МУСТАФА КЕМАЛ АТАТУРК И ТУРЦИ У СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ ТОКОМ ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
Sažetak
Овај рад за циљ има да на основу писања београдске дневне штампе (Време, Политика, Правда) анализира промену наратива која се о Турцима и Мустафи Кемалу Ататурку створила у српској јавности током тридесетих година двадесетог века. Краљевина Југославија и Република Турска су од 1933. године успоставиле веома блиске пријатељске и дипломатске односе, оличене кроз блиско пријатељство југословенског краља Александра I Карађорђевића и турског председника Мустафе Кемала Ататурка. Како је оснивач и први председник Турске уживао велику популарност у српској и југословенској јавности, рад анализира да ли се позитивна перцепција Атаурка одразила и на позитивну перцепцију Турака или је доминатни наратив о Турцима, из времена Османског царства, наставио да игра примарну улогу у тој перцепцији.
Reference
Виријевић 2018: Владан Виријевић. Југословенско-турски економски односи 1918-1941. Косовска Митровица: Филозофски факултет
Кадијевић 2010: Александар Кадијевић. „О архитектури југословенског посланства у Анкари“, Наслеђе, 11 (2010), Београд: Завод за заштиту споменика културе, 55–70.
Светковси 1938: М. Светковски. Ататуркова Турска. Београд: Балкански институт
Танасковић 2008а: Дарко Танасковић. Ислам: догма и живот. Београд: Српска књижевна задруга
Toдоровић 1973: Десанка Тодоровић.„Питање успостављања дипломатских односа између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Републике Турске (1923–1925)“, Balcanica, IV (1973), Београд: Балканолошки институт, 265–289.
Томић 1939: Зоран Св. Томић. Камал Ататурк – творац нове Турске. Београд: Планета
Чорбић 2023: Душан Чорбић. Улога османског наслеђа у процесу националног конституисања на Балкану“, Перспективе политичких наука у савременом друштву, пр. А. Матијевић, Н. Спасојевић, Београд: Институт за политичке студије, 2023, 403–417.
Bakić Hayden 2006: Milica Bakić Hayden. Varijacije na temu “Balkan”. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Đurđević 2022: Sava Đurđević. „Interpretacije nasilja u jugoslovenskoj štampi: Grčko-turski rat i razmena stanovništva“, Reprezentacije nasilja u Jugoistočnoj Evropi 20. stoljeća, ur. Husnija Kamberović, Sarajevo: Udruženje za modernu historiju, 2022, 137–158.
Giomi 2018: Fabio Giomi, „Domesticating Kemalism: Conflicting Muslim Narratives About Turkey in Interwar Yugoslavia“, in: Nostalgia, Loss and Creativity in South-East Europe, ed. (Catharina Raudvere), Basingstoke: Palgrave Macmillan , 2018, 151-187.
Jezernik 2010: Božidar Jezernik. Imaginarni Turčin. Beograd: Biblioteka XX vek
Hakov 2011: Džengiz Hakov. Istorija savremene Turske. Prizren: Baltam
Kürt Güveloğlu 2012а: Gülşah Kürt Güveloğlu. „SHS ve Yugoslavya Krallığı’nın Türkiye ile Diplomatik İlişkileri (1923–1938)“, Türkiye-Sırbistan İlişkileri (ed. Yeliz Okay – Tuncay Babalı), Istanbul: Doğu Kitabevi, 143–190.
Kürt Güveloğlu 2015b: Gülşah Kürt Güveloğlu . „Marsiliya Sulikastı (Yugoslavya Kralı Alekesner’in Öldürmesi) ve Türkiye’deki Yankıları 9 Ekim 1934“, Tarih Araştırmaları Dergisi, 57 (2015), Ankara: Ankara Ünivesitesi, 249-269.
Milosavljević 2002: Olivera Milosavljević. U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca XX veka o “nama” i “drugima”. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Michalak 2019: Pawel Michalak. „The Image of Turkey in the Public Discourse of Interwar Yugoslavia During the Reign of King Aleksandar Karađorđević (1921-1934) According to the Newspaper „Politika“, Nauki Spoleczne, 24 (1/2019), 143–166
Said 1996: Edvard Said. Orijentalizam. Beograd: Biblioteka XX vek
Teodosijević 1998a: Mirjana Teodosijević: Mustafa Kemal Ataturk u jugoslovenskoj javnosti. Beograd: Nea.