УТИЦАЈ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ БАШТИНЕ НА АТРАКТИВНОСТ ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ
Ključne reči:
културни туризам, брендирање, туристичке дестинације, Србија
Sažetak
Предмет овог рада је утицај културне баштине на атрактивност туристичке дестинације. Државе као носиоци бренда, постале су свесне да више није довољно улагати само у развој појединачних туристичких дестинација, као што су оне које су везане за морски туризам, метрополе, скијалишта или бање…Савременом туристи се мора цела држава представити као туристичка дестинација, а културно-историјски туризам се намеће као најбоља опција. На наведено је утицала чињеница, да је са развојем друштва дошло и до великих промена у навикама, жељама, али и потребама туриста, који данас желе различите врсте одмора. Циљ овога рада је представити маркетиншке потенцијале културно-историјске баштине Србије.
Reference
Бојовић 2013: Бојовић, З. “Хомољске теме у књижевности-прилог истраживањима књижевне и културне традиције”. Митолошки зборник бр 30, 239-254.
Витело-Вилкокс 2015: Vitelo R., Vilkoks M. „Brendiranje destinacija i urbani leksikon: London, Njujork i Barselona”. u: (ed.), Morgan N., Pričard A., Prajd R., Destinacija kao brend: upravljanje reputacijom mesta. Beograd: Clio, 343-354.
Вићентијевић 2011: Вићентијевић, Д. Могућности културног туризма у Стратегији развоја туризма Србије“. У: Зборник радова (ур.) Пешић Д., „Културно-туристички потенцијали одрживог развоја сопотског краја“,. Сопот: центар за културу Сопот, 35-39.
Гобе 2006: Gobe, M. Emocionalno brendiranje - nova paradigma povezivanja brendova sa ljudima, Beograd: Mass Media International.
Грег 2014: Greg McManus, Community facility or turism product – Managin the multiple identities of a smail museum: www.intercom.museum/documents/2-2McManus.pdf [1.6.2020]
Дашић 2013: Дашић Дејан. „Брендирање држава и нација“ Култура, бр. 139, 396-415
Дашић 2018: Dejan Dašić. „Menadžment zdravstvenog i medicinskog turizma – mogući pravci razvoja u Republici Srbiji“. Ekonomski signali, Vol. 13., br 1. 41-56.
Дашић 2017: Dašić, D. „Brendiranje mesta i/ili destinacija“. Kultura. br. 152, 377-393
Де Карло-Ди Анђело 2015: de Кarlo Manuela, di Anđelo Frančeska. Repozicioniranje brenda grada i događaja: Milano. u: (ed.) Morgan N., Pričard A., Prajd R., Destinacija kao brend: upravljanje reputacijom mesta. Beograd: Clio, 266-279.
Демоња-Гредичак 2014: Demonja, D., Gredičak, T. “Uloga marketinga u razvoju kulturnog turizma u Hrvatskoj”. Podravina, Volumen 13, 112 broj 25, 112 - 128
Ђукић-Тодоровић 2008: Ђукић, В., Тодоровић, М. Културни туризам-мост између културне и туристичке политике”. У: (ур.) Марјановић, П., Драгићевић, М. Зборник радова Факултета драмских уметности, (бр. 13-14). Београд: Факултет драмских уметности, . 265-283
Ђукић Дојчиновић 2005: Ђукић-Дојчиновић. Културни туризам. Београд: Clio.
Задел-Синиша 2013: Zadel, Z., and Sinisa B. „Economic impact of cultural tourism“. UTMS Journal of Economics 4 (3): 355–366.
Ивановић-Милићевић 2009: Ivanović, M., Milicević, B. „Some Challenges of Creating a New Brand of Serbian Tourism: Case Study – The Republic of Užice“. Turizam, Volume 13, Issue 1, 17-27.
Красојевић 2011: Красојевић, Б. Појам и значај културног туризма у Србији“. У: (ур.) Пешић Д., Зборник радова, Културно-туристички потенцијали одрживог развоја сопотског краја. Сопот: центар за културу Сопот. 41-48.
