РАТ У НАГОРНО КАРАБАХУ 2020. ГОДИНЕ - УЛОГА СВЕТСКИХ И РЕГИОНАЛНИХ СИЛА
Sažetak
У раду се анализира рат на Нагорно Карабаху између Јерменије и Азербејџана из 2020. године, који се назива Други рат и у којем је победио Азербејџан. Поред војне анализе, извршено је и истраживање на тему политичких, економских и безбедносних прилика које су претходиле избијању оружаног сукоба, са посебним акцентом на улогу кључних спољнополитичких актера, пре свега Русије, Турске и Ирана. Посебна пажња посвећена је и спољнополитичкој позицији Сједињених Држава према наведеном конфликту. Извршена је и анализа мировног споразума, као и свих политичких и војно-безбедносних импликација које су произашле из тог споразума, а које се могу рефлектовати на даљу стабилност и очување мира у региону Нагорно Карабаха. Резулати истраживања указују да без обзира на потписан мировни споразум и прекид оружаних сукоба између јерменских и азербејџанских оружаних снага, Нагорно Карабах је и даље остало подручје високог конфликтног потенцијала, те да се у будућности могу засигурно очекивати поновни оружани сукоби, у почетку ограниченог карактера, али свакако са тенденцијом да прерасту у нови рат.
Reference
Аветикян 2020: Геворг Аветикян. Война 2020 года в Нагорном Карабахе: региональное измерение. Санкт-Петрбург: Европейский университет в Санкт-Петербурге.
Nezavisne novine 2020. „Analiza sukoba u Nagorno Karabahu - istorijski ili geostrateški rat“. Banja Luka.
Banković 2020: Živojin Banković. Rat u Nagorno Karabahu: Masovna upotreba bespilotnih letelica, artiljerije i oklopa. Beograd: Tango Six.
Влачић 2020: Славиша Влачић. „Даљински управљане убице“, Одбрана.
Vukosavljević 2021: Zoran Vukosavljević. Rat u Nagorno Karabahu-аnaliza vazdušnog rata nad Nagorno Karabahom. Београд: Vojna knjižara.
Grigorian 2003: Arman Grigorian. „The EU and the Karabakh conflict, in: South Caucasus a challenge for EU“. Ed. Pavel Baev et. al., The South Caucasus: a challenge for the EU, Chaillot Paper, No. 65. Paris: The European Union Institute for Security Studies, pp. 128-142.
Jović-Lazić i Lađevac 2013: Ana Jović-Lazić i Ivona Lađevac. „Zamrznuti sukobi i pregovarački procesi u regionu Južnog Kavkaza“. Međunarodna politika, br. 1152, стр. 55-73. Београд: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
Mamedov 2020: Eldar Mamedov. „How Iran views the Nagorno Karabakh Truce“, Euroasianet.
Nikolas 2020: Martin Nikolas. „Nagorno Karabah: ima li rata koji nije zbog novca?“, Deutsche Welle.
Миловановић и Путник 2021: Бранислав Миловановић и Ненад Путник. „Улога и значај Турске у односима Јерменије и Азербејџана“. Ур. Драган Петровић, Конфликтне зоне на постсовјетском простору и регионална безбедност. Београд: Институт за међународну политику и привреду, стр. 275-301.
Митриновић Рашевић 2021: Биљана Митриновић Рашевић. „Пашињан освојио власт упркос томе што је изгубио рат“. Политика, 23.06.2021.
Михайловна Федоровская 2017: Ирина Михайловна Федоровская. Нагорный Карабах-болевая точка Закавказья. Москва: Хроника, события, коментарии, Национальный исследовательский институт мировой экономики и международных отношений им. Е.М. Примакова РАН.
Otašević 2020: Ana Otašević. „Pobednici i gubitnici rata na Južnom Kavkazu“, Demostat.
Перишић 2015: Срђан Перишић. „Нова геополитика Русије“, Одбрана.
Петровић 2008: Драган Петровић. Геополитика постсовјетског простора. Београд: Прометеј Нови Сад и Институт за међународну политику и привреду.
Петровић 2016: Драган Петровић. „Рат за Нагорно-Карабах, геополитичка анализа“, Србин инфо.
IFIMES 2020. Sukob Azerbejdžana i Armenije. Ljubljana: IFIMES Institut.
Ogul 2022: Tuna Ogul. „Armenija u 2021: Zaglavljena između rata i mira“, Anadolu Agency.
Тучић 2021: Борис Тучић. „Конфликт у Нагорно-Карабаху 2020. године и дипломатија кључних регионалних и глобалних актера“. Ур. Драган Петровић, Кофнликтне зоне на постсовјетском простору и регионална безбедност. Београд: Институт за међународну политику и привреду, стр. 301-320.
S4P 2021: Support4Partnership. U ruskim rukama: Nagorno-Karabah nakon sporazuma o prekidu vatre, Sarajevo.
Frye 2012: Richard Frye. „Iran v. Peoples of Iran: General Survey“, Iranica Online.