IVO ANDRIĆ AND THE CULTURE OF FORGETTING
Abstract
The paper analyzes Ivo Andrić’s literary work in terms of the culture of forgetting. The culture of forgetting is not comprehended as an antithesis of the culture of remembrance, neither as a political or ideological construct, but as a specific Andrić's sensibility, that shows the ubiquitous wish for being overwhelmed by non-existence, preserved in disappearance, fused with oblivion in silence. Therefore, some aspects of Andrić’s literary work in the light of the culture of forgetting have been emphasized: 1) silence as a form of forgetting; 2) theatre stage and play as strategies of forgetting; 3) the special place of snow as a motif in Andrić’s literature. Special attention is given to Andrić’s short stories: The Bridge on the Žepa (Most na Žepi), Aska and the Wolf (Aska i vuk), Play (Igra), Children (Deca).
References
Андрић 1965: Иво Андрић, Госпођица, Београд: Просвета.
Андрић 1978: Ivo Andrić, Znakovi pored puta, Sarajevo: Svjetlost.
Андрић 2012: Иво Андрић, Сабране приповетке. Прир. Жанета Ђукић Перишић, Београд: Завод за уџбенике.
Aсман 2018: Alaida Asman. Oblici zaborava. Prev. Aleksandra Bajazetov. Beograd: Biblioteka XX vek.
Ахметагић 2019: Јасмина Ахметагић, „Човек без својстава: губитак супстанцијалности у Омерпаши Латасу”, Андрићев Латас. Зборник радова. Ур. Бранко Тошовић. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität; Bukurešt: Departman za rusku i slovensku filologiju Fakulteta za strane jezike i književnosti Univerziteta: Udruženje Srba u Rumuniji; Banjaluka: Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske; Beograd: Svet knjige: Nmlibris, 101–114.
Бајчета 2018: Владан Бајчета. „Постхерменеутика српске књижевности”. Летопис Матице српске, год. 194, књ. 501, св. 6, 867–874.
Bobičić 2016: Nađa Bobičić. „Neznanje kao mnoštvo: feministički pristupi epistemologijama neznanja”. Genero, br. 20, 101–127.
Bošković 2013: Dragan Bošković. „Bez imena i znaka: Nihilizam Andrićeve figuracije mostova”. Slavistična revija : časopis za literarno zgodovino in jezik, g. 61, sv. 4, 621–629.
Брајовић 2015: Тихомир Брајовић. „Између понора и узлета: два лица еротизма у Андрићевој причи Бајрон у Синтри”. Свеске Задужбине Иве Андрића, г. 34, св. 32, 158–190.
Vajnrih 2008: Harald Vajnrih. Leta. Umetnost i kritika zaborava. Prev. Drinka Gojković. Beograd: Fabrika knjiga.
Вранеш 2016: Бранко Вранеш. „Жалац сећања: Иво Андрић и јужнословенска филологија”. Књижевност и језик, 63, 3–4, Београд, 279–289.
Vukašinović 2020: Želimir Vukašinović. „Slika svijeta, subjekt i priča ili na zapadu ništa novo”. Речи : часопис за језик, књижевност и културолошке студије, г. 2, бр. 13, 86–97.
Golubović 2006: Zagorka Golubović. „Savremena civilizacija i kultura: napredak i regresija”. Годишњак за социологију, Београд, год. 2, бр. 2, 2006.
Делез 2009: Žil Delez. Razlika i ponavljanje. Prev. Ivan Milenković. Beograd: Fedon.
Драшкић Вићановић 2019: Ива Драшкић Вићановић. Завођење ума: огледи из естетике. Београд: Досије студио.
Јерков 2015: Александар Јерков. Европа и књижевна истина: смисао (књижевне) имагинације. Филолошки факултет, Београд.
Јерков 1992: Александар Јерков. „Иманентна поетика Андрићевих романа”. Свеске Задужбине Иве Андрића, год. 11, св. 8, 200–236.
Јерков 1999: Александар Јерков. „Неизрецива мисао смрти и неименљиво у Проклетој авлији: смисао Андрићеве поетике”. Свеске Задужбине Иве Андрића, год. 18, св. 15. 185–241.
Кајоа 1965: Rože Kajoa, Igre i ljudi. Prev. Radoje Tatić. Beograd: Nolit.
Kalezić Đuričković 2020: Sofija Kalezić Đuričković. „Simbolika bjeline i zime u romanima Iva Andrića Prokleta avlija i Borisa Pasternaka Doktor Živago”. Matica: časopis za društvena pitanja,nauku i kulturu, god. 21, br. 83, 209–230.
Каmi 2008: Alber Kami. Mit o Sizifu. Prev. Vesna Injac. Beograd: Paideia.
Merlau-Ponty 1978: Maurice Merleau-Ponty. Fenomenologija percepcije. Prev. Anđelko Habazin, Sarajevo: Veselin Masleša.
Пауновић 2017: Александра Пауновић, „Љескање душе и/или љескање сопства – Знакови поред пута Иве Андрића”. Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са VIII научног скупа младих филолога, одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 2. априла 2016. године, књ. 2. Ур. Маја Анђелковић. Крагујевац: ФИЛУМ, 2017, 221–235;
Петровић 2018: Предраг Петровић. „Свет као позорница у романима Иве Андрића”. Дело Иве Андрића. Ур. Миро Вуксановић. Београд: Српска академија наука и уметности, 503–516.
Sloterdijk 2015: Peter Sloterdijk, [Sfere II: Makrosferologija] Globusi. Beograd: Fedon.
Стојановић 2021: Лола Стојановић, „Конструкт детињства у Андрићевој приповеци Деца”, Књижевна историја, год. 53, бр. 173, 349–371.
Удовички 1988: Иванка Удовички. Критичко-есејистичко дело Иве Андрића. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Хејстад 2018: Уле Мартин Хејстад. Културна историја душе. Лозница: Карпос. Huizinga 1970: Johan Huizinga. Homo ludens: o podrijetlu kulture u igri. Prev. Ante Stamać. Zagreb: Matica hrvatska.