МАХМУТ БАКАЛИ – ПРИЛОГ ЗА ПОЛИТИЧКУ БИОГРАФИЈУ
Sažetak
У раду је дата скица политичке биографије Махмута Бакалија (1936 – 2006), председника Председништва Покрајинског комитета Савеза комуниста Косова од 1971. до 1981. године. Бакали је био припадник тзв. ђаковичке групе – функционера Албанаца из околине Ђаковице који су заузимали кључне позиције у покрајини током читавог послератног периода. На чело Покрајинског комитета Косова Бакали је дошао у време проширивања аутономије Косова и суштинског осамостаљивања у односу на Србију. Током његовог мандата покрајина је функционисала као република по свему осим по имену. У овом периоду нарастао албански национализам, постављени су темељи албанског сепаратистичког покрета, одвијала се планска албанизација покрајине и интензивирало се исељавање Срба. Након смене 1981. Бакали је скоро две деценије провео ван званичне политике али је задржао углед и утицај међу Албанцима. Био је члан албанске делегације на преговорима у Рамбујеу 1998, посланик у Скупштини Косова након рата 1999, саветник премијера Косова[1] Агима Чекуа и сведок на суђењу Слободану Милошевићу. На основу необјављених архивских докумената, периодике, мемоаристике и релевантне литературе могуће је расветлити историјску улогу Махмута Бакалија, посебно у процесима који су се одвијали у време док је био на челу СК Косова.
Reference
Архив Југославије
ЦК СК Југославије - 507
Председништво СФРЈ - 803
Канцеларија председника републике – 837
Архив Србије
ЦК СК Србије – ђ2
Комисија ИВ СР Србије за односе са верским заједницама – г21
Архив Косова
ПК СК Косова - 151
Историјски архив Београд
Лични фонд Драже Марковића – 2769
Говор Махумта Бакалија 1981: Тековине наше револуције јаче су од сваког непријатеља. Говор Махумта Бакалија од 6. априла 1981. Београд: Комунист.
Suđenje Slobodanu Miloševiću 2004: Suđenje Slobodanu Miloševiću. Transkripti. Haški tribunal VII/2. Beograd: Fond za humanitarno pravo.
Ustav SFRJ 1974: Ustav SFRJ. Ustavi socijalističkih republika i pokrajina. Ustavni zakoni. Registar pojmova. Beograd: Prosveta.
Борба 1987: „Стихови за огорчење“, Борба, 3. јул 1987.
НИН 1981: „У чему је одговорност руководства“, НИН, 5. јул 1981.
НИН 1987: „Листа одговорних“, НИН, 1. новембар 1987.
Јединство 1981: „Махмут Бакали – нови председник“, Јединство, 1. јул 1981.
Vllasi 1990: Azem Vllasi. Majstori mraka. Zatvorski zapisi. Zagreb: Globus.
Вукадиновић 2021: Игор Вукадиновић. Аутономија Косова и Метохије у Србији 1945–1969. Београд: Балканолошки институт.
Гаталовић, 2018: Миомир Гаталовић. Бурна времена. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966-1969. Београд: Институт за савремену историју.
Димић 2001: Љубодраг Димић. Историја српске државности. Књ. III. Србија у Југославији. Нови Сад: САНУ.
Jović 2003: Dejan Jović. Jugoslavija – država koje je odumrla. Uspon i pad Četvrte Jugoslavije (1974.-1990.) Zagreb: Prometej; Beograd: Samizdat B92.
Ko je ko u Jugoslaviji, 1970: Ko je ko u Jugoslaviji, ur. R. Rajović, Beograd: Hronometar.
Malići 2014: Škeljzen Malići. Kosovo i raspad Jugoslavije. Beograd: Links.
Petrović, 1196: Momčilo Petrović. Pitao sam Albance šta žele a oni su rekli: republiku… Ako može. Beograd: Radio B92.
Пиљак 2010: Милан Пиљак. „Брионски пленум 1966. године. Покушај историографског тумачења догађаја“. Токови историје. бр. 1 (2010), 73–95.
Ристановић 2020: Петар Ристановић. Косовско питање 1974-1989. Београд: Информатика; Нови Сад: Прометеј.
Симић 2000: Предраг Симић. Пут у Рамбује. Косовска криза 1995-2000. Београд: Неа.