„ТРАЖЕЋИ СПАСЕЊЕ У НЕСЕЋАЊУ”: АНДРИЋ И КУЛТУРА ЗАБОРАВА
Sažetak
Синтагма култура заборава не представља супротност концепту културе сећања, а још мање идеолошку или политичку категорију, већ је израз једног специфичног Андрићевог књижевног сензибилитета, оличеног у жељи за нестанком, тишином, избављењем у не-постојању. Заборав се, дакле, не сагледава као негација сећања, већ недовољно истакнут, а суштински важан мотив Андрићевог дела, који има и аутопоетички значај. Опсег културе заборава разматран је кроз више аспеката, међу којима се истичу: 1) призори тишине, односно, ћутања; 2) позорница и игра као обици заборава и 3) упризорење снега као израз културе заборава. Посебна пажња у раду посвећена је Андрићевим приповеткама Мост на Жепи, Игра, Деца и Аска и вук.
Reference
Андрић 1965: Иво Андрић, Госпођица, Београд: Просвета.
Андрић 1978: Ivo Andrić, Znakovi pored puta, Sarajevo: Svjetlost.
Андрић 2012: Иво Андрић, Сабране приповетке. Прир. Жанета Ђукић Перишић, Београд: Завод за уџбенике.
Aсман 2018: Alaida Asman. Oblici zaborava. Prev. Aleksandra Bajazetov. Beograd: Biblioteka XX vek.
Ахметагић 2019: Јасмина Ахметагић, „Човек без својстава: губитак супстанцијалности у Омерпаши Латасу”, Андрићев Латас. Зборник радова. Ур. Бранко Тошовић. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität; Bukurešt: Departman za rusku i slovensku filologiju Fakulteta za strane jezike i književnosti Univerziteta: Udruženje Srba u Rumuniji; Banjaluka: Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske; Beograd: Svet knjige: Nmlibris, 101–114.
Бајчета 2018: Владан Бајчета. „Постхерменеутика српске књижевности”. Летопис Матице српске, год. 194, књ. 501, св. 6, 867–874.
Bobičić 2016: Nađa Bobičić. „Neznanje kao mnoštvo: feministički pristupi epistemologijama neznanja”. Genero, br. 20, 101–127.
Bošković 2013: Dragan Bošković. „Bez imena i znaka: Nihilizam Andrićeve figuracije mostova”. Slavistična revija : časopis za literarno zgodovino in jezik, g. 61, sv. 4, 621–629.
Брајовић 2015: Тихомир Брајовић. „Између понора и узлета: два лица еротизма у Андрићевој причи Бајрон у Синтри”. Свеске Задужбине Иве Андрића, г. 34, св. 32, 158–190.
Vajnrih 2008: Harald Vajnrih. Leta. Umetnost i kritika zaborava. Prev. Drinka Gojković. Beograd: Fabrika knjiga.
Вранеш 2016: Бранко Вранеш. „Жалац сећања: Иво Андрић и јужнословенска филологија”. Књижевност и језик, 63, 3–4, Београд, 279–289.
Vukašinović 2020: Želimir Vukašinović. „Slika svijeta, subjekt i priča ili na zapadu ništa novo”. Речи : часопис за језик, књижевност и културолошке студије, г. 2, бр. 13, 86–97.
Golubović 2006: Zagorka Golubović. „Savremena civilizacija i kultura: napredak i regresija”. Годишњак за социологију, Београд, год. 2, бр. 2, 2006.
Делез 2009: Žil Delez. Razlika i ponavljanje. Prev. Ivan Milenković. Beograd: Fedon.
Драшкић Вићановић 2019: Ива Драшкић Вићановић. Завођење ума: огледи из естетике. Београд: Досије студио.
Јерков 2015: Александар Јерков. Европа и књижевна истина: смисао (књижевне) имагинације. Филолошки факултет, Београд.
Јерков 1992: Александар Јерков. „Иманентна поетика Андрићевих романа”. Свеске Задужбине Иве Андрића, год. 11, св. 8, 200–236.
Јерков 1999: Александар Јерков. „Неизрецива мисао смрти и неименљиво у Проклетој авлији: смисао Андрићеве поетике”. Свеске Задужбине Иве Андрића, год. 18, св. 15. 185–241.
Кајоа 1965: Rože Kajoa, Igre i ljudi. Prev. Radoje Tatić. Beograd: Nolit.
Kalezić Đuričković 2020: Sofija Kalezić Đuričković. „Simbolika bjeline i zime u romanima Iva Andrića Prokleta avlija i Borisa Pasternaka Doktor Živago”. Matica: časopis za društvena pitanja,nauku i kulturu, god. 21, br. 83, 209–230.
Каmi 2008: Alber Kami. Mit o Sizifu. Prev. Vesna Injac. Beograd: Paideia.
Merlau-Ponty 1978: Maurice Merleau-Ponty. Fenomenologija percepcije. Prev. Anđelko Habazin, Sarajevo: Veselin Masleša.
Пауновић 2017: Александра Пауновић, „Љескање душе и/или љескање сопства – Знакови поред пута Иве Андрића”. Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са VIII научног скупа младих филолога, одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 2. априла 2016. године, књ. 2. Ур. Маја Анђелковић. Крагујевац: ФИЛУМ, 2017, 221–235;
Петровић 2018: Предраг Петровић. „Свет као позорница у романима Иве Андрића”. Дело Иве Андрића. Ур. Миро Вуксановић. Београд: Српска академија наука и уметности, 503–516.
Sloterdijk 2015: Peter Sloterdijk, [Sfere II: Makrosferologija] Globusi. Beograd: Fedon.
Стојановић 2021: Лола Стојановић, „Конструкт детињства у Андрићевој приповеци Деца”, Књижевна историја, год. 53, бр. 173, 349–371.
Удовички 1988: Иванка Удовички. Критичко-есејистичко дело Иве Андрића. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Хејстад 2018: Уле Мартин Хејстад. Културна историја душе. Лозница: Карпос. Huizinga 1970: Johan Huizinga. Homo ludens: o podrijetlu kulture u igri. Prev. Ante Stamać. Zagreb: Matica hrvatska.