УСМЕНЕ ИСТОРИЈЕ СРБА РАСЕЉЕНИХ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: УТИЦАЈ ПРИСИЛНИХ МИГРАЦИЈА НА КОНЦЕПT ДОМА
Ključne reči:
дом, усмене историје, интерно расељена лица, Срби, Косово и Метохија, идентитет.
Sažetak
У раду су анализиране усмене историје Срба расељених са Косова и Метохије и животне приче њихових потомака, са циљем разјашњења појединих структурних фактора, који се значајно одражавају на динамику изражавања идентитета. У том контексту, утицај присилних миграција на концепцију дома у свести расељених лица, као категорије повезане са доживљајем личног ја, одређен је за предмет рада. Према старосној доби у току које су доживели расељеништво, испитаници су подељени у три групе. Прву групу чине испитаници који су расељеништво доживели у средњој одраслој доби, другу групу особе које су у периоду расељеништва биле пунолетне, или у својим раним тридесетим годинама, док трећу групу чине потомци расељених лица. Приликом истраживања концепције дома, последњој групи испитаника дат је секундарни значај, али им је, са друге стране, примарни значај дат приликом појашњења утицаја друштвеног контекста на идентитет. Теме значаја очувања српског културног наслеђа на Косову и Метохији и повратка привремено расељених лица, такође су обухваћене су анализом.
Reference
Antonijević 2009: Dragana Antonijević. „Okviri proučavanja ličnih i porodičnih priča
o materijalnom gubitku i porazu“. Etnoantropološki problemi, god. IV, br. 1, 13-35.
Bakić 2011: Jovo Bakić. Jugoslavija: razaranje i njegovi tumači. Beograd: Službeni glasnik.
Brujić 2020: Brujić Marija. „There’s No Place Like Home: Female EU Migrants in Belgrade“. Two homelands LII, 25-41.
Вучинић Нешковић 2013: Весна Вучинић Нешковић. Методологија теренског истраживања у антропологији. Београд: Српски генеалошки центар.
Гаљак 2010: Коста Гаљак. „Демографске последице исељавања српског и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији под притиском албанских националиста и сепаратиста.“ Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Зборник радова. Ур. Урош Шуваковић. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 221-227.
Гускова 2014: Јелена Гускова. Косово и Метохија: Рат и услови мира. Прев. Сузана Стојковић. Универзитет у Приштини, Косовска Митровица; Краљево: Графиколор.
Gorunović 2014: Gordana Gorunović. „Usmena istorija SFRJ i virtuelna sećanja na
omladinske radne akcije“. Etnoantropološki problemi, god. IX, br. 1, 49-67.
Дрецун 2007: Милован Дрецун. Рат за Косово. Београд: Драслар партнер.
Ђокић 2015: Бојан Ђокић. „Страдање Српске православне цркве 1999-2015. године: духовно- -културни геноцид на Косову и Метохији“. Црквене студије II, 445-456.
Zdravković 2005: Helena Zdravković. Politika žrtve na Kosovu: Identitet žrtve kao primarni diskurzivni cilj Srba i Albanaca u upornom sukobu na Kosovu. Beograd: Etnološka biblioteka, Knjiga XVII.
Златановић 2018: Сања Златановић. Етничка идентификација на послератном подручју: српска заједница југоисточног Косова. Београд: Етнографски институт САНУ.
Јанев 3013: Игор Јанев. „Бриселски споразум и проблем виртуелног признања Косова и Метохије“. Српска политичка мисао, год. XX, бр. 42, 287-309.
Јокић 2004: Бранко Јокић. Мартовски погром на Косову и Метохији 17-19. март 2004. године. Ур. Бранко Јокић. Београд: Министарство културе Републике Србије: Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).
Kovačević 2012: Ivan Kovačević. „Jugoslovensko kulturno nasleđe – od
jugoslovenske ideje do jugonostalgije.“ Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Zbornik radova. Ur. Ivan Kovačević. Beograd: Etnološka biblioteka, Knjiga LXI, 7-20.
Kovačević–Antonijević и др. 2013: Ivan Kovačević–Dragana Antonijević–Žarko Trebješanin. 2013. „Metodološki okvir proučavanja nostalgije i životnih priča“. Etnoantropološki problemi, god. VIII, br. 4, 945-963.
Крга 2019: Бранко Крга. „Савезна Република Југославија у одбрани од агресије НАТО 1999. године: нека искуства“. Политика националне безбедности, год. XVI, бр. 1, 37-52.
Лађевац–Ђурђевић Лукић и др. 2010: Ивона Лађевац–Светлана Ђурђевић Лукић–Ана Јовић Лазовић. Међународно присуство на Косову и Метохији 1999-2009. Београд: Институт за међународну политику и привреду.
Lems 2018: Annika Lems. Being Here: Placemaking in a World of Movement. New York: Berghahn Books.
