ОДАКЛЕ ИЗВИРУ ПРИЧЕ? ИДЕНТИТЕТ И ПОЕТИКА
Sažetak
У раду предузимамо читање Андрићеве постхумно објављене збирке прича Кућа на осами (1976) у контексту Андрићевих поетичких текстова, пре свега приповетке „Разговор с Гојом“ и појединих записа из Знакова поред пута, али и Јунгове аналитичке психологије и Бахтинове идеје о полифоном карактеру истине. Развијамо идеју о сродности Андрићевог стваралачког метода са Јунговом техником активне имагинације, а у духу Јунгове сугестије (кућа у сну репрезентује сневачево биће), и кућу на Алифаковцу, за коју се испоставља да је складиште прича, разумевамо као метонимију самог приповедача. Андрић исказује своју поетику полифонијом гласова, илуструјујући бахтиновску тезу о полифоном карактеру истине, али предочава и оно што је најређе у његовом опусу: многостраност личног идентитета.
Reference
Андрић 1976, 12: Иво Андрић, „Разговор са Гојом“, „Белешке за писца“, Есеји I, Сабрана дела Иве Андрића, књига дванаеста, Београд: Просвета, 11-30, 49-60.
Андрић 1976, 14: Иво Андрић, Знакови поред пута, Сабрана дела Иве Андрића, књига четрнаеста, Београд: Просвета.
Андрић 1976, 15: Иво Андрић, Кућа на осами и друге приповетке, Сабрана дела Иве Андрића, књига петнаеста, Београд: Просвета.
Бахтин 2000: Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, Beograd: Zepter Book World.
Јунг 1995: K. G. Jung, Sećanja, snovi, razmišljanja, Beograd: Atos.
Јунг 2003: К. G. Jung, Arhetipovi i kolektivno nesvesno, Beograd: Atos.
Кирилова 1994: Олга Леонида Кирилова, „Структура аутора у Андрићевој поетици: од ‘Пута Алије Ђерзелеза’ (1919) до ‘Куће на осами’ (1976)“, Свеске Задужбине Иве Андрића, год. 12/13, бр. 9/10, 328-333.
Недић 2018: Марко Недић, Андрићева Кућа на осами као модел приповедачког венца у новијој српској књижевности, у: Миро Вуксановић (ур.), Дело Иве Андрића, Београд: САНУ, 303-314.
Требјешанин 2011: Žarko Trebješanin, Rečnik Jungovih pojmova i simbola, Beograd: Zavod za udžbenike, HESPERIAedu.