УТИЦАЈ ДР ВОЈИСЛАВА БАКИЋА НА РАЗВОЈ НАУЧНЕ ПЕДАГОГИЈЕ У СРБИЈИ У 19. И 20. ВЕКУ

  • Весна Љ. МИНИЋ
  • Петар Ђ. Рајчевић
Ključne reči: Војна Крајина, Војислав Бакић, Србија, наука, педагогија

Sažetak


Војислав (Вук) Бакић рођен је на Кордуну, у селу Перна, 1847. године. У то време његово место рођења, налазио се на простору никад прецизно дефинисане и устаљене границе између Кордуна и Баније у саставу Војне Крајине која је, још неколико деценија потом, била под директном управом Беча. Тако је веома рано имао могућност да добро научи немачки језик. Та чињеница, његова природна даровитост и друге околности добро су му послужиле при стручном усавршавању, студирању у Лајпцигу и Хајделбергу. У Лајпцигу је и докторирао. Осим на немачком, стручну литературу Бакић је редовно пратио и на француском, енглеском и италијанском језику. Знао је још латински и чешки језик. Помно је пратио развој школства у Србији, свим суседним земљама и у Европи. Његов педагошки рад збивао се у време научног одвајања педагогије и психологије из састава филозофије. У то доба долази до успостављања система образовања као дела модерног друштвеног система. Зато се рад Војислава Бакића мора сагледавати кроз контекст историје педагошке науке у Срба, и на нешто ужем нивоу, на развој педагогије као науке у тадашњој Србији. Изузетно је плодан писац вредних педагошких дела. Сматра се пиониром више педагошких дисциплина у оквиру педагошке науке. Био је борац за високошколско образовање наставника у Србији. Педагогију је учинио универзитетском дисциплином. Студије педагогије у Србији организовао је на тадашњем европском нивоу.

Reference


  1. Atlagić 2005: Marko Atlagić. Istorijska geografija. Beograd: Centar za mitološke studije Srbije.



  1. Базала 2000: Алберт Базала. Станоје Станојевић, (прир.). Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка.  (Књига I, А-З. Нови Сад: Штампарија „Будућност“, Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Београд: Војноиздавачки завод. (Фототипско издање).

  2. Бакић 1880: Војислав Бакић. Поуке о васпитавању деце у родитељској кући. Сомбор: Наклада Миливоја Каракашевића.

  3. Бакић 1910: Војислав Бакић. Српско родољубље и отачаствољубље. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.

  4. Бакић 2009: Војислав Бакић. Белешке о просветним и културним, политичким и ратним догађајима у Србији (1872 – 1929). Београд: Српска академија образовања. Ужице: Учитељски факултет у Ужицу.

  5. Беговић 1986: Никола Беговић. Живот Срба граничара. Београд: Просвета.

  6. Беговић 2009: Никола Беговић. Живот и обичаји Срба граничара. Загреб: Српско културно друштво „Просвјета“.

  7. Вујисић 2012: Наташа Вујисић, Живковић. Војислав Бакић и развој педагошке науке у Србији. Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду.

  8. Дабић 2000. Војин Дабић. Војна крајина. Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

  9. Dakić 2002. Mile Dakić. Krajina kroz vijekove: iz istorije političkih nacionalnih vjerskih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj.  Beograd: Akademija Ivo Andrić; Beograd: Vedes.

  10. Jovanović 1955. Dušan Jovanović. A. Babić i dr. (ur.). Enciklopedija Jugoslavije. 1. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ.

  11. Јовић 2004. Спиридон Јовић. Етнографска слика Славонске војне границе. Београд: Чигоја штампа.

  12. Кнежевић 2007. Божа Кнежевић. Принципи историје. Београд: Радио Телевизија Србије.  

  13. Крестић 1995. Василије Крестић. Историја Срба у Хрватској и Славонији: 1848-1914. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

  14. Kundačina, Banđur 2007. Milenko Кundačina, Veljko Banđur. Akademsko pisanje. Užice: Učiteljski fakultet.

  15. Мартиновић 2018. Александар Мартиновић. Државно правни развој Републике Српске Крајине.У: Баштина, Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу. Свеска 44. Стр. 369-402.

  16. Petrović, Blažič, Cenić 2020. Jelena Petrović, Marjan Blažič, Stojan Cenić. Ključne istorijske faze u razvoju didaktičke teorije. Ključne zgodovinske faze v razvoju didaktičke teorije. Novo mesto: Univerza, Niš : Univerzitet u Nišu.

  17. Potkonjak 1989. Nikola Potkonjak. N. Pedagoška enciklopedija 1.  Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i dr.

  18. Поткоњак 2021. Никола Поткоњак. Педагошка схватања Војислава Бакића. Београд: Учитељски факултет у Београду.

  19. Поткоњак 2005. Никола Поткоњак. Именик српских педагога: ко је ко у српској педагогији. Београд: Папирус.

  20. Прелевић 2014. Душко Прелевић. П. Пијановић (ур.), Лексикон образовних термина. Београд: Учитељски факултет.

  21. Радовић 2021. Вера Радовић Ж. Дидактика расуђивања 2. Београд: Учитељски факултет.

  22. Рајчевић 2014. Петар Рајчевић. Схватања др Војислава Бакића о националним вредностима. У: Б. Јовановић и М. Вилотијевић (прир. и ур), Међународни тематски зборник. Улога образовања и васпитања у развијању хуманистичких, интеркултуралних и националних вредности. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.  Српска академија образовања, Београд, 831-848.

  23. Степановић, Селихар 2010. Милан Степановић, Карла Селихар. Никола Ђ. Вукићевић (1830-1910): животопис и библиографија. Сомбор: Педагошки факултет.

  24. Трнавац 2012. Недељко Трнавац. Д. Оцић (ур.). Лексикон историје педагогије српског народа. Београд: Завода за уџбенике, 27.

  25. Трнавац 2014. Недељко Трнавац. Пијановић, П. (ур.). Лексикон образовних термина. Београд: Учитељски факултет, 557-558.


 

Objavljeno
2022/03/21
Rubrika
Članci