Кривошејев 2012: Krivošejev, V. Muzeji, menadžment, turizam: ka savremenom muzeju, od teorije do prakse. Valjevo: Narodni muzej Valjevo.
Кривошејев 2015: Krivošejev, V. “Nasleđivanje baštine ili baštinjenje nasleđa?”. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 10 Is. 2, 427-436.
Красојевић-Ђорђевић 2015: Krasojević, B., Đorđević B. “Nematerijalno kulturno nasleđe: turistički resurs Srbije”. u: „SYNTHESIS 2015 Tourism and hospitality, 561-565. DOI: 10.15308/Synthesis-2015-561-565.
Лазић 2015: Lazić S. „Turizam u Beogradu između dva svetska rata: kroz dokumenta Istorijskog arhiva Beograda“. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 9, 37-47.
Мирковић 2005: Мирковић, С. Хомоље – Општина Жагубица-еколошко туристичка оаза Европе. Жагубица: Туристичка организација општине Жагубица.
Прњат 2019: Prnjat, A. “Xenophobia and Identitarian Nationalism”. In: (eds.). Milisavljević, V., Mićunović, N. Xenophobia, Identity and New Forms of Nationalism. Belgrade: Institute of Social Sciences, 240-251.
Петровић 2013: Petrović, J. „Marketinška orijentacija u funkciji razvoja savremenog turističkog preduzeća u Srbiji“. U: Zbornik radova, (ур.) Ateljević, Ј., Petrović, D. i Grujić, R.. Jahorinski poslovni dani: preduzetništvo, gastronomija i turizam, Jahorina, Republika Srpska: Univerzitet u Istočnom Sarajevu, 130-144.
Русалић 2011: Русалић Д. „Од законске регулативе до активног учешћа: нова дефиниција баштине кроз одржив развој и улогу локалне заједнице”, у: Зборник радова, „Културно-туристички потенцијали одрживог развоја сопотског краја“. Сопот: центар за културу Сопот, 49-57.
Радовић и др. 2018: Radović, V., Katanić, Z., Pezo L. „Važnost valorizacije srpskog kulturno-istorijskog nasleđa Kosova i Metohije u cilju razvoja turizma“. TIMS Acta 12, 5-15.
Ричардс 2003: Richards, G. What is Cultural Tourism? In: (ed.), Van Maaren, A. Erfgoed voor Toerisme, Weesp: Nationaal Contact Monumenten. file:///C:/Users/PC/Downloads/Whatisculturaltourism.pdf
Скоко 2009: Skoko, B. Država kao brend, Zagreb: Matica Hrvatska
Стојић Карановић 2007: Stojić Karanović, E. „Regionalna i prekogranična saradnja za održiv razvoj Srbije“. Međunarodni problemi, 2-3, 340-375. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2007/0025-85550703340S.pdf [12.06.2020]
Станковић Пејновић 2011: Станковић Пејновић, В. „Култура као примарно добро-случај Македоније“. Социолошки преглед, 45(2),: 193-220.
Стратегија развоја туризма Р. Србије 2016-2025:Strategija razvoja turizma R. Srbije 2016-2025.https://mtt.gov.rs/download/3/STRATEGIJA%20RAZVOJA%20TURIZMA%20RS%20%202016-2025.pdf [9.05.2020]
Трајковић 2019: Trajković, N. „Prirodni i kulturni resursi kao faktor konkurentnosti i jačanja performansi sektora turizma“, Turističko poslovanje, br. 23, 5- 15.
Хорнсков 2015: Hornskov B. S. „Izazov autenntičnosti“. U: (ed.) Morgan N., Pričard A., Prajd R.. Destinacija kao brend: upravljanje reputacijom mesta. , Beograd: Clio, 132-145.
