ОДНОСИ СРБИЈЕ И ДРУГИХ БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО 1908. ГОДИНЕ

Sažetak

Берлински конгрес донео је значајне промене на политичкој карти Европе. За српски народ је битно да су независност добиле две српске државе, додуше у скромним границама. Велики део српског народа је остао под тутрском и аустроугарском влашћу. Ккнежевина Србија постала је центар окупљања политичких вођа српског народа ван Србије, заинтересованих да се процес уједињења настави. Постојало је и много ометајућих фактора, као што су велике силе и њихови сукобљени интереси, али и династичка борба за доминацију три српске династије Карађорђевића, Обреновића и Петровића. Без обзира на то крајем ХIX века и почетком ХХ спољна политика Србије била је усмерена на обједињавање српског народа. Први корак је био елиминација Турске на Балкану, а за то је било потребно савезништво са Грцима и Бугарима, као и благонаклоност неких великих сила (пре свих Русије). Велики ометајући фактор у сламању Турске била је пре свих Аустроугарска и Уједињено краљевство, свака из својих интереса. због тога је био и дуготрајан и мукотрпан пут ка стварању Балканског савеза. Чак су и две српске земље западале у периоде захлађења односа. Питање територија и разграничења између будућих савезника такође је било веома сложено.