ИНТЕРНАЛИСТИЧКА, ЕКСТЕРНАЛИСТИЧКА И КОГНИТИВНА КРЕТАЊА У ТЕОРИЈИ ЗНАЊА НОА ЛЕМОСА И ПУТЕВИ ЗНАЊА, ОДНОСНО ТОК КУРИКУЛУМ ТИМ СПРОДА

  • Милица Голубовић Тасевска
Ključne reči: знање, чињенице, оправданост, перспектива, курикулум, интернализaм, екстернализам, перцептуалност

Sažetak


Када је реч о теоријском  и аналитичком приступу и проучавању категорије

знања, једно од најчешће постављаних питања јесте питање докле досеже наше знање и

који су његови манифестациони облици. Савремена теорија знања, базирана на

 постулатима античких мислилаца и филозофа класицизма, говори о три врсте знања:

  • пропозиционална знања,
  • перцептивна знања и
  • знања заснована на сазнању да су одређене тврдње истините.

 

У раду се износе, објашњњавају и аргументују основне карактеристике наведених врста

знања према класификацији филозофа и епистемолога Ноа Лемоса и Тима Спрода.

 

Такође, износе се и објашњавју разилике између два генерална погледа на природу

 оправданости знања, односно интернализма и екстернализма праћених именовањем

бројних фактора који их прате.

Reference

Декарт 2004: Рене Декарт. Метафизичке медитације. Београд, Дерета.

Кант 1990: Имануел Кант. Критика чистог ума. Прир. Никола Поповић, Београд, Бигз.

Cottingham - Stoothoff – Murdoch 1985: Cottingham, R. Stoothoff, and D. Murdoch.
Descartes, Rene´, Meditations in The Philosophical Works of Descartes, vol. 2.
Cambridge University Press.

Lemos 2007: Noah Lemos. An introduction to the Theory of Knowledge. Cambridge University
Press.

Melvin – Sprod 2010: Antonia Melvin and Tim Sprod. Theory of Konwledge.
Blackwell’s.co.uk.

Sprod 2001: Tim Sprod. Philosophical Discussion in Moral Education: The Community of
Ethical Inquiry. Routlegde, UK.

Хјум 1983: Дејвид Хјум. Расправа о људској природи. Прир. Јован Аранђеловић,
Сарајево, Веселин Маслеша.

Платон 2004: Платон. Гозба или о љубави. Београд, Дерета.
Objavljeno
2020/11/09
Rubrika
Članci