КУЛТУРА ПАМЋЕЊА ЗАЧЕТАКА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ

  • Марија С. Лугоњић
  • Оља М. Арсенијевић
Ključne reči: средњевековна медицина, развој српских болница, Хиландарски типик, Студенички типик, медицинска школа

Sažetak


Изучавање историје медицине има развијена два приступа: традиционални и нови, који је свеобухватнији. Традиционални приступ подразумева изучавање значајних појединаца и идеја, унапређење медицине као науке. Овај приступ широко је прихваћен како у нашој, тако и у светској науци. Други, који је знатно свеобухватнији, иницирао је Хенри Сигерст својим радовима, а проширио се и заживео шездесетих и седамдесетих година 20. века. Аутори рада приступају изучавању и приказивању српске средњевековне медицине узрочно-последичним односом здравља и болести и других медицинско-историјских појава и анализирају их у друштвеном, културном и политичком контексту. Из овог угла посматрања аутори повезују наведене контесте са савремеим медицинским проблемима и приступима. Циљ рада је да истражи и прикаже развој српске медицине у средњем веку, услове под којима се формирала и развијала, као и утицај српске државе и цркве на њу.

Reference

Антић 2011: Радиша Антић. „Удео хришћанства у развоју европске и српске медицине средњег века.“ У: Историја медицине. Пројекат Растко. https://www.rastko.rs/rastko/delo/14014
Арсенијевић 2016: Оља Арсенијевић. Управљање знањeм. Београд: Факултет за пословне студије и право.
Баранин 1952: Д. Баранин. Стеван Немања. Београд. Слово љубве.
Бојанин 2017: Станоје Бојанин. „Хиландарски медицински кодекс и научна медицина на средњовековном Балкану“ Studia Balcanica. Бр. 32. Софија: Институт за балканистика с Център по тракология Българска академия на науките Издателска къща „Тендрил“. стр. 277-297.
Бојовић 2002: Д. Бојовић. „Стефан Немања – свети Симеон Мироточиви“. У: Црква светог Пантелејмона у Нишу. Ниш: Црква светог великомученика Пантелејмона. Центар за црквене студије. стр. 5-17
Bratinau, Bejinaru 2019: Constantin Bratinau, Ruxandra Bejinaru. „Intelektual capital of the cultural heritage ecosystems: a cnowledge dynamics approach“. Knowledge management, arts, and humanities. Interdisciplinary approaches and the benefits of collaboration, Cham: Springer Nature Switzerland. pp. 215-240.
Грбић 2009: Драгана Грбић. „Хиландарски медицински кодекс“. Гласник лекарске коморе Србије. https://www.lkv.org.rs/Documents/glasnik/2-3_GlasnikLKS.pdf.
Gurley, Wilson, Jackson 2010: K. Gurley, D. Wilson, P. Jacson. „Developing leadership skills in a virtual simulation“. Journal of Business and Educational Leadership. 2(1). pp. 106-115.
Катић 1958: Р. В. Катић. Медицина код Срба у средњем веку. Београд: Српска академија наука и уметности.
Катић 1967: Р. В. Катић. Српска медицина од 9. до 19. века. Београд: Научно дело.
Катић 1980: Р. В. Катић. Хиландарски медицински кодекс Но 517. Фототипско издање. Београд: Народна библиотека Србије.
Катић 1981: Р. В. Катић. Порекло српске средњевековне медицине. Београд: Српска академија наука и уметности.
Катић 1990: Р. В. Катић. Српска средњовековна медицина. Горњи Милановац: Дечје новине.
Коларић 1995: Ј. Коларић. Свети Сава српски – харизма и мит. Ниш: Просвета.
Кazhdan 1991: Alexander Petrovich Kazhdan. The Oxford Dictionary of Byzantium. New York: Oxford University Press 2.
Лопандић 2004: Д. Лопандић. Летопис великих жупана. Историјска хроника Србије у веку Стефана Немање. Београд: Народна књига Алфа.
Lugonjić, Arsenijević 2021: „Attitudes of medical students about e-learning“. International journal of economics and law. Vol. 11, No. 31. Belgrade:Faculty of business studies and law. https://economicsandlaw.org/
Максимовић 2001: Ј. Максимовић. Увод у медицину са теоријом медицине. Нови Сад: Просвета.
Мијушковић, Ковијанић 1964: С. Мијушковић, Р. Ковијанић. „Грађа за историју српске медицине“. Документи которског архива, књ. I (XIV и XV век), Београд. стр. 32–33.
Pantović, Ravanić, Milovanović, Pantović, Panotović 2009: Mihailo Pantović, Dragan Ravanić, Dragan Milovanović, Vesna Pantović, Maja Pantović. „Serbian medieval medicine – heritage but also an arrow pointed into the future“. PONS, Medical Journal. Vol. 6. Issue 20. Ćuprija: Zavod za javno zdravlje Ćuprija „Pomoravlje“, Podružnica Srpskog lekarskog društva Ćuprija, Društvo za neuronauke „Sozercanje iz Šumadije“, 24-34.
Петровић 1990: Миодраг Петровић. Крмчија Светог Саве о заштити обесправљених и социјално угрожених. Београд: Драгомир Антонић.
Поповић 1912: Ј. Поповић. Општа црквена историја. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
Рељин 2008: И. Рељин. Преглед историје средњевековне медицине. Нови Сад: Литостудио.
Станојевић 1962: В. Станојевић. Историја медицине. 2. издање. Београд – Загреб: Медицинска књига.
Теодосије 2019. Житије Светог Саве. Београд: Српска књижевна задруга

http://med-forum.rs/2016/05/11/istorija-srpske-medicine/
http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=265
https://podviznickaslova.wordpress.com/2015/11/13/sv-jovan-damaskin-o-devstvenosti/
https://hramsvetogsave.rs/O-Svetom-Savi/Dela-Svetog-Save/Studenichki-tipik
https://starateljstvo.rs/sveti-sava-zacetnik-milosrdne-sekcije/hilandarski-tipik-svetog-save/
https://manastirstudenica.rs/
Objavljeno
2021/07/13
Rubrika
Članci