БАШТИЊЕЊЕ СЕЋАЊА НА ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ УМЕТНИЧКОЈ МУЗИЦИ: КОМПОЗИЦИЈЕ ЛАЗАРА ЂОРЂЕВИЋА И РЕАКТУЕЛИЗАЦИЈА ТЕМЕ СТРАДАЊА/ХОЛОКАУСТА У 21. ВЕКУ
Sažetak
Реактуелизација теме страдања у Другом светском рату/Холокаусту препозната је као кључни моменат сећања кроз време које постаје еталон нашег колективног сећања и нашег идентитета. У музиколошком и теоријско-аналитичком контексту сагледавања актуелне проблематике, својеврсна психолошка „реплика“ идентификована је кроз три значајна уметничка остварења Лазара Ђорђевића (1992), представника нове српске генерације композитора, која свест не само о историји српског народа и његовом страдању, већ и о слојевитости његовог емоционалног кôда, минуциозно изграђује и дубински (са)осећа. Јединствена дела у нас, IV разгледнице из 1944 (2018), 21. Октобар (2020) и Писма са Сајмишта (2022), кроз аутентичне слике, исконски проживљене путем вертикалне димензије човека у времену, одсликавају дубински спектар психолошког стања тадашњег човека – кроз испитивање граница самог тембра које у стваралачком дискурсу овог композитора задобија статус примарног. Кроз форму интервјуа, расветљени су најинтимнији моменти у промишљању интимне стваралачке поетике композитора, али, истовремено, и моменти дубоке исповести савременог човека као „реплике“ – нас самих.
Reference
Ančić (2016): Ivana Ančić. „Uloga umetnosti i istorije u reprezentaciji holokausta“. Kultura, бр. 151, 303–317.
Bralović (2023): Miloš Bralović. „Recycling postmodernism. Trendsetters, trendsand Pandora, double concerto for viola, cello and chamber orchestra (2022) by Lazar Đorđević“. INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, бр. 9, 123–135.
Daković–Mevorah (2018): Nevena Daković–Vera Mevorah. „Tragovi sećanja i tragom prošlosti“. Graničnici sećanja: jevrejsko nasleđe i Holokaust. Beograd: Jevrejski istorijski muzej, Savez jevrejskih opština Srbije, 7–17.
Herc (2011): Rudolf Herc. „Umetnost sećanja“. Podsećanje na zločine: rasprava o genocidu i ubistvu naroda. Novi Sad: Platoneum; Beograd: Savez jevrejskih opština Srbije, 362–370.
Кољанин (1992): Милан Кољанин. Немачки логор на Београдском сајмишту 1941–1944, Београд: Институт за савремену историју.
Krstić (2006): Predrag Krstić. „Kritička teorija i Holokaust“. Filozofija i društvo, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 37–73.
Krstović (2018): Nikola Krstović. „ʽHaštagʼ kultura sećanja – Muzealizacija i politizacija jevrejske istorije i kulture u savremenoj Poljskoj“. Graničnici sećanja: jevrejsko nasleđe i Holokaust. Beograd: Jevrejski istorijski muzej, Savez jevrejskih opština Srbije, 79–93.
Радноти (1979): Миклош Радноти. Борска бележница (прев. Данило Киш). Бор: Народна библиотека Бор.
Stojanović (2018): Dragana Stojanović. „Obrazovni obrt u reprezentaciji Holokausta“. Graničnici sećanja: jevrejsko nasleđe i Holokaust. Beograd: Jevrejski istorijski muzej, Savez jevrejskih opština Srbije, 179–193.
ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ
http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/sr/hilda-dajc.php. [4.4.2023]
https://www.rossifest.org/. [13. 5. 2023]
https://www.spomenpark.rs/kragujevacka-tragedija/. [4.3.2023]