АРХАИЧНЕ ОСНОВЕ НЕКАДАШЊИХ ЦРКАВА СА ПОДРУЧЈА ДАНАШЊЕ ТИМОЧКЕ ЕПАРХИЈЕ У ОБЛАСТИ ЦРНЕ РЕКЕ

  • Драгана Ј. ЈАЊИЋ
  • Горан М. ЈАНИЋИЈЕВИЋ
Ključne reči: Црква Светих Макавеја, Зањевачка црква, средњовизантијска архитектура

Sažetak


  Издвајање две несачуване и до краја неразјашњене црквене грађевине са подручја  Тимочке епархије у области Црне Реке  постала је тема предоченог истраживања на основу њихових архаичних примарних конструкција, које се разматрају према резултатима неких ранијих истраживања, забелешкама, фото документацији и нарочито цртежима основа. Указивање на ове примере и њихово делимично и прелиминарно појашњавање има за циљ прецизније сагледавање споменичких целина, како издвојених тако и других са којима су наводно повезане и са којима се упоређују. Предмет истраживања јесте примарни контекст и конструкција храмова Светих мученика Макавеја код Мирова испод Ртња и  Зањевачке цркве код Звездана, надомак Зајечара. Теза да сама основа представља показатељ укупне форме грађевине утицала је на методолошко опредељење ка анализи конструктивних принципа као и компаративној анализи на основу адекватних аналогија. С обзиром на истраживачка ограничења изнете су тек претпоставке са циљем указивања на неопходност археолошких радова на наведеним налазиштима како би се стекла комплетнија слика о континуитету хришћанског наслеђа на подручју Тимочке епархије.

Reference

 


Византијски извори 1955: Византијски извори за историју народа Југославије, I, 1955.Византолошки институт, Београд.


Eusebius Pamphili, Ecclesiastiae historiae, PG 20.


Iustiniani novellae 1899: (recognovit Rudolfus Schoell, Guilelmus Kroll), Nov. XI, De privilegiis archiepiscopi primae Iustinianae. Ed. Theodoro Momsen: Berolini.


S. Joannes Chrysostomus, Ad Homilias tres in SS. Septem Maccabaeos, PG 50.


Јевтић 2002: Атанасије Јевтић. Књиге Макавејске, Јасен, Београд.


Hieroclis synecdemus et notitiae graecae episcopatum accedunt Nili Doxapatrii notitita patriarchatuum et locorum nomina immutata 1866: (F. Nicolai, G. Parthey): Berolini.


S. Gregori Theologi, Oratio V, In Machabaeorum laudem, PG XXXV, 912-934.


 


Антоновић 2006: Милош Антоновић. „Црквене прилике у источној Србији у средњем веку“, Браничевски гласник, 3⁄4, 7-27.


Berger 2012: Albrecht Berger. „The cult of the Maccabees in the Eastern Orthodox Church“. Dying for the faith, killing for the faith. Old –testament  faith-warriors (1 and 2 Mccabees) inhistorical perspective. Brill’s Studies in Intellectual History. Han van Ruler, Erasus University Rotterdam, vol. 206: Leiden-Boston, 105-123.


Бојанић-Лукач 1978: Душанка Бојанић-Лукач. „Зајечар и Црна Река у време турске владавине (век). Гласник Етнографског музеја књ. 42 – Зајечар и околина (ур. Слободан Зечевић), Београд: Етнографски музеј.


Бојковић 2022: Гордан Бојковић. Великоморавска долина у средњем веку – простор урбанизација и социјална структура, Институт за српску културу Приштина-Лепосавић: Лепосавић.


Бошковић 1933-1934: Ђурђе Бошковић. Белешке са путовања‟. Старинар, VIII-IX (1933-1934),  277-303.


Бошковић 1950: Ђурђе Бошковић. „Средњовњековни споменици североисточне Србије“. Старинар н. с. I . Археолошки институт САНУ, 185-218.


Бошковић 1951: Ђурђе Бошковић. „Средњовњековни споменици североисточне Србије II“, у: Старинар н. с. II . Археолошки институт САНУ, 221-244.


Вељковић 1986: Стеван Вељковић. Бољевац и околина; Од првих трагова до Другог светског рата. Историјски архив Зајечар: Зајечар.


Војводић 2020: Угљеша Војводић. „Поглед на резултате археолошких ископавања цркве Св. Апостола Петра и Павла у Расу“. Ниш и Византија XVIII. Град Ниш, Универзитет у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар: Ниш, 237-264.