Хрустић 2012: Hrustić, H. „Evropska integracija u oblasti kulture - osvrt na saradnju Srbije sa EU u oblasti zaštite kulturnog nasleđa”, Kultura, бр. 136,340-354.
Шошић 2014: Šošić Т.М. „Pojam kulturne baštine – međunarodnopravni pogled“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 51, 4/2014., 833.- 860.
https://www.researchgate.net/publication/334576714_Pojam_kulturne_bastine_medunarodnopravni_pogled_The_Concept_of_Cultural_Heritage_-_an_International_Law_Perspective[12.5.2020]
Витело-Вилкокс 2015: Vitelo R., Vilkoks M. „Brendiranje destinacija i urbani leksikon: London, Njujork i Barselona”. u: (ed.), Morgan N., Pričard A., Prajd R., Destinacija kao brend: upravljanje reputacijom mesta. Beograd: Clio, 343-354.
Вићентијевић 2011: Вићентијевић, Д. Могућности културног туризма у Стратегији развоја туризма Србије“. У: Зборник радова (ур.) Пешић Д., „Културно-туристички потенцијали одрживог развоја сопотског краја“,. Сопот: центар за културу Сопот, 35-39.
Гобе 2006: Gobe, M. Emocionalno brendiranje - nova paradigma povezivanja brendova sa ljudima, Beograd: Mass Media International.
Грег 2014: Greg McManus, Community facility or turism product – Managin the multiple identities of a smail museum: www.intercom.museum/documents/2-2McManus.pdf [1.6.2020]
Дашић 2013: Дашић Дејан. „Брендирање држава и нација“ Култура, бр. 139, 396-415
Дашић 2018: Dejan Dašić. „Menadžment zdravstvenog i medicinskog turizma – mogući pravci razvoja u Republici Srbiji“. Ekonomski signali, Vol. 13., br 1. 41-56.
Дашић 2017: Dašić, D. „Brendiranje mesta i/ili destinacija“. Kultura. br. 152, 377-393
Де Карло-Ди Анђело 2015: de Кarlo Manuela, di Anđelo Frančeska. Repozicioniranje brenda grada i događaja: Milano. u: (ed.) Morgan N., Pričard A., Prajd R., Destinacija kao brend: upravljanje reputacijom mesta. Beograd: Clio, 266-279.
Демоња-Гредичак 2014: Demonja, D., Gredičak, T. “Uloga marketinga u razvoju kulturnog turizma u Hrvatskoj”. Podravina, Volumen 13, 112 broj 25, 112 - 128
Ђукић-Тодоровић 2008: Ђукић, В., Тодоровић, М. Културни туризам-мост између културне и туристичке политике”. У: (ур.) Марјановић, П., Драгићевић, М. Зборник радова Факултета драмских уметности, (бр. 13-14). Београд: Факултет драмских уметности, . 265-283
Ђукић Дојчиновић 2005: Ђукић-Дојчиновић. Културни туризам. Београд: Clio.
Задел-Синиша 2013: Zadel, Z., and Sinisa B. „Economic impact of cultural tourism“. UTMS Journal of Economics 4 (3): 355–366.
Ивановић-Милићевић 2009: Ivanović, M., Milicević, B. „Some Challenges of Creating a New Brand of Serbian Tourism: Case Study – The Republic of Užice“. Turizam, Volume 13, Issue 1, 17-27.
Красојевић 2011: Красојевић, Б. Појам и значај културног туризма у Србији“. У: (ур.) Пешић Д., Зборник радова, Културно-туристички потенцијали одрживог развоја сопотског краја. Сопот: центар за културу Сопот. 41-48.
Кривошејев 2012: Krivošejev, V. Muzeji, menadžment, turizam: ka savremenom muzeju, od teorije do prakse. Valjevo: Narodni muzej Valjevo.
Кривошејев 2015: Krivošejev, V. “Nasleđivanje baštine ili baštinjenje nasleđa?”. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 10 Is. 2, 427-436.
