ГРАД КАО ПОЗОРНИЦА ДЕМОНСКОГ У БУЛАТОВИЋЕВОМ РОМАНУ ЉУДИ СА ЧЕТИРИ ПРСТА

Јелена Огњеновић

doi:10.5937/bastina35-56653

Јелена Огњеновић Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет

DOI: https://doi.org/10.5937/bastina35-56653

Ključne reči: Миодраг Булатовић, Људи са четири прста, град, демонски свет, топоним.

Sažetak

У раду се, на примеру Булатовићевог вишеструко награђиваног романа – Људи са четири прста – испитује (критички и негаторски) однос савременог аутора према феномену града. Најпре, успостављају се Волтерове просветитељске тезе о значају града као епицентра рација и етичке чистоте, не би ли се оне у потпуности напустиле и деконструисале у књижевности деветнаестог и двадесетог века. Нарочито се испитује Булатовићево имплицитно осликавање града – слика немачких градова формира се посредством кључних и најмрачнијих простора у урбаним срединама (железничка станица, воз, ђубриште, јавне куће, кафане). Такође, испитује се карневализацијска подлога на којој је изграђен наратив, као и прикривени, митолошки и традиционални елементи од којих је саздан. Анализом кључних романескних топонима (град Цирндорф, железничка станица, Дракулина висоравн и сметлиште Грос-Липен) изводи се закључак да у Булатовићевом роману град представља позорницу којом влада демонски свет – не толико различит од дехуманизованог и анимализованог грађанског (нарочито емигрантског) света.

Reference

ИЗВОРИ
Булатовић 1977: Миодраг Булатовић. Људи са четири прста. Београд: Београдско издавачко-графички завод.
ЛИТЕРАТУРА
Бахтин 1986: Михаил Михајлович Бахтин. „Јединство хронотопа“. Прев. Александар Бадњаревић. Поља: месечник за уметност и културу, год. 32, бр. 330/331, 355-357.
Ђуришић Бечановић 2016: Татјана Ђуришић Бечановић. „Функција железнице у роману Миодрага Булатовића Људи са четири прста“. Железница, књижевност и филм. Зборник радова. Ур. Александра Вранеш. Андрићград: Андрићев институт; 209-233.
Крављача 1976: Недељко Крављача. „Нова књига“. Поља: месечник за уметност и културу, год. 22, бр. 210/211, 30.
Лехан 2008: Ричард Данијел Лехан. „Од мита до мистерије“. Прев. Викторија Кромбхолц. Поља: месечник за уметност и културу, год. 53, бр. 453, 89-100.
Милосављевић 1990: Петар Милосављевић. „Романи Миодрага Булатовића у светлу интертекстовних надовезивања (III)“. Домети: часопис за културу, год. 17, бр. 60, 33-43.
Пајк 2008: Бартон Пајк. „Град у сталним променама“. Прев. Аријана Лубурић-Цвијановић. Поља: месечник за уметност и културу, год. 53, бр. 453, 71-88.
Пијановић 2001: Петар Пијановић. Поетика гротеске. Београд: Народна књига.
Радин 1993: Ана Радин, „Прича о свету као прича о злу“. Књижевна историја, год. 25, бр. 89, 95-100.
Симић Туфеџгић 2022: Бојана Симић Туфеџгић. Феномен зла у прози Миодрага Булатовића. Београд: Филолошки факултет.
Шорске 2008: Карл Емил Шорске. „Идеја о граду у европској мисли – од Волтера до Шпенглера“. Прев. Предраг Шапоња. Поља: месечник за уметност и културу, год. 53, бр. 453, 57-70.