СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА ЗАТОЧЕНИКА ПО ОСНОВУ ИНФОРМБИРОА СА ПРОСТОРА АУТОНОМНЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ ОБЛАСТИ

Sažetak

Сукоб са Информбироом (ИБ) и прекид савезничких односа са Совјетским Савезом означио је прекретницу у развоју Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од верне следбенице СССР, комунистичка Југославија је постала прва земља која је развила ,,сопствени пут у социјализам“, а Јосип Броз први комунистички лидер који је рекао ,,историјско не“, Јосифу Висарионовичу Стаљину. Последице ове одлуке по земљу биле су вишеструке, на политичком, економском, војном, али и друштвеном плану. Једна од њих је да је вршена репресија према свима који су исказивали симпатије према СССР-у или критиковали нову југословенску политику. Резултат је било хапшење и ислеђивања више хиљада људи ,,због подршке ИБ-у“, стварне или наводне, те њихово кажњавање и слање на ревидирање ставова у затворе и логоре широм Југославије. Један од најпознатијих и најозлоглашенијих био је комплекс логора на јадранском острву, Голом отоку, формиран управо у циљу кажњавања ,,информбироваца“ из целе државе. У овом раду смо настојали да на основу релевантне литературе и историјских извора, статистички обрадимо структуру заточеника Голог отока са простора Аутономне Косовско-метохијске Области (АКМО).