НАСИЉА НАД СРБИМА ГЊИЛАНСКЕ КАЗЕ 1900–1903. ГОДИНЕ
Sažetak
У раду се говори о арбанашким насиљима над Србима у Гњиланској кази, која су предњачила у односу на оне у другим деловима Косовског вилајета у пероду од 1900. до 1903. године. Српско становништво у Гњиланској кази је било компактно. Управо због те компактности је било изложено различитим зулумима и насиљима, који су, према арбанашкој замисли, требали да резултирају исељавањем. Арбанашким неделима је наруку ишло и понашање турских власти, у овом случају гњиланског кајмакама, који не само да није реаговао на жалбе Срба, него се често солидарисао са зулумћарима и подржавао такве акције.
Конзули Краљевине Србије у Приштини су о ситуацији у Гњиланској кази, и Старој Србији уопште, свакодневно извештавали Владу у Београду, која је преко својих представника у Османском царству и у престоницама великих сила покушавала да утиче на европско јавно мњење и изазове њихову реакцију.
Reference
Државни архив Србије – Министарство иностраних дела, Политичко–просветно одељење.
Државни архив Србије – Министарство иностраних дела, Политичко одељење.
Ѓорѓиев, Шериф 2012: Драѓи Ѓорѓиев, Ахмет Шериф. Салнаме на Вилаетот Косово. Скопје: Матуситеб.
Дипломатска преписка Краљевине Србије, књ. I, 1933. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије.
Задужбине Косова, 1987. Призрен–Београд: Епархија Рашко–призренска, Богословски факултет.
Перуничић 1989: Бранко Перуничић. Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету 1878–1913. Београд: Нова књига.
Перуничић 1985: Бранко Перуничић. Писма српских конзула из Приштине (1890–1900). Београд: Народна књига.
Перуничић 1988: Бранко Перуничић. Сведочанство о Косову 1901–1913. Београд: Научна књига.
Salname–i Vilayet–i Kosova 1318 (1900).
Богдановић 1985: Димитрије Богдановић. Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности.
Б[ошковић] 1906: М[атеја] Б[ошковић]. „Стара Србија и реформе II“. Српски књижевни гласник, књ. 17, св. 6. Београд: Штампарија Светозара Николића, 444–453.
Зарковић 2009: Весна Зарковић. „Место и улога исљахата у збивањима у Старој Србији крајем XIX и почетком XX века“. Културно наслеђе Косова и Метохије – научно виђење исходишта, развоја, значаја и чувања. Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 225–235.
Историја српског народа VI/1, 2007. Београд: Српска књижевна задруга.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. Српско–албански односи у Косовском вилајету (1878–1912). Београд: Завод за уџбенике.
Растовић 2015: Александар Растовић. Велика Британија и Косовски вилајет 1877–1912. Београд: Завод за уџбенике.
Секулић 1992: Милован Секулић. „Положај српског становништва Гњиланске казе под османском влашћу у последњој деценији XIX века“. Зборник историјских музеја Србије, 26. Београд: Историјски музеј Србије.
Урошевић 2001: Атанасије Урошевић. „Гњилане“, О Косову, антропогеографски и други списи. Приштина–Гњилане: Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, Институт за српску културу, Књижара „Свети Сава“, 7–20.