ЕПСКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ ПУТОПИСЦА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА

  • Соња Р. ШЉИВИЋ
Ključne reči: Григорије Божовић, путописи, народно стваралаштво, метафоричност „епског“, Е. Штајгер, епски човек, традиција, Т.С. Елиот

Sažetak


У раду је анализирана поетика путописне прозе Григорија Божовића, с фокусом на његовом односу према народној традицији. Посебно је размотрен метафорички потенцијал појма „епског“, у његовим путописима, спрам дефиниције епског Емила Штајгера, и осталих књижевних врста, најпре, народног стваралаштва. Наредни аспект анализе обухвата поимање епског човека, потом традиције према схватању Томаса Стерна Елиота и уопште односа традиционалности и савремености у путописној прози Григорија Божовића. 

Reference

 


Божовић 2016: Григорије Божовић, Путописи, Сабрана дела Григорија Божовића, прир. Јордан Ристић, Београд: Завод за уџбенике, 2016.


 


Андрејевић 2006: Даница Андрејевић, „Естетичка функција дијалеката у прози Григорија Божовића“, Језик и стил Григорија Божовића, зборник са научног скупа, прир. Драгиша Бојовић, Косовска Митровица: Филозофски факултет, Зубин Поток: Дом културе „Стари Колашин“, 57-63.


 


Дворниковић 2000: Владимир Дворниковић, Карактерологија Југословена, Просвета, Београд, 2000.


 


Ејхенбаум 2012: Борис Ејхенбаум, „Како је направљен Гогољев Шињел“, прев. Тања Поповић, Београдски књижевни часопис, бр. 27, лето 2012. 93-110.


 


Зуковић 2005: Љубомир Зуковић, „Трагови народних песама у прози Григорија Божовића“, Зборник Матице српске за књижевност и језик 1–3, 465-474.


 


Јеврић 2016: Милорад Јеврић, „Књижевно дело Григорија Божовића“, Поетика Григорија Божовића, зборник радова, прир. Даница Андрејевић, Александра Костић Тмушић, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 15-37.


 


Јевтовић 1996: Миленко Јевтовић, „Григорије Божовић и међуратна књижевна критика“, Баштина, бр. 7. 79-103.


 


Јевтовић 1996: Миленко Јевтовић, Личност и књижевно дело Григорија Божовића, Књига 2. Зубин Поток: Дом културе „Стари Колашин“, Приштина: Нови свет: Институт за српску културу;


 


Јевтовић 2001: Миленко Јевтовић, „Јужна Србија у путописним трансверзалама Григорија Божовића“, Књижевност старе и јужне Србије до Другог светског рата, зборник радова 3, прир. Владимир Цветановић, Београд: Институт за књижевност и уметност: Балканолошки институт: САНУ, 193-202.


 


Милосављевић 1991: Петар Милосављевић (прир.), Теоријска мисао о књижевности, Светови, Нови Сад, 1991. 469-475.


 


Пешић 1983: Миодраг М. Пешић, „Растко Петровић и други путописци“, Међуратни критичари, прир. Милан Радуловић, Нови Сад: Матица српска; Београд: Институт за књижевност и уметност, 503-510.


 


Питулић 2020: Валентина Питулић, „Приповедачка проза Григорија Божовића у светлу традиције: Значење прага, огњишта и земље“, Књижевна историја, Год. 52, бр. 172, 223-234.


 


Ристић 2001: Јордан Ристић, „Путописи Григорија Божовића по Гњилану и околини“, Књижевност старе и јужне Србије до Другог светског рата, зборник радова 3, прир. Владимир Цветановић, Београд: Институт за књижевност и уметност: Балканолошки институт: САНУ, 203-207.


 


Ћосић 2002: Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, Народна библиотека Бор, 99-111.


 


Штајгер 1978: Емил Штајгер, Умеће тумачења и други огледи, прир. Милан Комненић, прев. Дринка Гојковић; Просвета, Београд, 97-140.

Objavljeno
2023/11/03
Rubrika
Članci