МОТИВ ЈЕДНОГЛАВОГ И ДВОГЛАВОГ ОРЛА У РАШКОЈ У XIII ВЕКУ
Sažetak
Рад проучава настанак и распрострањеност мотива једноглавог и двоглавог орла у Рашкој у црквеној уметности, на предметима материјалне културе и њихов помен у писаним изворима у XIII веку. Појава орла као мотива објашњава се византинизацијом српске културе, која је интензивирана у време владавине великог жупана Стефана Немање, а настављена у периоду његових наследника. Мотив једноглавног орла најраније је забележен у XI веку у цркви Светог Томе у Кутима. Мотив двоглавог орла најпре се јавља као коласта аздија, крајем XII века у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу. У првој половини XIII века мотив орла среће се најчешће на фрескама, на одежди приказаних личности и у склопу декорације зида. У другој половини XIII века се овај мотив ретко користи што се објашњава слабљењем византијског, а јачањем западног културног утицаја на Рашку. Орао се среће и у књижевности, као мотив преузет из хришћанске традиције.
Reference
raki; 1802: vIkentIi raki;. pOSlydovanIE S<ve>tagw vjlikomM;jnika ;Mdotvorca Iwana vladimira carA serbskagw? prevedenw sx gre;eskagw na slavenskJi nasto@nJiem ihx prepodobJ@ lMki i pardenJa Iermonhwhvx i proigMmenwvx, S<ve>tX@ SjrbSkJ@ i c<a>rSkJ@ lavri hilendara vo S<ve>toi gory aTonskoi sM{J@. i W porgy[nostei ispravlena ou S<ve>tagw spVrJdwna vx trestY. vx venecIi.
Епископ Атанасије 2012: Епископ Атанасије Јевтић (прев). Псалтир са девет библијских песама, Врњачка Бања: Братство св. Симеона Мироточивог; Грачаница: Манастир Грачаница; Света Гора Атонска: Манастир Хиландар; Цетиње: Манастир Цетињски; Требиње: Манастир Тврдош.
Кучнер 2009: Драгана Кунчер (прев). Gesta regum Sclavorum. Ур. Тибор Живковић. Извори за српску историју. Књ. 7. Латински извори. Књ. 1. Београд: Историјски институт; Никшић: Манастир Острог.
Ивић 1910: Алекса Ивић. Стари српски печати и грбови. Нови Сад: Матица српска.
Петровић 1991: Миодраг Петровић (прир). Законоправило или Номоканон Светога Саве. Иловички препис 1262. године. Горњи Милановац: Дечије новине.
Свето писмо 2014: Свето писмо Старог и Новог завета. Библија. Превео Стари завет митрополит црногорско – приморски Амфилохије (Радовић), умировљени епископ захумско – херцеговачки Атанасије (Јевтић). Нови завет Комисија Светога Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Београд: Свети архијерејски синод.
Првовенчани 1988: Стефан Првовенчани. Сабрани списи. Приредила Љиљана Јухас Георгиевска. Стара српска књижевност у 24 књиге. Књ. 3. Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
Теодосије 1988: Житија, приредио Димитрије Богдановић. Стара српска књижевност у 24 књиге. Књ. 5. Св. 1. Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
Badurina 1979: Anđelko Badurina. „Orao“. Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva. Priredio Anđelko Badurina. Zagreb: Liber: Kršćanska sadašnjost: Institut za povijest umjetnosti, 440–441.
Djurić 2000: Vojislav J. Djurić. „La royauté et le sacеrdoce dans la décoration de Žiča“. Манастир Жича. Зборник радова. Ур. Гојко Суботић. Краљево: Народни музеј: Завод за заштиту споменика културе Краљево, 123–147.
Kuper 1986: Džin Kembel Kuper. Ilustrovana encikopledija tradicionalnih simbola (119–120). Preveo Slobodan Đorđević. Beograd: Prosveta – Nolit.
Solovjev 1935: Alexandre Solovjev. „Les Emblèmes héraldiques de Byzance et les Slaves“. Seminarium Kondakovianum 7, 119–164.
Војводић 2006–2007. Драган Војводић. „О живопису Беле цркве каранске и савременом сликарству Рашке“, Зограф, бр. 31, 135–152.
Војводић 2006: Драган Војводић. „Портрети Вукановића у манастиру Морачи“. Манастир Морача, приредили Бранислав Тодић и Даница Поповић. Београд: Балканолошки институт САНУ, 73–92.
Војводић 2012: Драган Војводић. „Портрети првих ктитора у приземљу жичке куле“. Ниш и Византија, Зборник радова X, приредио Миша Ракоција, Ниш, 323–339.
