УЛОГА ИСЕ БОЉЕТИНЦА У КОЛАШИНСКИМ ДОГАЂАЈИМА 1901. ГОДИНЕ
Sažetak
У раду се говори о акцији Исе Бољетинца који је, након сазнања да Срби набављају оружје из Србије активно радио на њиховом затирању. Своје снаге је усмерио на Ибарски Колашин чије је становништво, услед несигурности и анархије која је захватила Османско царство, било приморано да се боље организује и наоружава. Подстрекивани споља, пре свега од Аустроугарске која је имала аспирације према овој територији, Арбанаси су видели праву прилику да се обрачунају са Србима Ибарског Колашина. Зато су од турских власти захтевали истрагу оружја, али након претраге Шемси паше јануара 1901. године нису били задовољни. Током лета те године Иса Бољетинац је уз помоћ својих присталица, али и представника османске власти тражио оружје по колашинским селима, вршећи злочине над недужним људима. За време његовог боравка у тим крајевима читава област је опустела, а на удару нису били само мушкарци, него и жене и деца. Једини спас од Исиних злодела у том тренутку је било присуство руског конзула Виктора Машкова, који је интервенцијом преко своје амбасаде у Цариграду успео да издејствује објављивање ираде о прекиду тражења оружја.
Објављивање ираде и повлачење Исе Бољетинца из Колашина није Србима донело спокој. Он није био задовољан пленом који је добио током лета 1901. године, па је наговарао остале арбанашке зулумћаре да и даље наставе са претрагом оружја у колашинском крају.
Reference
Архив Србије, Министарство иностраних дела, Политичко–просветно одељење.
ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ
Перуничић 1988: Бранко Перуничић. Сведочанство о Косову 1901–1913. Београд: Научна књига.
ЛИТЕРАТУРА
Батаковић 1990: Душан Т. Батаковић. „Истрага оружја у Ибарском Колашину 1901. године“, Косовско–метохијски зборник 1. Ур. Антоније Исаковић. Београд: Српска академија наука и уметности, 269–284.
Батакович 2014: Д. Т. Батакович. Косово и Метохия, история и идеология. Екатеринбург: Издательство Уральского университета.
Богдановић 1985: Димитрије Богдановић. Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности.
Зарковић 2008: Весна Зарковић. Афера у Ибарском Колашину 1901–1902. године. Приштина / Лепосавић: Институт за српску културу.
Зарковић 2012: Весна Зарковић. „Извештај Богдана Раденковића о боравку Виктора Машкова у Косовској Митровици, Ибарском Колашину и Новом Пазару 1901. године (I)“. Мешовита грађа, Књ. XXXIII. Ур. Недељко В. Радосављевић. Београд: Историјски институт, 365–385.
Историја српског народа VI/1, Београд 1983: Српска књижевна задруга.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. Српско–албански односи у Косовском вилајету (1878–1912). Београд: Завод за уџбенике.
Косово и Метохија у српској историји. Београд 1989: Српска књижевна задруга.
Секулић 2005: Милован Секулић. „Страдање и исељавање Срба Ибарског Колашина у првој деценији XX века“. Косовско–метохијски зборник 3. Ур. Мирослав Пантић и Стеван Карамата. Београд: Српска академија наука и уметности, 177–191.
Стојанчевић 1994: Владимир Стојанчевић. „Прилике у западној половини Косовског вилајета према извештајима аустроугарског конзула у Скопљу 1900 и 1901. године“. Срби и Арбанаси 1804–1912, Нови Сад: Прометеј, 177–206.
Ћоровић 1992: В. Ћоровић. Односи Србије и Аустро–Угарске у XX веку. Београд 1992: Библиотека града Београда.
ШТАМПА
Вечерње новости.