КОМУНИКАТИВНИ АСПЕКТИ ТЕРОРИЗМА И РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ У ДОБУ ГЛОБАЛНИХ МЕДИЈА
Sažetak
Терористички чин као резултат комплексних форми деловања појединаца и група не може се у савременом свету у потпуности реализовати без генерисања његовог публицитета. Због тога су терористичке активности углавном смишљено уподобљене и прилагођене савременим средствима масовних комуникација у циљу реализације стратегија политичког насиља и промоције радикалних наратива. У том смислу терористички чин има своју реалну и медијско-симболичку димензију. Реална димензија терористичког чина је догађај непосредне терористичке активности, док је медијска димензија терористичког чина, масовним медијима посредована, вишесмислена симболичка порука која у наративу тероризма проналази свој смисао. Радикализација као процес неодвојиво је повезана са ширењем и промоцијом идеја тог наратива. Медији фокусирани на насиље и сензационализам, вољно и невољно охрабрују тероризам и отежавају противтерористичке активности. Симбиоза масовних медија и тероризма међутим има и позитивну димензију која се реализује кроз ширење наратива против тероризма у процесу превенције радикализације.
Reference
Бодријар 1991: Жан Бодријар. Симулакрум и симулација. Нови Сад: Светови.
Бодријар 2007 : Жан Бодријар. Дух тероризма. Београд: Архипелаг.
Болт 2012: Bolt Neville. The violent image: Insurgent propaganda and the new revolutionaries. New York : Columbia University Press.
Бригс - Фив 2013: Briggs Rachel - Sebastien Feve. Review of Programs to Counter Narratives of Violent Extremism: What Works and What are the Implications for Government? London: Institute for Strategic Dialogue.
Вивјорка 1993: Wievorka Michel. The Making of Terrorism. University of Chicago Press: Chicago.
Вилкинсон 2006: Wilkinson Paul Terrorism Versus Democracy: The Liberal State Response. London: Routledge
Гарапон 2015: Antoine Garapon. „Que nous est-il arrivé?“. Esprit, Fevrier 2015. 6.
Гети 2008: Michelle Ward Ghetti. „The Terrorist Is A Star! Regulating Media Coverage of Publicity Seeking Crimes“ Federal Communications Law Journal, 60 (3), 482-530.
Зајгер 2016: Zeiger Sara. Undermining Violent Extremist Narratives in South East Asia: A How-to Guide.
Калил - Зутен 2016: Khalil James - Zeuthen, Martina. Countering Violent Extremism and Risk Reduction.
Корман 2011: Corman Steven. „Understanding the role of narrative in extremist strategic communication“. In L. Fenstermacher; T. Leventhal; and S. Canna (eds.): Countering violent extremism: Scientific Methods & Strategies. Dayton: Air Force Research Laboratory, 36–43.
Крилинстен 2002: Crelinsten Ronald. „Analysing terrorism and counter-terrorism: A communication model.“ Terrorism and Political Violence, 14(2), 77–122.
Марковић 2018: Бранко С. Марковић. Конструкција текста у функцији управљања значењем у савременој српској штампи. Докторски рад. Београд. Факултет политичких наука.
Мохсен 1987: Mohsen Raed. The communicative, persuasive, and agitational aspects of revolutionary “terrorism.” (Unpublished doctoral dissertation). Bowling Green. Bowling Green State University.
Рафик - Анјум и др. 2016: Rafique Rafia - Anjum Afifa - Raheem Shazza Shazdey. „Psychological effects and coping strategies in direct and indirect exposure to ongoing terrorism“. Pakistan Journal of Psychology, 47(1), 3–19.
Симеуновић 2009: Драган Симеуновић. Тероризам. Београд. Правни факултет.
Так-Силверман 2016: Tuck Henry - Silverman Tanya. The counter-narrative handbook.
Хорган - Брадок 2016: Braddock Kурт-Horgan, Jохан. Towards a Guide for Constructing and Disseminating Counternarratives to Reduce Support for Terrorism.
Шмид - де Граф 1982 : Schmid Peter Alex - de Graaf Janny. Violence as communication: Insurgent terrorism and the Western news media. London: SAGE,