Воронова 2012: Аријадна Воронова. „Архитектура седишта византијских провинција у Далмацији: антички континуитете и утицај метрополе“. Ниш и Византија X. Ниш: Град Ниш, Универзитетa у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар, 267-290.


Gerke 1974: Fridrih Gerke. Kasna antika i rano hrišćanstvo. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo.


Grabar 1969. Andre Grabar. Srednjovekovna umetnost jugoistočne Evrope. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo.


Дебљовић Ристић 2012: Невена Дебљовић Ристић. „Однос теолошке мисли и архитектонске праксе у процесу настајања сакралног градитељства током рановизантијског периода“. Ниш и Византија X. Град Ниш, Универзитет у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар: Ниш, 237-252.


Delehaye 1912: Hippolyte Delehaye. Les origines du culte des martyrs. Bruxelles.


Delehaye 1912 : Hippolyte Delehaye. „Saints de Thrace et de Mésie. Analecta Bollandiniana 31, Bruxelles-Paris, 161-300.


Ђурић, Бабић-Ђорђевић 1997: Војислав Ј. Ђурић, Гордана Бабић-Ђорђевић. Српска уметност у средњем веку. Српска књижевна задруга: Београд.


Zeiller 1918: Zeiller Jacques. Les origins chrétiennes dans les provinces danubiennes de lempire romaine. E. De Boccard: Paris.


Ziadé 2007: Ziadé Raphaëlle. Les martyrs Maccabées de l’histoire juive au cult chrétien. Les homélies de Grégoire de Nazianze et de Jean Chrysostone, Supplements to Vigiliae Christiane, Fomerly Philosophia, Patrum, Taxts and Studies of Early Christian Life ans Language, J. de Boeft-J van Oort-W. L. Petersen-D. T. Runia-C. Scholten-J.C.M. van Winden, vol. 80, Brill, Leiden-Boston.


Janin 1969: Raymond Janin. Géographie  ecclésiastique de l’empire byzantin, I. Le siège de Constantinople et le patriarcat œcuménique, 3: Les églises et le monastères, Paris.


Јанковић 2010: Ђорђе Јанковић. „Гамзиград у средњем веку“. Felix Romuliana/Гамзиград. Археолошки институт: Београд, 201-213.


Јањић 2020: Драгана Јањић. Унутрашња организација православне цркве. Институт за српску културу Приштина-Лепосавић: Лепосавић.


Јевтић 1984: Атанасије Јевтић. Патрологија, Православни Богословски факултет, Београд.


Живић 2010: Маја Живић. Гамзиград, име положај и економски потенцијал Felix Romuliana-Гамзигра. Археолошки институт: Београд, 15-19.


Ковачевић 1981: Јован Ковачевић. „Досељење Словена на Балканско полуострво‟. Историја српског народа, 1, Српска књижевна задруга: Београд, 109-124.


Коматина 2016: Ивана Коматина. Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Историјски институт: Београд.


Коматина 2012: Предраг Коматина. „Појам Бугарске у XI и XII веку и територија Охридске архиепископије“. Византијски свет на Балкану I. Византолошки институт САНУ: Београд, 41-56.


Лаловић,1987: Анка Лаловић. „Праисторија, антички период и средњи век“. у: Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 42 – Зајечар и околина (ур: Слободан Зечевић). Београд: Етнографски музеј, 13-22.


Lowden, Tkacz 1991: Jon H. Lowden, Carherine Brown Tkacz.Maccabees‟. The Oxford Dictionary of Byzantium, vol 1, (A. Kazhdan), New York-Oxford.


Leclercq 1931: Henri Leclercq.Macchabées. Dictionaire darchéologie chrétienne et de liturgie, II/2. Librairie Letouzey et Ané: Paris, 724-727.


Leclercq 1924: Henri Leclercq.  „Antioche (Archéologie)“. Dictionaire d’archéologie chrétienne et de liturgie, I/2. Librairie Letouzey et Ané: Paris, 2375-2379.


Макаров 2016: Евгений Евгеньевич Макаров. „Макавейские книги“, Правлславная Энциклопедия, 42, Москава, 672-719.


Максимовић 1980: Љубомир Максимовић. „Северни Илирик у VI веку‟. Зборник радова византолошког института, 19, 17-57.


