БИТНИ ЧИНИОЦИ ПРАВА НА ОДБРАНУ ОКРИВЉЕНОГ У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ
Sažetak
У међународној и националној правној теорији, због универзалног и индивидуалног значаја дефинисана су основна људска права. Право на одбрану окривљеног је једно од њих.
С обзиром на то у правној, политичкој, безбедносној теорији, предметни садржај је садржајно и прецизно разрађен у готово свим битним документима међународног карактера. Процесне гаранције окривљеног прокламоване су међународним документима, како универзалног тако и регионалног карактера. Правом на одбрану (као комплексним скупом права и дужности) може се дефинисати процесни положај окривљене стране. У раду ће бити обрађени само неки битни чиниоци међународних стандарда права на одбрану.
Reference
Кнежевић 1996: Саша Кнежевић. „Међународноправни стандарди права на одбрану“. Зборник радова Правног факултета у Нишу. Правни факултет Ниш.
Кнежевић 2007: Саша Кнежевић. „Монографија Заштита људских права окривљеног у кривичном поступку“. Центар за публикације Правног факултета у Нишу, Ниш.
Документа:
Декларација о правима човека и грађанина из 1789. године.
Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода од 1950. године.
Законик о кривичном поступку („Сл.гласник“ бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019) члан 68, став 8.
ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
("Сл. гласник РС", бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - одлука УС и 62/2021 - одлука УС),
Извештај Савета Европе, о тумачењу Протокола бр. 7 Европске конвенције, 1985
Комитет за људска права (Гонзалес дел Рио против Перуа, (263/1987), 28. октобар 1992,
Извештај Комитета за људска права, IIТом, (А/48/40), 1993, стр. 20.)
Међународни пакт о грађанским и политичким правима од 1966. године.
Повеља Европске уније о основним правима од 2000. године.
Универзална декларација о правима човека УН од 1948. године.