Baština

ПРОЦЕС УВЕЋАЊА ЗАВИСНОСТИ ЕУ ОД БЕЗБЕДНОСНИХ ГАРАНЦИЈА НАТО-а (1999-2004)

Дамјан С. ЋУПРИЋ — 2025-02-04

У контексту измењеног безбедносног поретка у ЕУ на почетку 21. века, предмет чланка прати еволуцију развоја ЗБОП ЕУ кроз достизање оперативне способности ове политике, све до приступања држава Средње и Источне Европе у ЕУ.

Циљ чланка је да укаже да је доношењем Уговора из Мастрихта ЕУ имала озбиљну намеру и тежњу да изгради своју геополитичку амбицију. Та амбиција довела је ЕУ у позицију да развије безбедносну и одбрамбену политику и да је учини оперативно способном. На тај начин, ЕУ је успела да угрози доминацију, претходно неупитних и искључивих, безбедносних гаранција НАТО-а.

Навођењем конкретних примера, објашњено је како је НАТО паралелним деловањем упорно радио на подривању оних ЕУ иницијатива које су ишле у правцу чвршће интеграције у области безбедности, али и одбране.

У чланку се указује на парадокс, да је достизањем оперативне способности ЗБОП-а, ЕУ заправо, у пракси, увећала а не умањила зависност од безбедносних гаранција које обезбеђује НАТО, што јој је иницијално био главни циљ.

УТИЦАЈ КУЛТУРНИХ ТРАДИЦИЈА НА ОСТВАРИВАЊЕ ПОРОДИЧНИХ ПРАВА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Марина Мијатовић — 2025-02-04

Овај рад истражује утицај културних традиција на остваривање породичних права на Косову и Метохији, са посебним освртом на односе између обичајног права и савременог законодавства. У контексту мултиетничког и постконфликтног друштва, културне норме играју значајну улогу у обликовању породичних односа, често утичући на њихово правно регулисање. Истраживање указује на често присутан конфликт између културних традиција и важећег законодавства, нарочито у областима брака, развода, старатељства и наследноправних односа. Истраживање је засновано на анализи обичајног права, где се настоји утврдити како културне традиције обликују правну стварност и који се изазови јављају у хармонизацији традиционалних вредности са савременим законодавством.

Циљ овог рада је да испита на који начин културне традиције утичу на остваривање породичних права у овом региону, уз осврт на изазове који се јављају у примени закона у мултикултурном и постконфликтном контексту. Анализа се заснива на мултидисциплинарном приступу који обухвата емпиријску анализу, упоредно-правну методу и теоријске увиде из области социологије и права.

Резултати указују на значајну улогу културних традиција у обликовању породичних односа, али и на потребу за унапређењем правне свести и хармонизацијом између обичаја и закона. У закључку се истичу препоруке за јачање правне заштите породичних права кроз едукацију, реформе и ширење дијалога између традиционалних заједница и правних институција.

БУГАРИЋЕ (СРБОВАЦ) У ПОПИСУ ИЗ 1851. ГОДИНЕ

Милош МИЛЕТИЋ — 2025-02-04

Апстракт: Село Бугариће, које од ослобођења 1912/13. године носи назив Србовац, први пут се у историјским изворима спомиње у Светостефанској хрисовуљи манастира Бањска, српскога краља Милутина и његов се развитак може пратити кроз историјске изворе све до данашњих дана. Село бележе турски пописи током читавог периода османске власти, као и путописци. Стручној јавност је последњих година постао доступан и први модерни попис мушког становништва, који је спровела османска управа на читавој својој територији. Област у коме се налазило село Бугариће, као и цела нахија Митровица у Новопазарском кадилуку, пописана је 1267. хиџретске године, односно 1851. године. На тај начин смо добили веома битне податке за овај турбулентни период на простору Косовске Митровице и околине, који могу бити од значаја у многим научним областима.

СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА МОМЧИЛА МИЛАНКОВА

Гордана J. СТАНЧИЋ — 2025-02-08

Рад представља селективну библиографију Момчила Миланкова, насталу поводом 100. годишњице његовог рођења. При изради библиографије коришћени су Узајамни каталог COBISS.SR и Узајамни каталог COBISS.RS, и то монографске и серијске публикације. Библиографија обухвата период од 1956. до 2016. године.

