НЕДОСТАТАК МЕТОДИЧКИХ УПУТСТАВА ЗА ИНТЕРПРЕТАЦИЈУ РОМАНА

Sažetak

 Овај рад се бави истраживањем комплексног наставног питања читања књижевних текстова. Читање књижевних дела је пут увођења у уметност речи и услов упознавања науке о њој. У школи се читају  и обрађују, књижевни текстови свих жанрова. Пошто је роман велика прозна форма, текст од неколико стотина страна – његово читање и школска обрада / проучавање подразумевају највише часова, рад код куће и у школи, не само обимом, већ свеукупношћу бројних естетичких, филозофских, психолошко-социолошких те лингвистичких потенцијала и идеја ― роман мотивише на самостално читање и размишљање, подстиче, више него други жанрови, на активно учешће у обради и анализи у основној и интерпретацији и проучавању у средњој школи. Методичка теорија интерпретације романа у школи настајала је с растућим потребама наставне праксе, а школска интерпретација романа уобличавала се и усаглашавала са токовима методичке теорије наставе романа. У раду су приказана наша истраживања наставних програма српског језика и књижевности, читанки, уџбеника историје књижевности, уџбеника теорије књижевности и методике наставе књижевности, те се на основу добијених података указује на недостатке у наставној пракси нудећи решења за квалитетнију наставну праксу.