Красојевић-Ђорђевић 2015: Krasojević, B., Đorđević B. “Nematerijalno kulturno nasleđe: turistički resurs Srbije”. u: „SYNTHESIS 2015 Tourism and hospitality, 561-565. DOI: 10.15308/Synthesis-2015-561-565.
Лазић 2015: Lazić S. „Turizam u Beogradu između dva svetska rata: kroz dokumenta Istorijskog arhiva Beograda“. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 9, 37-47.
Мирковић 2005: Мирковић, С. Хомоље – Општина Жагубица-еколошко туристичка оаза Европе. Жагубица: Туристичка организација општине Жагубица.
Прњат 2019: Prnjat, A. “Xenophobia and Identitarian Nationalism”. In: (eds.). Milisavljević, V., Mićunović, N. Xenophobia, Identity and New Forms of Nationalism. Belgrade: Institute of Social Sciences, 240-251.
Петровић 2013: Petrović, J. „Marketinška orijentacija u funkciji razvoja savremenog turističkog preduzeća u Srbiji“. U: Zbornik radova, (ур.) Ateljević, Ј., Petrović, D. i Grujić, R.. Jahorinski poslovni dani: preduzetništvo, gastronomija i turizam, Jahorina, Republika Srpska: Univerzitet u Istočnom Sarajevu, 130-144.
Русалић 2011: Русалић Д. „Од законске регулативе до активног учешћа: нова дефиниција баштине кроз одржив развој и улогу локалне заједнице”, у: Зборник радова, „Културно-туристички потенцијали одрживог развоја сопотског краја“. Сопот: центар за културу Сопот, 49-57.
Радовић и др. 2018: Radović, V., Katanić, Z., Pezo L. „Važnost valorizacije srpskog kulturno-istorijskog nasleđa Kosova i Metohije u cilju razvoja turizma“. TIMS Acta 12, 5-15.
Ричардс 2003: Richards, G. What is Cultural Tourism? In: (ed.), Van Maaren, A. Erfgoed voor Toerisme, Weesp: Nationaal Contact Monumenten. file:///C:/Users/PC/Downloads/Whatisculturaltourism.pdf
Скоко 2009: Skoko, B. Država kao brend, Zagreb: Matica Hrvatska
Стојић Карановић 2007: Stojić Karanović, E. „Regionalna i prekogranična saradnja za održiv razvoj Srbije“. Međunarodni problemi, 2-3, 340-375. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2007/0025-85550703340S.pdf [12.06.2020]
Станковић Пејновић 2011: Станковић Пејновић, В. „Култура као примарно добро-случај Македоније“. Социолошки преглед, 45(2),: 193-220.
Стратегија развоја туризма Р. Србије 2016-2025:Strategija razvoja turizma R. Srbije 2016-2025.https://mtt.gov.rs/download/3/STRATEGIJA%20RAZVOJA%20TURIZMA%20RS%20%202016-2025.pdf [9.05.2020]
Трајковић 2019: Trajković, N. „Prirodni i kulturni resursi kao faktor konkurentnosti i jačanja performansi sektora turizma“, Turističko poslovanje, br. 23, 5- 15.
Хорнсков 2015: Hornskov B. S. „Izazov autenntičnosti“. U: (ed.) Morgan N., Pričard A., Prajd R.. Destinacija kao brend: upravljanje reputacijom mesta. , Beograd: Clio, 132-145.
Хрустић 2012: Hrustić, H. „Evropska integracija u oblasti kulture - osvrt na saradnju Srbije sa EU u oblasti zaštite kulturnog nasleđa”, Kultura, бр. 136,340-354.
Шошић 2014: Šošić Т.М. „Pojam kulturne baštine – međunarodnopravni pogled“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 51, 4/2014., 833.- 860.
https://www.researchgate.net/publication/334576714_Pojam_kulturne_bastine_medunarodnopravni_pogled_The_Concept_of_Cultural_Heritage_-_an_International_Law_Perspective[12.5.2020]