КУМАНОВСКА ТРГОВАЧКО-ИНДУСТРИЈСКА БАНКА 1921–1939.

  • Иван М. БЕЦИЋ
Ključne reči: Кумановска трговачко-индустријска банка, млин, Ћира Маневић, стечај, Трговачко-индустријска банка „Вардар“, ликвидација.

Sažetak


Готово свако значајније место у Краљевини СХС/Југославији имало је бар један новчани завод. За вароши које су биле веће, то је значило постојање и по неколико локалних новчаних завода или филијала, што великих банака, што банака из непосредне околине. У Куманову је током 1921. године основана локална банка чији је првенствени циљ био да се утиче на националну свест становништва, а потом и да се њеним акционарима омогући профитабилно пласирање капитала акционара. Ова банка доносила је невелику, али пристојну зараду својим акционарима до момента када је отпочела банкарска криза у Краљевини Југославији и када су највећи дужници постајали инсолвентни. Како је највећи поверилац Кумановске трговачко-индустријске банке била друга банка, на њеном примеру могуће је видети да је ликвидација несолвентне банке, у договору са највећим веровником могла бити успешно спроведена, што је био редак случај на подручју Југославије током тридесетих година XX века. У раду је, првенствено на основу архивске грађе, дат историјат не само пословања ове установе већ је обрађен и начин њене ликвидације, по ком повериоци нису били оштећени.

Reference

Bajkić 1931: Velimir Bajkić. „Iz bankarske medecine“, Народноблагостање, 49, 759–760.


Бецић 2014: Иван М. Бецић. „Банка „Стара Србија““, Зборник радова Филозофског факултета, 1, 409–427.


Бецић 2017: Иван М. Бецић. „Српска трговачка банка А. Д. – Скопље“, Баштина, 43, 85–104.


Бецић 2021: Иван М. Бецић. „Извозна и прометна банка А. Д. – Скопље“, у: Сто година од пробоја Солунског фронта, Симпозијум поводом сто година пробоја Солунског фронта, ур. Гордана Јовић Стојковска, Скопље – Битољ: Слово љубве – Буквибукс, 21–39.


Бецић и Антић: 2021: Иван М. Бецић и Дејан Д. Антић. Врањске банке у Краљевини Југославији 1918–1941, Врање: Народни музеј Врање – Филозофски факултет Ниш – Институт за српску културу Приштина.


Гавриловић 1931: Мил Р. Гавриловић. Развитак банкарства и привреде у Јужној Србији, Скопље: Крајничанац.


Гавриловић 1933: Мил. Р. Гавриловић. Привреда Јужне Србије, Скопље: „Немања“ – Задужбинска штампарија Вардарске бановине


Enciklopedija Jugoslavije 1962: Enciklopedija Jugoslavije.5, Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ.


Станојевић 1928: Станоје Станојевић. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, II, Загреб: Библиографски завод д. д.,


 


 

Objavljeno
2023/06/15
Rubrika
Članci