Ђекић 2015: Ђорђе Ђекић. „Двоглави орлови у средњовековној Србији – од симбола до грба“. Наука и савремени универзитети 4, Научни скуп са међународним учешћем 14. и 15. новембра 2014 (2015), Ниш: Филозофски факултет, 67–79.
Ђекић – Шаптовић 2020: Ђорђе Ђекић – Марко Шаптовић. „Мотив једноглавих и двоглавих орлова у Студеници“. Наука без граница III, Приредили Божидар Зарковић и Данијела Тешић Радовановић, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 57–72.
Ђурић 1992: Војислав Ј. Ђурић. „Српска династија и Византија на фрескама у манастиру Милешеви“. Зограф, бр. 22, 13–27.
Ђурић – Бабић Ђорђевић 1997: Војислав Ј. Ђурић – Гордана Бабић Ђорђевић. Српска уметност у средњем веку I, Београд: Српска књижевна задруга.
Ђурић 1988: Срђан Ђурић. „Уломци студеничког живописа. Каталог. Живопис“. Благо манастира Студенице, приредио Војислав Ј. Ђурић, Београд: САНУ, 123–136.
Зарковић 2010: Божидар Зарковић. „Српско–византијска прожимања на простору Косова и Метохије у доба Стефана Немање“. Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, приредио Марко Атлагић, Косовска Митровица: Филозофски факултет, 61–74.
Ковачевић 1953: Јован Ковачевић. Средњовековна ношња балканских Словена. Студија из историје средњовековне културе Балкана. Београд: САНУ.
Максимовић 1983: Јованка Максимовић. Српске средњовековне минијатуре. Београд: Просвета.
Миловановић 2013: Душан Миловановић. Освежавање меморије, Орнаменти српских средњовековних фресака. Београд: Музеј примењене уметности.
Ненадовић 1957: Слободан Ненадовић. „Како је изгледала Радослављева припрата и шта се догодило са њеним фрескама“. Саопштења, бр. III, 79–84.
Одак 2015: Марина И. Одак. Иконографија и симболика представа на српском средњовековном новцу. Докторски рад. Београд: Филозофски факултет.
Петковић 1986: Сретен Петковић. Морача, Београд: Српска књижевна задруга, Просвета.
Петковић 1987: Сретен Петковић. „Настанак Милешеве“. Милешева у историји српског народа. Приредио Војислав Ј. Ђурић, Београд: САНУ, 1–9.
Петровић 1986: Радомир Петровић. „Трифора Богородичине цркве y Студеници“. Саопштења, бр. XVIII, 63–81.
Радојчић 1996: Светозар Радојчић. Портрети српских владара у средњем веку. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Ракић 2016а: Зоран Ракић. „Мирослављево јеванђеље. Каталог“. Свет српске рукописне књиге (XII–XVII век), Приредио Зоран Ракић, Београд: САНУ, 235–240.
Ракић 2016б: Зоран Ракић. „Београдски паримејник. Каталог“. Свет српске рукописне књиге (XII–XVII век), Приредио Зоран Ракић, Београд: САНУ, 240–244.
Соловјев 1957: Александар Соловјев. Историја српског грба. Мелбурн: Српска мисао.
Стојановић 1977: „Тканине“. Историја примењене уметности код Срба. Том I. Приредила Нада Андрејевић Кун, Београд: Музеј примењене уметности, 283–313.
Ћирковић 1981: Сима Ћирковић (ур). Историја српског народа, Књ. прва: Од најранијих времена до Маричке битке. Београд: Српска књижевна задруга.
Ферјанчић 1968: Божидар Ферјанчић. „Севастократори у Византији“. ЗРВИ 11. 141–191.
Чанак Медић 2002: Милка Чанак Медић. Свети Ахилије у Ариљу: историја, архитектура и просторни склоп манастира, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Чанак Медић и др. 2014: Милка Чанак Медић, Даница Поповић, Драган Војводић. Манастир Жича. Београд: Републички Завод за заштиту споменика културе Београд.
Чанак Медић – Тодић 2015: Милка Чанак Медић – Бранислав Тодић. Манастир Студеница. Нови Сад: Платонеум.
Шпадијер 2010: Ирена Шпадијер. „Хронолошки оквир књижевног рада Теодосија Хиландарца“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LXXVI, 3–16.
https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zbirka_cirilskih_rukopisnih_knjiga_NBS/RS-652#page/0/mode/1up
https://www.blagofund.org/sr/