Мијовић 1992: Павле Мијовић. Тријумфи смрти/Les Triomphes et les morts. Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti.


Mirković 1968: Miroslava Mirković. Rimski gradovi u Gornjoj Meziji. Arheološko društvo Srbije: Beograd.


Mirković 2015: Miroslava Mirković. Rimljani na Đerdapu. Istorija i natpisi, Narodni muzej Zaječar, Narodni muzej Negotin: Zaječar.


Мирковић, М. 1981. „Економско-социјални развој у II и III веку‟. Историј српског народа, 1, Српска књижевна задруга, Београд, 77-88.


Мирковић 1981: Мирослава Мирковић. „Централне Балканске области у доба позног царства‟. Историја српског народа, 1, Српска књижевна задруга: Београд, 89-105.


Мишић, Бојковић 2018: Синиша Мишић, Гордан Бојковић. Средњовековни манастири и цркве Црне Реке. Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, Центар за историјску географију и историјску демографију филозофског факултета – универзитет у Београду.


Новаковић 1908: Стојан Новаковић. „Охридска архиепископија у почетку XI века. Хрисовуље цара Василија II од 1019 и 1029 год.“. Глас СКА, 76, 1-62.


Острогорски 1969: Георгије Острогорски. Историја Византије. Просвета: Београд.


Петковић 2010: Софија Петковић. „Ромулијана у време после царске палате“. Felix Romuliana/Гамзиград. Археолошки институт: Београд, 167-201.


Поповић 1978: Владислав Поповић: „Епископска седишта у Србији од IX до XI века“. Годишњак града Београда, XXV, 33-40.


Поповић 2004: Радомир Поповић. Хришћанство на тлу Илирика пре досељавања Словена, Арт Принт, Нови Сад: Београд.


Ракоција 2019: Миша Ракоција. „Обнова Византије 1018. године и црквено градитељство у Нишу“. Ниш и Византија XVII. Град Ниш, Универзитет у Нишу. Православна епархија нишка, Нишки културни центар: Ниш, 23-44.


Ракоција 2020: Миша Ракоција. „Црква Св, Јована изнад Горњег Матејевца и њена архаична триконхална основа“. Ниш и Византија XVIII. Град Ниш, Универзитет у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар: Ниш, 121-158.


Riegl 1927: Аlois Riegl. Spätromische Kunstindustrie. Wien: Österreichische Scaatsdruckerei.


Снегаров 1995: Иван Снегаров. История на Охридската архиепископия 1, Академично издателство: София.


Споменица Тимочке епархије 1834-1934: 1934. Зајечар: Књижевни фонд Тимочке епархије.


Срејовић, Лаловић, Јанковић 1980: Драгослав Срејовић, Анка Лаловић, Ђорђе Јанковић. „Гамзиград“. Старинар, 31, Археолошки институт САНУ, 65-79.


Стричевић, Суботић 1959: Ђорђе Стричевић, Гојко Суботић. „Ископавање Зањевачке цркве“. Старинар IX-X/1958-1959. Археолошки институт САНУ, 307-315.


Хришћанско културно наслеђе на подручју Тимочке епархије кроз векове (каталог изложбе; аутор: др Маја Живић): Зајечар 2017, Епархија тимочка Српске православне цркве; Народни музеј „Зајечар“.


Čanak-Medić 1971: Milka Čanak-Medić. „Gаmzigrad, un résidence fortifiée provenanat du Bas-Empire“. Зборник радова византолошког института, 13, 257-261.


Чанак-Медић, Стојковић-Павелка 2010. Милка Чанак-Медић, Брана Стојковић-Павелка.  „Архитектура и просторна структура царске палате“. Felix Romuliana/Гамзиград. Археолошки институт: Београд, 49-107.


Ћирковић, Ковачевић-Којић, Ћук 2002: Сима Ћирковић, Десанка Ковачевић-Којић, Ружа Ћук.  Старо српско рударство. Вукова задужбина, Београд, Прометеј, Нови Сад, Београд: Београд-Нови Сад.


Шпехар 2019: Олга Шпехар. Касноантичка архитектура и ритуал. Централни Балкан између Истока и Запада. Филозофски факултет: Београд.


Шупут 1997: Марица Шупут. „Континуитет култног места у архитектури“. Зборник радова византолошког института, XXXVI, 155-162.

Objavljeno
2023/02/09
Rubrika
Članci