Разлике у ставовима студената србистичке и нефилолошке оријентације према стандардном српском језику

  • Sanja D. Miketić Subotić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
  • Milena Kićović Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu (doktorand)
DOI: https://doi.org/10.5937/bastina32-36495
Ključne reči: ставови према језику, језичке идеологије, стандардни српски језик, стандарднојезичка идеологија, студентска популација, студенти српског језика

Sažetak


Рад представља студију случаја у којој су аутори истраживали ставове различитих група студената према стандардном српском језику, са циљем да се утврди да ли резултати говоре у прилог присуству дејства стандарднојезичке идеологије у датим културним срединама и говорним заједницама. Узорак за спроведено истраживање чинило је укупно 240 испитаника, по 120 са Универзитета у Београду и са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Од тог броја, половина испитаника је србистичке академске оријентације, док другу половину чине студенти који нису филолози по вокацији. Хипотеза од које су аутори пошли у овом раду је да код студената србистике постоји конкретнија, експлицитније присутна перцепција стандардног српског језика у односу на њихове колеге нефилолошке оријентације. Студентима је дат упитник са ставовима које су вредновали према скали Ликертовог типа, а добијени резултати су статистички обрађени. Резултати указују на то да су код студената србистике чешће присутна категоричка слагања или неслагања са појединим тврдњама, негативан став према прекључивању кодова као и везивање стандардног језика за његове традиционалне сфере употребе, идеолошки обојени ставови према вредностима стандардног језика, негативан став према „неканонским“ облицима језика, а све то као последица већег утицаја стандарднојезичке идеологије у датој популацији.

Reference


  1. Bell 1984: Аllan Bell. „Language style as audience design”. Language in Society, 13, 145–204.

  2. Bugarski 1997: Ranko Bugarski. Jezik u kontekstu. Beograd: Čigoja štampa.



  1. Dragojević – Giles – Watson 2013: Marko Dragojević – Howard Giles – Bernadette Watson. „Language ideologies and language attitudes: A foundational framework“.  In: Giles,, Watson, B. (Еd.),The social meanings of language, accent and dialect: International perspectives on speech style. New York: Peter Lang, 1–25.



  1. Filipović 2009: Jelena Filipović. Moć reči: ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina Andrejević.



  1. Filipović, Vučo 2012. Jelena Filipović – Julijana Vučo. „Language policy and planning in Serbia: language management and language leadership“. Anali Filološkog fakulteta, 24 (II), 9–

  2. Fišman 1978: Džošua Fišman. Sociologija jezika. Sarajevo: Biblioteka „Lingvistika – poetika”.

  3. Giles, Billings 2004: Howard Giles – Andrew Billings. „Assessing Language Attitudes: Speaker Evaluation Studies“. In: Davies, A., Elder, C. (Ed.), The handbook of applied linguistics. Blackwell handbooks in linguistics, 17, 187–

  4. Greenfield, Fishman 1970: Lawrence Greenfield – Joshua Fishman. Situational Measures of Normative Language Views in Relation to Person, Place and Topic among Puerto Rican Bilinguals. Anthropos,65(3/4), 602–618



  1. Kaplan 1972: Kalman Kaplan. On the ambivalence-indifference problem in attitude theory and measurement: a suggested modification of the semantic differential technique. Psychological Bulletin, 77 (5), 361–372.



  1. Kovačević 2004: Borko Kovačević. „Stavovi prema varijetetima srpskog jezika“. Philologia, 2, 33–38.

  2. Lawton, De Kleine 2020: Rachele Lawton – Christa de Kleine.  „The Need to Dismantle “Standard” Language Ideology at the Community College: An Analysis of Writing and Literacy Instructor Attitudes“. Journal of College Reading and Learning. 50 (4), 197–

  3. Lippi-Green 2012: Rosalina Lippi-Green. English with an accent. Language, ideology, and discrimination in the United States. Second edition. London: Routledge.

  4. Milroy 2001: James Milroy. „Language ideologies and the consequences of standardization”. Journal of Sociolinguistics, 5 (4), 530–

  5. Petrović 2015: Tanja Petrović. Srbija i njen jug. „Južnjački dijalekti“ između jezika, kulture i politike. Beograd: Fabrika knjiga.

  6. Radovanović 2003: Milorad Radovanović. Sociolingvistika. (Treće izdanje). Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

  7. Trudgill 1972: Peter Trudgill. „Sex, Covert Prestige and Linguistic Change in the Urban British English of Norwich”. Language in Society 1 (2): 175–195.



  1. Vlahović 1989: Nina Vlahović. Popularni sudovi o jeziku na srpskohrvatskom jezičkom području. Beograd: Filološki fakultet, magistarski rad.



  1. Аутор (2016)

  2. Аутор (2017).

  3. Аутор (2017).

  4. Аутор (2018).



  1. Бугарски 2009: Ранко Бугарски. „Теоријске основе урбане дијалектологије“. У: Бошњаковић, Ж. (ур.), Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, 13–30.

  2. Књижар 2011: Иван Књижар. „Ставови Новосађана према месном говору и стандардном језику“. У: Васић, В., Штрбац, Г. (ур.), Говор Новог Сада, Свеска 2: морфосинтаксичке, лексичке и прагматичке особине. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, 361–378.



  1. Ковачевић 2005: Борко Ковачевић. „Прекључивање између стандардног облика српског језика и његових дијалеката и између екавског и ијекавског изговора“. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLVIII (1–2), 283–297.

  2. Кристал 1985: Дејвид Кристал. Енциклопедијски речник модерне лингвистике. Београд: Нолит.

  3. Станковић, Шаре (2011). Станислав Станковић – Сандра Шаре. „О феномену лингвицизма међу србијском академском филолошком елитом“, У: Жугић, Р. (ур.), Зборник радова са научног скупа „Дијалекат – дијалекатска књижевност“, Лесковац: Лесковачки културни центар, 46–54.

Objavljeno
2022/06/12
Broj časopisa
Vol. 32 Br. 57 (2022): Баштина
Rubrika
Članci