Милентијевић‒Станковић 2017: Никола Милентијевић‒Марија Станковић. „Значај Кумановског споразума у решавању сукоба на Косову и Метохији“. Култура полиса, год. XIV, бр. 34, 79-91.
Mallett 2004: Shelley Mallett. „Understanding home: a critical review of the literature“. The Sociological Review, vol. LII, no. 1, 62-89.
Manzo 2003: Lynne Manzo. „Beyond house and haven: toward a revisioning of emotional relationships with places“. Journal of Environmental Psychology, vol. XXIII, no. 1, 47-61.
Mauss 1970: Marcel Mauss. The Gift: Forms and Functions of Exchange in Archaic Societies. London: Cohen & West LTD.
Медојевић 2010: Јово Медојевић. „Процес и механизми повратка интерно расељених лица и избјеглица на Косово и Метохију.“ Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Зборник радова. Ур. Урош Шуваковић. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 221-227.
Мијалковски 1999: Милан Мијалковски. Злочини и заблуде албанских сепаратиста. Београд: Новинско-информативни центар Војска.
Милосављевић 2010: Саша Милосављевић. „Српско становништво на Косову и Метохији након 1999. године.“ Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Зборник радова. Ур. Урош Шуваковић. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 597-607.
Nedeljković 2007: Saša Nedeljković. Čast, krv i suze. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Srpski genealoški centar.
Nedeljković 2008: Saša Nedeljković (ur.). Savremena kultura Srba na Kosovu i Metohiji. Kruševac: Baštinik.
Parkin, David. 1999. „Mementoes as Transitional Objects in Human Displacement“. Journal of MaterialCulture, vol. IV, no. 3, 303-320.
Радовановић–Обравовић 2020: Ђорђе Радовановић–Филип Обрадовић. „Од идеје до праксе – Бриселски споразум и косовско-метохијска свакодневица“, бр. 52, 351-363.
Симић 2015: Вишеслав Симић. „Приватизација“ на Косову и Метохији под управом Уједињених нација. Београд: Пештић и синови.
Симић 2019: Вишеслав Симић. „Агресија и злочини НАТО на Србију и Србе као кршење међународног права нису престали ни после двадесет година“. Сварог XVIII, 9-50.
Срећковић Јеросимић 2009: Срећковић Јеросимић Јелена. Принудне миграције са Косова и Метохије у централну Србију. Београд: Српско географско друштво.
HadžiMuhamedović‒Grujić 2019: Safet HadžiMuhamedović‒Marija Grujić. „Post-Home: Dwelling on Loss, Belonging and Movement“. Ethnoscripts, vol. XXI, no. 1, 5-33.
Hofbauer 2009: Hannes Hofbauer. Eksperiment Kosovo. Prev. Života Ivanović. Beograd:Albatros Plus.
Creet 2011: Julia Creet. „Introduction: The Migration of Memory and Memories of Migration.“ Memory and Migration: Multidisciplinary Approaches to Memory Studies. Collection of papers. Eds. Julia Creet and Andreas Kitzmann. Toronto, Buffalo: University of Toronto Press, 194-210.
o materijalnom gubitku i porazu“. Etnoantropološki problemi, god. IV, br. 1, 13-35.
Bakić 2011: Jovo Bakić. Jugoslavija: razaranje i njegovi tumači. Beograd: Službeni glasnik.
Brujić 2020: Brujić Marija. „There’s No Place Like Home: Female EU Migrants in Belgrade“. Two homelands LII, 25-41.
Вучинић Нешковић 2013: Весна Вучинић Нешковић. Методологија теренског истраживања у антропологији. Београд: Српски генеалошки центар.
Гаљак 2010: Коста Гаљак. „Демографске последице исељавања српског и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији под притиском албанских националиста и сепаратиста.“ Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Зборник радова. Ур. Урош Шуваковић. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 221-227.
Гускова 2014: Јелена Гускова. Косово и Метохија: Рат и услови мира. Прев. Сузана Стојковић. Универзитет у Приштини, Косовска Митровица; Краљево: Графиколор.
Gorunović 2014: Gordana Gorunović. „Usmena istorija SFRJ i virtuelna sećanja na
omladinske radne akcije“. Etnoantropološki problemi, god. IX, br. 1, 49-67.
Дрецун 2007: Милован Дрецун. Рат за Косово. Београд: Драслар партнер.
Ђокић 2015: Бојан Ђокић. „Страдање Српске православне цркве 1999-2015. године: духовно- -културни геноцид на Косову и Метохији“. Црквене студије II, 445-456.
Zdravković 2005: Helena Zdravković. Politika žrtve na Kosovu: Identitet žrtve kao primarni diskurzivni cilj Srba i Albanaca u upornom sukobu na Kosovu. Beograd: Etnološka biblioteka, Knjiga XVII.
