СТИД ЖЕНЕ НА КАМЕНУ
Sažetak
У нашем фокусу је психологија јунакиње у Андрићевој причи Жена на камену. Трагом њеног тока мисли, откривамо значење епизоде из јунакињине младости која јој се појављује у тренуцима њене уздрманости знацима старења, посебно с обзиром на психоаналитичко тумачење присутно у оквирима српске науке о књижевности. Ослањајући се на Јунгову аналитичку психологију, утврђујемо компензаторну природу ове слике која израња из простора индивидуално несвесног. Посебну пажњу поклањамо јунакињином осећању стида, показујући колико нијансира њена преживљавања, о чему није било речи у досадашњим интерпретацијама.
Reference
Андрић 1976, 7: Иво Андрић, „Жена на камену“, Јелена, жена које нема: приповетке, Сабрана дела Иве Андрића, књига 7, Београд: Просвета.
Андрић 1976, 2: Иво Андрић, Травничка хроника, Сабрана дела Иве Андрића, књига 2, Београд: Просвета.
Звајг–Волф 2016: Koni Zvajg, Stiv Volf, Romansa sa Senkom, Beograd: Fedon.
Јакоби 2002: Mario Jacoby, Shame and the origins of self-esteem: a Jungian approach, London, New York: Routledge.
Којић 2020: Julijana Kojić. “Kulturološki osvrt na razumevanje stida i ponosa, kao dva lica istog novčića i poniznost kao alternativni duhovni stav”. Zorica Kuburić, Ana Zotova, Ljiljana Ćumura (prir.), Mesto stida i ponosa u religiji, filosofiji i umetnosti, Novi Sad: CEIR, Beograd: Porodični razgovori, 137-148.
Поповић Срдановић 2010: Дубравка Поповић Срдановић, „Опсесија телом као последица прихватања мушке визуре жене: Андрићева Жена на камену“, Тело и одело у култури Срба и Бугара, Ниш: Филозофски факултет, 167–178.
Сартр 1983: Žan-Pol Sartr. Biće i ništavilo: ogled iz fenomenološke ontologije (I-II). Izabrana dela, Beograd: Nolit.
Стајн 2009: Стајн 2019: Мари Стајн, У средњим годинама: јунговска перспектива, Београд: Врт.
Стојановић 2003: Драган Стојановић, „Oчи које тако гледају: Жена на камену“, Лепа бића Иве Андрића, Подгорица: ЦИД, Нови Сад: Плотонеум, 62–75.