ФРАНЦУСКИ ПОГЛЕД НА КРИЗУ У СФРЈ 1982. ГОДИНЕ

Jelena Todorović Lazić — 2025-02-08

На основу архивске грађе Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Француске у Паризу, у овом научном раду биће представљени ставови Француске према политичкој и економској кризи кроз коју је пролазила СФРЈ у периоду 1981-1982. За анализу информација доступних француској дипломатији о СФРЈ у овом периоду посебно је значајна свеобухватна нота коју је сачинила француска радна група коју су чинили представници неколико француских министарстава и служби (одбране, спољних послова, економије, безбедности) а који нам поред осталог, даје неколико сценарија како се може развијати криза у СФРЈ. Пажња ће бити посвећена и перспективи дипломата o темама оживљавања национализама у СФРЈ. Циљ овог научног рада је да се представљањем српској јавности до сада непознатих докумената, дође до потенцијално нових сазнања о ставовима Француске, као једног од најважнијих међународних актера према дешавањима у СФРЈ током последње деценије постојања ове државе.

ЕМОЦИОНАЛНА СТИЛИЗАЦИЈА КОСОВСКЕ ЛЕГЕНДЕ У ДРАМИ БОЈ НА КОСОВУ ЉУБОМИРА СИМОВИЋА

Маша Петровић — 2025-02-09

Циљ рада јесте да се кроз књижевно-емоционолошки приступ драмском делу анализира улога емоција страха, љубави и туге у другој верзији драме Бој на Косову Љубомира Симовића. Будући да је косовска легенда, због свог трагичког и есхатолошког потенцијала, постала централна тема српске историјске драме, посебно у другој половини 20. века, када је српска драма тежила сложенијем дијалогу са косовском прошлошћу, подстицајно је увидети како писац комбинује колективно наслеђе са сопственим ауторским визијама. Методолошки оквир истраживања интегрисао је теорију афективне наратологије, психологије и емоционологије у анализи драмске наративне структуре, а са намером да се спроведе афективно читање Симовићевог текста и да се на примерима покаже како су емоције не само трансформисале фолклорну косовску потку већ и омогућиле дубље разумевање односа између епске традиције и модерне драмске нарације.

ПРОЦЕСУИРАЊЕ ЗЛОЧИНА ИЛИ ПОКУШАЈ САРАДЊЕ: ОДНОС КОМУНИСТИЧКИХ ВЛАСТИ У ЈУГОСЛАВИЈИ ПРЕМА РИМОКАТОЛИЧКИМ БИСКУПИМА У ХРВАТСКОЈ 1945–1951.

Игор Ђ. ВУКАДИНОВИЋ — 2025-02-09

Циљ истраживања је да утврди каква је била природа односа комунистичког режима и Римокатоличке цркве у Хрватској након Другог светског рата. Посебна пажња биће посвећена односу власти према бискупима који су активно у подржавали усташки режим Независне Државе Хрватске и руководили акцијама покатоличавања православног становништва. Рад указује на значајна одступања у односу послератних власти према римокатоличким бискупима у односу на политику Комунистичке партије Југославије према свештеним лицима из других верских заједница у Југославији, као и на незаинтересованост режима да темељно и доследно процесуира ратне злочине почињене током Другог светског рата. Истраживање је засновано на необјављеној архивској грађи из Архива Србије, Војног Архива, Дипломатског архива Министарства спољних послова, Архива Југославије и Хрватског државног архива.

ПСИХОЛОШКИ ЕФЕКТИ МЕДИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА ТОКОМ КРИЗА (КОВИД19)

Анита С. ПЕШИЋ — 2025-02-09

Проблем рада је информационо и психолошко деловање медија на становништво током криза (пандемије КОВИД19) из угла војне психологије и саврених облика вођења сукоба. Употребом компаративне анализе досадашњих теоријских ставова о улози медија у кризним ситуацијама, као и секундарне анализе доступних емпиријских истраживања у свету и региону Балкана, утврђено је да се поступање медија и његови ефекти на становништво током пандемије КОВИД19 потврђује досадашње теоријске ставове о ефектима деловања медија у кризним ситуацијама и оружаним сукобима. Као главни ефекти деловања медија према становништву индентификовани су ширење страха и анксиозности, што је из угла националних држава било оправдано ради убрзане имунизације становништва и обезбеђења унутрашње стабилности и здравствене заштите грађана. Са друге, овакво понашање медија под притиском интереса држава и међународне заједнице, допринело је и до појединих негативних последица по становништво. Постајање теоријских и емпиријских сазнања академској и стручној јавности даје смернице за израду стратегијских докумената и психосоцијалних програма подршке и помоћи становништву.

