ВАНБРАЧНА ЗАЈЕДНИЦА КАО ТЕКОВИНА ЦИВИЛЗАЦИЈСКОГ РАЗВОЈА

Sažetak

Ванбрачна заједница представља заједницу живота једне жене и једног мушкарца који нису у браку. Сва савремена породична права прихватила су овај облик заједнице живота, а у неким европским земљама она је врло распрострањена и претходи заклјучењу брака. Ванбрачна заједница је дуготрајна заједница живота две особе према нашем законодавству којој недостаје законска форма брака. Друга карактеристика ванбрачне заједнице је њено трајање и стабилност. Не постоји јединствено и универзално тумачење ванбрачне заједнице у савременом праву. Разлике су условљене односом права према личним правима и обавезама партнера у таквој заједници. Нека права признају и лицима истог пола право на признавање ванбрачне заједнице, (Холандија и Француска, Велика Британија, Данска) неки траже регистровање таквих заједница (Белгија, Француска, Холандија). Постојање воље двају лица да живе у заједници живота и трајање заједнице углавном је минимум услова да би таква ванбрачна заједница била правно призната, односно да би производила правне последице. У неким западноевропским државама ванбрачне заједнице постале су у протеклих неколико деценија чест облик заједнице живота мушкарца и жене, али нису правно уређене прописима породичног законодавства као у Србији у којој су дејства таквих заједница уређени прописима о праву на издржавање те на стицање и деобу заједничке имовине. Анализа примене породичног законодавства на ванбрачне заједнице показује да због одређених неповољних околности у вези са рађањем деце изван брака, заштита ванбрачне заједнице није једнака заштити брачне заједнице. Иако је по Уставу свакој породици зајемчена заштита, а Породичним законом прописано да су деца рођена у браку изједначена са децом рођеном ван брака у уживању права и њиховој заштити која су им законом загарантована, ванбрачна заједница ни приближно не ужива онакву заштиту какву је законодавац наменио браку. Тако нпр. на распад ванбрачне заједнице ни приближно се не утиче мерама надлежних органа као у случају престанка брака. Не спроводи се поступак мирења, нема одлуке по службеној дужности о поверавању деце на чување и васпитање и слично. Имајући у виду да је ванбрачна заједница распрострањен облик заједнице живота и да према постојећем законодавству није у свим аспектима изједначена са брачном заједницом, предмет разматрања овог рада биће узроци настанка и постојања ванбрачне заједнице, њено правно уређење са аспекта међународних прописа и домаћег законодавства, положај и односи партнера у таквој заједници у циљу ефикаснијег остварења уставног оквира према коме је свакој породици зајемчена заштита.