ИЗГРАДЊА СУРДУЛИЧКЕ СПОМЕН-КОСТУРНИЦЕ У ИЗВЕШТАЈИМА СРПСКЕ ШТАМПЕ 1922. ГОДИНЕ
Sažetak
Одступањем српске војске према Албанији и Крфу, крајем 1915. године територију Краљевине Србије окупирале су снаге Централних сила. У подели окупационог плена области југоисточне Србије припале су Краљевини Бугарској. Током трогодишње управе над освојеним областима бугарске окупационе трупе извршиле су небројена злодела. Мала варош Сурдулица постала је симбол страдања окупираног југа Србије у Великом рату. У њој су почињени масовни злочини над цивилним становништвом. По ослобођењу Србије 1918. године грађани ове вароши покренули су иницијативу за подизање Спомен-костурнице у којој би били похрањени посмртни остаци страдалих цивила. Предмет интересовања нашег рада јесте извештавање домаћих штампаних медија о постављању камена темељца за изградњу сурдуличке Спомен-костурнице 1922. године. Упоредо са тим анализирали смо и приказали детаље новинских написа о страдању цивилног становништва у Сурдулици током Великог рата (1915–1918) и судбини посмртних остатака бројних жртава.
Reference
Динић 1921: Сретен Динић, Бугарска зверства у Врањском округу, књига 1, Београд: Народ.
Ђорић 2016: Марија Ђорић, „Насиље бугарских окупатора у Сурдулици за време Првог светског рата“, Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату, Лесковац: Народни музеј.
Поповић 2016: Љубодраг Поповић, „Спомен-гимназија Сурдулица“, Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату, Лесковац: Народни музеј.
Трајковић 1981: Александар Трајковић, Време безумља. Документи о бугарским злоделима у Врањском крају 1915-1918, Београд: Борба.
Трајковић 1983: Александар Трајковић, Дубока Долина. Документи о бугарским злочинима у Сурдулици 1915-1918, Београд: Борба.
Хаџи-Васиљевић 1922: Јован Хаџи-Васиљевић, Бугарска зверства у Врању и околини (1915-1918), Нови Сад: Застава.