БУГАРИЋЕ (СРБОВАЦ) У ПОПИСУ ИЗ 1851. ГОДИНЕ
Sažetak
Апстракт: Село Бугариће, које од ослобођења 1912/13. године носи назив Србовац, први пут се у историјским изворима спомиње у Светостефанској хрисовуљи манастира Бањска, српскога краља Милутина и његов се развитак може пратити кроз историјске изворе све до данашњих дана. Село бележе турски пописи током читавог периода османске власти, као и путописци. Стручној јавност је последњих година постао доступан и први модерни попис мушког становништва, који је спровела османска управа на читавој својој територији. Област у коме се налазило село Бугариће, као и цела нахија Митровица у Новопазарском кадилуку, пописана је 1267. хиџретске године, односно 1851. године. На тај начин смо добили веома битне податке за овај турбулентни период на простору Косовске Митровице и околине, који могу бити од значаја у многим научним областима.
Reference
Божанић 2006: Снежана Божанић, Ибарско језгро Светостефанског властелинства, Сремска Митровица: Историјски архив „Срем“.
Вучетић 2018: Биљана Вучетић. Богдан Раденковић (1874-1917). Београд: Историјски институт Београд.
Demir 2020: Emir Demir. Popisni Defter stanovništvа i domaćinstava visočke i zeničke (Brod) nahije za 1266.h.g./1850.g. Kakanj: Dobra knjiga d.o.o. Sarajevo.
Елезовић 1932: Глиша Елезовић. Речник косовско-метохијског дијалекта. Београд: Српска Краљевска Академија.
Павловић 2012: Радослав Љ. Павловић. Копаоник, антропографска истраживања. Крушевац: Копи студио.
Пантовић 1996: Љубиша Д. Пантовић. Храм Светог Саве у Косовској Митровици. Косовска Митровица: Архив у Косовској Митровици.
Станковић 2012: Ђорђе Станковић. Државна управа у Зетској бановини за време диктатуре, Подгорица: Историјски записи.
Томић 1996: Слободан Томић. Споменица одликованих лица из Зетске бановине (Црне Горе). Београд: Стручна књига.