Златановић 2018: Сања Златановић. Етничка идентификација на послератном подручју: српска заједница југоисточног Косова. Београд: Етнографски институт САНУ.
Јанев 3013: Игор Јанев. „Бриселски споразум и проблем виртуелног признања Косова и Метохије“. Српска политичка мисао, год. XX, бр. 42, 287-309.
Јокић 2004: Бранко Јокић. Мартовски погром на Косову и Метохији 17-19. март 2004. године. Ур. Бранко Јокић. Београд: Министарство културе Републике Србије: Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).
Kovačević 2012: Ivan Kovačević. „Jugoslovensko kulturno nasleđe – od
jugoslovenske ideje do jugonostalgije.“ Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Zbornik radova. Ur. Ivan Kovačević. Beograd: Etnološka biblioteka, Knjiga LXI, 7-20.
Kovačević–Antonijević и др. 2013: Ivan Kovačević–Dragana Antonijević–Žarko Trebješanin. 2013. „Metodološki okvir proučavanja nostalgije i životnih priča“. Etnoantropološki problemi, god. VIII, br. 4, 945-963.
Крга 2019: Бранко Крга. „Савезна Република Југославија у одбрани од агресије НАТО 1999. године: нека искуства“. Политика националне безбедности, год. XVI, бр. 1, 37-52.
Лађевац–Ђурђевић Лукић и др. 2010: Ивона Лађевац–Светлана Ђурђевић Лукић–Ана Јовић Лазовић. Међународно присуство на Косову и Метохији 1999-2009. Београд: Институт за међународну политику и привреду.
Lems 2018: Annika Lems. Being Here: Placemaking in a World of Movement. New York: Berghahn Books.
Милентијевић‒Станковић 2017: Никола Милентијевић‒Марија Станковић. „Значај Кумановског споразума у решавању сукоба на Косову и Метохији“. Култура полиса, год. XIV, бр. 34, 79-91.
Mallett 2004: Shelley Mallett. „Understanding home: a critical review of the literature“. The Sociological Review, vol. LII, no. 1, 62-89.
Manzo 2003: Lynne Manzo. „Beyond house and haven: toward a revisioning of emotional relationships with places“. Journal of Environmental Psychology, vol. XXIII, no. 1, 47-61.
Mauss 1970: Marcel Mauss. The Gift: Forms and Functions of Exchange in Archaic Societies. London: Cohen & West LTD.
Медојевић 2010: Јово Медојевић. „Процес и механизми повратка интерно расељених лица и избјеглица на Косово и Метохију.“ Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Зборник радова. Ур. Урош Шуваковић. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 221-227.
Мијалковски 1999: Милан Мијалковски. Злочини и заблуде албанских сепаратиста. Београд: Новинско-информативни центар Војска.
Милосављевић 2010: Саша Милосављевић. „Српско становништво на Косову и Метохији након 1999. године.“ Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Зборник радова. Ур. Урош Шуваковић. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 597-607.
Nedeljković 2007: Saša Nedeljković. Čast, krv i suze. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Srpski genealoški centar.
Nedeljković 2008: Saša Nedeljković (ur.). Savremena kultura Srba na Kosovu i Metohiji. Kruševac: Baštinik.
Parkin, David. 1999. „Mementoes as Transitional Objects in Human Displacement“. Journal of MaterialCulture, vol. IV, no. 3, 303-320.
Радовановић–Обравовић 2020: Ђорђе Радовановић–Филип Обрадовић. „Од идеје до праксе – Бриселски споразум и косовско-метохијска свакодневица“, бр. 52, 351-363.
Симић 2015: Вишеслав Симић. „Приватизација“ на Косову и Метохији под управом Уједињених нација. Београд: Пештић и синови.
Симић 2019: Вишеслав Симић. „Агресија и злочини НАТО на Србију и Србе као кршење међународног права нису престали ни после двадесет година“. Сварог XVIII, 9-50.
Срећковић Јеросимић 2009: Срећковић Јеросимић Јелена. Принудне миграције са Косова и Метохије у централну Србију. Београд: Српско географско друштво.
HadžiMuhamedović‒Grujić 2019: Safet HadžiMuhamedović‒Marija Grujić. „Post-Home: Dwelling on Loss, Belonging and Movement“. Ethnoscripts, vol. XXI, no. 1, 5-33.
Hofbauer 2009: Hannes Hofbauer. Eksperiment Kosovo. Prev. Života Ivanović. Beograd:Albatros Plus.
Creet 2011: Julia Creet. „Introduction: The Migration of Memory and Memories of Migration.“ Memory and Migration: Multidisciplinary Approaches to Memory Studies. Collection of papers. Eds. Julia Creet and Andreas Kitzmann. Toronto, Buffalo: University of Toronto Press, 194-210.