ДЕЛОВАЊЕ ИСЕ БОЉЕТИНЦА УОЧИ ОТВАРАЊА РУСКОГ КОНЗУЛАТА У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
Sažetak
У раду се говори о улози Исе Бољетинца, који је уочи отварања руског конзулата био кључна личност у политичком животу Митровице и околине. Био је то период који су обележили разни арбанашки зулуми за које турске власти нису показивале спремност и одлучност да их спрече. Иса Бољетинац је у почетку представљао заштитника српског становништва, чији су конзули у Приштини забележили да није било злочина почињених са његове стране. Временом се Бољетинац од заштитника претворио у предводника акција уперених против Срба. Његова активност била је усмерена и против турских власти које су почеле да губе ауторитет међу Арбанасима, подржаних, пре свега, од стране Аустроугарске. Безакоње су појачавали разни арбанашки зборови чије су се одлуке односиле на отказивање покорности и избегавање обавезе у виду плаћања пореза султану и османској држави. До изражаја је долазила све већа одлучност и спремност Арбанаса да не дозволе отварање руског конзулата у Митровици. Такав став је био повод да Русија и њени представници реагују у Цариграду и затраже уклањање Исе Бољетинца из Митровичке казе. Султан је попустио пред руским захтевима и Иса је, након оклевања и постављања услова, отишао у Цариград. Његово одсуство из Митровице није допринело побољшању положаја српског становништва.
Reference
Архив Србије, Министарство иностраних дела, Политичко–просветно одељење.
Архив Србије, Министарство иностраних дела, Политичко одељење.
ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ
Иванић1988: Иван Иванић. „На Косову. Са Шара по Косову на Звечан“. Савременици о Косову 1852–1912. Београд: Српска књижевна задруга, 216–228.
Перуничић 1985: Бранко Перуничић. Писма српских конзула из Приштине 1890–1900. Београд: Народна књига.
Перуничић 1988: Бранко Перуничић. Сведочанство о Косову 1901–1913. Београд: Научна књига.
Станковић 1910: Тодор П. Станковић. Путне белешке по Старој Србији 1871–1898. Београд: Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића.
Ћоровић 1933: Владимир Ћоровић. Дипломатска преписка Краљевине Србије, књига прва. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије.
ЛИТЕРАТУРА
Војводић 1999: Михаило Војводић. „Политичка акција Србије и Црне Горе у Цариграду 1901. године“. Путеви српске дипломатије. Београд: Clio, 159–171.
Војводић 1999a. Михаило Војводић. „Рад Србије на остварењу пројекта Јадранске железнице 1901. године“. Путеви српске дипломатије. Београд: Clio, 150–158.
Elsie 2010: Robert Elsie. Historical Dictionary of Albania. Toronto, Plymouth: The Scarecrow Press.
Зарковић 2008: Весна Зарковић. Афера у Ибарском Колашину 1901–1902. године. Приштина / Лепосавић: Институт за српску културу.
Зарковић 2015: Весна Зарковић. „Збор Арбанаса у Пећи 1899. године и његове последице“, Баштина, св. 38. Приштина / Лепосавић: Институт за српску културу, 79–92.
Јагодић 2008: Милош Јагодић. „Бољетинац Иса“. Енциклопедија српског народа. ур. Радош Љушић. Београд: Завод за уџбенике.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. Српско–албански односи у Косовском вилајету (1878–1912). Београд: Завод за уџбенике.
Јовановић 2004: Вл. Јовановић. „Бољетинац Иса“. Српски биографски речник 1. ур. Младен Лесковац, Александар Форишковић, Чедомир Попов. Нови Сад: Матица српска.
Микић 1988: Ђорђе Микић. Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века (од чифчијства до банкарства). Београд: Српска академија наука и уметности.
Секулић 2005: Весна Секулић. „Отварање руског конзулата у Косовској Митровици“, Баштина св. 19. Приштина /Лепосавић: Институт за српску културу, 139–153.
Секулић 2005a: Весна Секулић. „Убиство Ђорђа Стерђевића (Етничко чишћење и немоћ дипломатије), Баштина св. 18. Приштина / Лепосавић: Институт за српску културу, 259–273.
ШТАМПА
Мале новине, 1902, 1903.
Bukowinaer Rundschau, 1902.
Das Vaterland, 1902.
Neue Schlesiche Zeitung, 1903.
Ostdeutsche Rundschau, 1902.
Znaimer Tagblatt, 1902.