ДОСИТЕЈ КАО ИНТЕЛЕКТУАЛНИ НОМАД

Sažetak

Доситеј Обрадовић као интелектуални номад је израз којим би се могла дочарати слика „луталице“ који пролази кроз огромне пределе знања, прикупљајући фрагменте мудрости из различитих области.

Почетно знање које је Доситеј стекао у библиотеци манастира Хопово, подупрто његовом радозналошћу одвело га је на бајковит сазнајни пут – у „царство идеја“, где је упијао разноврсне идеје, од идеја античке и класичне мисли до европских просветитељских мислилаца и рационалиста.

У својим делима Доситеј о свом гносеолошки мотивисаном „лутању“, односно интелектуалном номадизму, приповеда у првом лицу што представља аутентични наратив његовог филозофског, а касније и просветитељског опуса.

Циљ рада је да се стекне дубљи увид у интелектуални номадизам Доситеја Обрадовића и оцене  његови домети, као и утицаји на српско друштво. За потребе рада коришћен је пре свега историјско-упоредни, као и аналитичко синтетички метод, који је посебно присутан у делу који се односи на Доситејева путовања и знања која је стицао у земљама у којима је боравио.

Закључак рада је да Доситеј Обрадовић захваљујући свом интелектуалном номадизму уноси у свој стил писања блистав дух разума, истраживања и хуманизма, који се одликују јасноћом и рационалношћу, као и универзализмом и толеранцијом, а да његова дела превазилазе националне теме и границе. Као искрени заговорник универзалних људских вредности, у својим списима истиче важност толеранције, позивајући тако читаоце да прихвате различитост, а одбаце предрасуде. Његове расправе наводе на критичко размишљење, подстичући читаоце да преиспитују догме и траже нова знања.

Интелектуални номадизам Доситеја Обрадовића превазилази уобичајене границе, спознате језике и дисциплине тадашњих путујућих ђака и учитеља. Његово интелектуално наслеђе које траје и значи нам и данас је светионик који нас води кроз лавиринт идеја, и наставља да инспирише наредне генерације, подсећајући да потрага за знањем не познаје границе.