултате истраживања свакодневице Срба у северној
Косовској Митровици у условима измењеног друштвено-политичког контекста после
рата на Косову и Метохији 1999. године. Главну пажњу сам посветио једном од
аспеката свакодневног живота српског становништва у овом граду, а то је статус и
функционисање институција. Циљ рада био је покушај пружања доприноса
конципирању етнографске грађе за сагледавање свакодневних искустава Срба у
северној Косовској Митровици у условима недефинисаних институционалних односа
проузрокованих повлачењем српских власти са Косова и Метохије, увођењем
међународног протектората и једностраним проглашењем косовске независности.
Резултати приказани у раду добијени су на основу теренског истраживања спроведеног
у више наврата од 2011. до 2015. године, у укупном трајању од преко осам месеци.
Промена друштвено-политичког контекста после рата 1999. године довела је до
крупних структурних поремећаја на Косову и Метохији. Ови су се поремећаји осетили
нарочито у институционалној сфери, где је њихова рефлексија дошла до изражаја у
готово свим областима свакодневне реалности Срба на овом подручју. Питање
институција, у том смислу, показало се као једно од кључних питања у контексту
свакодневице српског становништва у северној Косовској Митровици. Опстанак
српских институција је за Србе у овом граду представљао потврду присуства
Републике Србије на северу Косова и Метохије, чиме су оне у њиховој свести
фигурирале као важан симбол поистовећивања са припадношћу држави коју су
сматрали својом. Ове установе су се, са друге стране, све време после рата 1999. године
налазиле под снажним међународним и албанским притиском, тј. под сталном претњом
укидања, због чега је српско становништво у северној Косовској Митровици било
изложено трајном осећању несигурности и забринутости за сопствени опстанак.
У условима оспораваних легитимитета, где Срби нису прихватали наметнуте
инстанце међународне и косовске администрације, док међународна управа и косовске
институције нису признавале установе Републике Србије, сматрајући их „паралелним“,
односно нелегалним, у северној Косовској Митровици је дошло до стварања
друштвеног стања карактеристичног по одсуству јасно дефинисаних ауторитета,
посебно у домену структура извршних власти. Овакво стање је проузроковало
ситуацију у којој се свакодневица Срба у овом граду нашла у раскораку између
нужности различитих свакодневних пракси, са једне стране, и реалности проткане
замршеним институционалним односима, са друге стране. На живот у „паралелној“
стварности, лишеној „нормалности“ свакидашњице својствене уређеним друштвима,
Срби у северној Косовској Митровици били су принуђени да се прилагоде. Ипак, иако
су научили да живе у складу са њом, али и да користе поједине погодности које је она
доносила, оваква стварност им је стварала низ свакодневних проблема који су, у
условима опште неизвесности у којој су се налазили, њихов положај чинили још
неповољнијим.