CONFLICTS AND VIOLENCE IN CONTEMPORARY SCHOOLS

  • Živorad M Milenović Univerzitet u Prištini, Učiteljski fakultet u Prizrenu
  • Vesna Minić prof. dr - redovni profesor
Ključne reči: конфликти, агресивност, насиље, школа, деца

Sažetak


Конфликти и насиље су данас у свету веома раширена појава, чији се узроци траже како у природи детета, тако и у друштвеним околностима и приликама. Разноврсне социјалне интеракције подразумевају већу вероватноћу супротстављања различитих интереса, чиме конфликти постају изражајан вид социјалне размене. У блиској вези с конфликтима у школи лежи насиље, које је сложена појава И стање за које је карактеристична употреба неке силе усмерене против некога. Манифестује се као нагон, љутња, непријатељство, и њиме се жели контролисати друго лице употребом моћи. Конфликти и насиље су данас у свету веома раширена појава, чији се узроци траже како у природи детета, тако и у друштвеним околностима и приликама. Разноврсне социјалне Имајући у виду повећани степен конфликтног и насилничког понашања у школама у Србији, рад прати актуелност теме и фокусира се на проучавању појава конфликта и насиља у школи, узроцима, облицима, последицама, као и превенцији и друштвеним програмима спречавања насиља у школама.

Осврнувши се на чињеницу да XX век није био век детета како се предвиђало И очекивало, на почетку новог века се, због животних околности који дете и одраслог човека стављају у стање свакодневне напетости, фрустрација, агресије, деструктивних и друштвено неприхватљивих појава, може се поставити питање, да ли је ово, заправо време конфликата и насиља? Они су данас раширена појава свуда у свету, међутим то нису појаве карактеристичне само за савремено друштво. Оне су постојале одувек, само што су се њихове форме разликовале од епохе до епохе. У прошлости, истраживачи су се првенствено фокусирали на физичко и вербално насиље, док се у последње време, поред њих, све више говори о суптилнијим облицима агресивног понашања. Ту се мисли на социјално манипулативно понашање, у коме је аггрессор присутан, без директне укључености у напад, користи се социјалном структуром, и покушава да повреди другу особу тако што утиче на њену повезаност са другим лицима или на његов статус у групи којој припада. Као друштвена појава, насиље се, нпр. Помиње још из доба Хераклита, Хобса, Дарвина И других филозофа и научника, преко психоаналитичара Фројда и Адлера, до средине прошлог века, када настаје велики број научних студија из овог подручја. Узроци агресивног понашања су веома сложени, а као најчешћи се спомињу породица, школски неуспеси, стил живота младе популације, узрасне и полне разлике, као и шири друштвени односи. Друштвени контекст насиља употпуњују мас-медији, посебно интернет и видео игрице, који подстичу и шире одређене облике насиља међу ученицима у школи. Имајући у виду да је проблем конфликтног и насилничког понашања у нашој земљи у порасту, постоје програм за њихову превенцију (примарна, секундарна и терцијална), који имају за циљ указивање на значај и благодети друштва без конфликта и насиља, као и спречавање друштвено непожељних облика понашања ученика.

Имајући у виду терминолошко појашњење конфликата, агресивности и насиља у школи, наглашава се негативна конотација која се лоше одражава на психо-физички развој ученика. Конфликти и насиље су ситуације које су честе у социјалним интеракцијама ученика у школи Њих је немогуће сузбити или у потпуности елиминисати. Но, на њих не треба гледати са одобравањем и оправдавањем, већ стално радити на сузбијању, и посебно на превенцији. Када се говори о конфликтима, најчешће се указује на конструктивистички приступ њиховог мирног решавања, јер је ненасилно решавање, заправо умеће које треба схватити као могућност заједничког деловања обе стране и њихове тежње да се проблем реше. Насиље је облик неприхватљивог деловања и понашања ученика, који утиче на њихове образовне могућности, лоше расположење, и бројне тешкоће у понашању свих ученика. Оно рађа страх, неизвесност, што се негативно рефлектује на целокупни дечји развој. Школско насиље није изоловано од друштвених токова и трендова, па се зато говори о друштвеној условљености насиља у школама, детерминисано друштвено-економским, социјалним и културним приликама породица из којих потичу ученици одређене школе. Узроци насиља су сложени и условљени са неколико различитих нивоа, а облици у којима се појављују су: физичко, вербално, електронско и сексуално. У савременим условима живота се све више говори о програмима превенцијеза насиља, попут Школе без насиља, који већ деценију и више постоји у нашој земљи, а има за циљ подизање свести о значају насиља и мерама његовог спречавања.

Biografija autora

Živorad M Milenović, Univerzitet u Prištini, Učiteljski fakultet u Prizrenu

doktor pedagoških nauka u zvanju docenta univerziteta

Objavljeno
2022/12/05
Rubrika
Članci