НИКОЛА ПОПОВИЋ КАО УРЕДНИК ПРВОГ ЦРКВЕНОГ ЧАСОПИСА У СРБИЈИ (ПАСТИР: ЛИСТ ЗА НАУКУ И КЊИЖЕВНОСТ ДУХОВНОГ САДРЖАЈА)
Sažetak
У раду се разматра пионирски подухват Николе (Нестора) Поповића (1833–1884) као уредника првог црквеног периодичног гласила у Србији. Поповић је по повратку из Русије, где је био на школовању, ступио у ред значајних верских и културних радника у Србији. Предавао је као професор гимназије и Богословије у Београду, а једно време био је и вероучитељ малолетног Милана Обреновића, будућег српског краља. Постао је ректор Богословије и коначно епископ Нишки. Разумевајући све већу потребу за покретањем једног црквеног часописа, основао је публикацију Пастир: лист за науку и књижевност духовног садржаја, чији је уредник био током његовог постојања између 1868. и 1870. године. Лист је имао читаоце не само у ондашњој Кнежевини Србији, већ и међу заинтересованим свештенством и верницима у Османском царству (по Старој Србији) а посебно на простору Аустроугарске монархије (Карловачка митрополија). Без обзира на разумљиве недостатке карактеристичне за сваки почетак, значај часописа под Поповићевим уредништвом огледа се у томе што је успео да постави основе и утемељи пут даљем континуираном црквеном периодичком издаваштву у Србији.
Reference
Војводић 2003: Михаило Војводић. „Како је српска црква добила независност 1879. године“. Историјски часопис, књ. L, 87–98.
Мидић 2019: Далибор Мидић. Историја Православне епархије нишке. Ниш: Православна Епархија нишка.
Милићевић 1888: Милан Ђ. Милићевић. Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба. Београд: Српска краљевска штампарија.
Митровић 1909: Чедомиљ Митровић. Први српски закон о црквеним властима (Начертаніє о духовной власти у Сербіи). Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Новаковић 2013: Драган Новаковић. „Од Начертанија о духовним властима до Закона о црквама и верским заједницама – 170 година законодавства о православној цркви у Србији“. Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 14. Зборник радова. Прир. Богољуб Шијаковић. Београд: Православни богословски факултет, 148–165.
Pržić 1933: Ilija A. Pržić. „Odnos crkve i države u slovenskim državama“. Pravosuđe: časopis za sudsku praksu, br. 17–18, 3–6.
Пузовић 2012: Владислав Пузовић. „Завршни радови Срба на Кијевској духовној академији (1869–1899)“. Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 11. Зборник радова. Прир. Богољуб Шијаковић. Београд: Православни богословски факултет, 152–173.
Пузовић 2017: Владислав Пузовић. Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849–1917. Београд: Православни богословски факултет Универзитет у Београду, Институт за теолошка истраживања, ЈП Службени гласник.
Пузовић 2019: Владислав Пузовић. „Образовање српског свештенства у Русији (XVIII – почетак XX века)“. Црквене студије, год. XVI, бр. 16/2, 319–342.
Rajić 2013: Suzana Rajić. „Država i crkva u Kraljevini Srbiji za vreme poslednjeg Obrenovića“. 1700 godina Milanskog edikta. Zbornik radova. Ured. Dragan Nikolić, Aleksandar Đorđević i Miljana Todorović. Niš: Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, 781–797.
Слијепчевић 1991: Ђоко Слијепчевић. Историја српске православне цркве, књ. 2: Од почетка XIX века до краја Другог светског рата. Београд: БИГЗ.
Станојевић 1928: Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, књ. III: Н–Р. Ред. Станоје Станојевић. Загреб: Библиографски завод.
Хлебникова 2017: Варвара Б. Хлебникова. „Путописне и новинарске белешке П. А. Ровинског о Србији“. Есеј, есејисти и есејизација у српској књижевности – форме приповедања у српској књижевности, књ. 2. Зборник радова. Уред. Бошко Сувајџић и др. Београд: Међународни славистички центар, 471–480.
Цисарж 1986: Бранко А. Цисарж. Један век периодичне штампе Српске православне цркве (Библиографски опис часописа и листова са прегледом-садржајем свих радова објављених у њима од 1868–1970), књ. I: А-М. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Шемјакин 2003: Андреј Л. Шемјакин. „Митрополит Михаило у емиграцији (Заједно са Николом Пашићем против Милана Обреновића)“. Зборник Историјског музеја Србије, бр. 31, 219–238.