ПРОЦЕС КОНСТИТУИСАЊА КСЕНОКРАТИЈЕ МЕЂУ БАЛКАНСКИМ ДРЖАВАМА ТОКОМ XIX ВЕКА

  • Мирослав С. МИЛОШЕВИЋ
Ključne reči: ксенократија, Грчка, Румунија, Бугарска, Отон I, Ђорђе I, Карол I, Александар од Батенберга, Фердинанд I

Sažetak


Почетак XIX века био је у знаку буђења национално-ослободилачких покрета на Балкану. Овај процес покренула је Српска револуција, оличена у Првом и Другом српском устанку. Немири у Београдском пашалуку подстакли су и остале балканске народе на непослушност према централним властима у Цариграду. Порта је на ове догађаје покушала да одговори низом разних реформи и амнестијом, надајући се да ће на тај начин пасивизирати немире који су све више добијали национални карактер. Криза на истоку није промакла великим европским силама: Русији, Аустроугарској, Француској и Великој Британији. Заинтересоване за територије посрнулог Османског царства, силе су у складу са својим интересима, подржавале или спутавале покрете балканских народа. Под патронатом, да ће решити њихова национална и социјална питања, обећавајући благостање у земљи, велике силе су настојале да именују своје претенденте за владаре у Грчкој, Румунији и Бугарској. Тако су Грци најпре добили монарха из баварске династије Вителсбах, а затим из владарске породице Холштајн – Готорп – Зонденбург – Гликсбург, Румуни из династије Хоенцолерн – Сигмаринген и Бугари из породице Сакс – Кобург – Гота.

Reference

Архив Србије, Министарство иностраних дела, Посланство Кнежевине Србије у Букурешту, фасцикла I, документ р1/881, Извештај секретара Посланства о свечаностима поводом крунисања румунског краља Карола I, 16. мај 1881.


Српске новине, Београд.


Whitman 1899: Whitman Sidney, Reminiscences of the King of Roumania, New York and London: Harper Brothers.


Galant 2001: Galant Thomas W., Modern Greece, New York: Oxford University Press.


Гуч 1933: Џорџ П. Гуч, Дипломатска историја модерне Европе 1878-1919, превео Ј.М. Јовановић, Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1933.


Ђорђевић 1995: Димитрије Ђорђевић, Националне револуције балканских народа 1804-1914, Београд: Службени лист СРЈ.


Jelavich 1983: Barbara Jelavich, History of the Balkans – eighteenth and nineteenth centuries, Vol. I, Cambridge: Cambridge University Press.


Клајн–Шипка 2006: Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј, 2006.


Clogg 1992: Richard Clogg, A Concise History of Greece, Cambridge: Cambridge University Press.


Christmas 1914: Christmas Walter, King George of Greece, London: Eveleigh Nash.


Malešević 2018: Nikola Tošić Malešević. “Grčki ustanak protiv Osmanskog carstva i osnivanje modern grčke države”, Vojno delo, 3/2018, 527-545.


Павловић 2004: Стеван К. Павловић, Историја Балкана 1804-1945, превод Чедомир Антић, Београд: Clio, 2004.


Поповић 2007: Васиљ Поповић, Источно питање. Историски преглед борбе око опстанка Османлиске царевине у Леванту и на Балкану, Београд: Репринт *Никола Пашић*.


Попов-Божилов 2008: Димитар Попов, Иван Божилов и др. Историја Бугарске, приредио Срђан Пириватрић, превод Марија Јоана Стојадиновић, Београд: Clio.


Попов 2010: Чедомир Попов, Грађанска Европа. Политичка историја Европе (1871-1914), том III, Београд: Завод за уџбенике.


Rekun 2019: Mikhail S. Rekun, How Russia lost Bulgaria 1878 – 1886, New York – London: Lexington books.


Ћоровић 2007: Владимир Ћоровић, Борба за независност Балкана, Београд: Logos art.


 


 

Objavljeno
2022/11/16
Rubrika
Članci