ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА КАО ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА У КРИМИНАЛИСТИЧКО-ОБАВЕШТАЈНОМ РАДУ У ПОЛИЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈE

Sažetak

Циљ овог истраживања је да се применом научно-истраживачких метода идентификују, научно опишу, класификују и делимично објасне слабости прикупљања података као извршне функције у криминалистичко-обавештајном раду у полицији Републике Србије. Спроведеним теоријским истраживањем су идентификовани проблеми функционалне природе применом извршне функције прикупљања података , који се могу класификовати као следећи: 1) теоријске разлике приликом појмовног одређивања података и криминалистичко-обавештајне информације, 2) традиционални (реактивни) начина прикупљање података у односу на савремене проактивне методе, 3)координација и мотивисаност полицијских службеника, 4) децентрализација базе података. Извршне функције у криминалистичко-обавештајном раду се обављају кроз криминалистичко-обавештајни процес који представља доказно средство за сагледавање деловања свих појавних облика криминалитета, прекршаја и других безбедносно интересантних догађаја, и омогућавају доношење одлука заснованих на прикупљању, обради и анализи података, као и предузимању превентивних мера. Општа сврха криминалистичко-обавештајног рада је прикупљање података о појединцима или организованим криминалним групама којe су укљученe у криминалне активности, ради увида у њихово функционисање.Истраживање је реализовано као теоријско-емпиријско, где су у његовој реализацији комбиновано коришћене методе теоријских и емпиријских истраживања (ставови и мишљења полицијских службеника у полицији Републике Србије), односно: општенаучне, логичке и емпиријске методе. У овом истраживању је теоријскo-емпиријски потврђен став да се функционисање полицијске организације у Републици Србији може унапредити што подразумева одговарајуће (функционалне) промене у њеним извршним функцијама, укључујући посебно промене у обављању криминалистичко-обавештајних послова, односно у прикупљању података којима се може допринети квалитетнијој изради и употреби криминалистичко-обавештајних производа (стратешка процена јавне безбедности, оперативне процене јавне безбедности, профил безбедносног проблема, профил безбедносно интересантног лица/групе и других аналитичких производа), што би утицало на ефикасније, ефективније и економичније обављање полицијских послова и задатака.Научна оправданост истраживања произилази из његових очекиваних резултата којима се може: 1) допринети продубљивању и проширивању научно верификованих знања у области криминалистичко-полицијских, безбедносних и организационих научних дисциплина, 2) указати на правце, области и теме будућих научних истраживања и 3) обогатити методолошка пракса научног истраживања организације и проактивног функционисања полиције у савременим условима.