ИСТОРИЈСКО-ДЕМОГРАФСКЕ ДЕТЕРМИНАНТЕ ОПШТИНЕ ТРНАВА ОД 1839. ДО 1945. ГОДИНЕ

Јово М. МЕДОЈЕВИЋ — 2025-02-09

Село Трнава се налази у југозападном делу Србије и припада Рашком управном округу. Трнава добија статус административног центара – општине 1839. године у време Кнежевине Србије. Стицањем независности Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године, општина Трнава постаје значајна територијална управа према Османлијском царству. Циљ историјско-демографских проучавања општине Трнава јесте, да се на основу досадашњих истраживања и архивске грађе, проуче и анализирају административно - територијалне промене и динамика популационог развоја општине Трнава. Историјско-демографска проучавања базирана су на детерминантама: кретању укупног броја становника, броју домаћинстава, здрављу становништва, смртности становништва и њиховог утицаја на величину и структуру популације у периоду од 1900. до 1941. године. Истраживање је спроведено историјско-демографском, историјско-компаративном и демографско-статистичком методом уз коришћење досадашњих истраживања и на основу архивских извора из Историјског архива у Краљеву, који до сада нису публиковани. Наведени архивски извори откривају нова сазнања о општини Трнава. Резултати истраживања указују на комплексне историјско-демографске процесе у општини Трнава у периоду од 1839. до 1945. године.

О СНАЗИ КРХКИХ: ЛИКОВИ ДЕЦЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У РОМАНИМА ХАЈДИ Ј. ШПИРИ И О ДУГМЕТУ И СРЕЋИ Ј. ПЕТРОВИЋ

Невена И. ЛУКИНИЋ ЈАЊУШ — 2025-02-17

Предмет истраживања у раду представљају ликови деце са инвалидитетом који су заступљени у изабраним делима из школске и домаће лектире у програмима наставе и учења Српског језика и књижевности за основну школу. На нивоу наставне интерпретације анализирају се романи Хајди Јохане Шпири и О дугмету и срећи Јасминке Петровић. У раду се образлаже степен разумевања анализираних дела код ученика различитог узраста, као и могући начини њиховог тумачења у савременој настави. Указује се на значајне облике рада подстакнуте текстом којима се додатно афирмишу разноврсни интерпретативни, истраживачки и стваралачки приступи у настави. С посебном пажњом се истражују литерарни прикази инвалидности из угла различитих теоријских модалитета (медицински и социјални приступ), усамљеност ликова са инвалидитетом, њихова крхкост и страхови који су условљени социјалним и културним контекстом укључивања у заједницу. Радом се у целини залази у домен васпитности наставе књижевности и указује се на значај у подстицању емпатије код ученика и развијању свести о неопходности пружања подршке и помоћи особама са инвалидитетом.

ПОЛИТИЧКИ ИДЕНТИТЕТ Р. СРБИЈЕ У ДИСКУРСУ ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ У ЕВРОПИ

Гордана Ж. МИШЕВ — 2025-02-17

Динамика развоја савремених геополитичких односа са тенденцијом заоштравања сукоба глобалних центара моћи додатно је усложена растом и развојем спољнополитичких амбиција регионалних сила, које теже да креирају нов глобални поредак. У том контексту није постигнут глобални консензус о одржавању светског мира и безбедности. Државе значајно мање политичке, економске и војне моћи, односно слабе државе или државе периферије, како би осигурале опстанак морају да се ослоне на сопствене снаге или приклоне актуелним војним савезима. У времену када број оружаних сукоба расте и захвата све делове света, укључујући Европу, поставља се питање да ли је војна неутралност најсигурнији начин одбране виталних националних интереса и најбољи концепт изградње политичког идентитета. Рад анализира савремене праксе изградње политике идентитета Европских држава кроз стратешке обрасце успостављања војне неутралности, као и специфичног положаја Србије у НАТО окружењу. Закључак је да Србија у свом спољнополитичком деловању мора да пронађе ефикасне механизме за имплементацију концепта војне неутралности кроз афирмацију политике идентитета и стратешке безбедносне културе.

HERITAGE AND FUTURE: CULTURAL AND NATIONAL IDENTITY MANAGEMENT IN THE LIGHT OF EDUCATIONAL PRACTICES

Jasmina M. ARSENIJEVIĆ — 2025-02-17

Овај преглед даје детаљан приказ централне улоге формалног образовања у управљању културним и националним идентитетом, наглашавајући међузависност и синергију између културе и образовања. Студија потврђује предности интегрисања тема културног и националног идентитета у наставни план и програм, које подстичу критичко мишљење, толеранцију и инклузивност. Кроз проучавање историје, језика, уметности, сарадњу са културним институцијама, организацију културних догађаја или посете културним локалитетима, образовање може допринети разумевању и очувању културног и националног наслеђа. Извештај пружа корисне увиде кроз примере из стварног живота из различитих делова света. Такође истиче потребу за уравнотеженим и нијансираним приступом који се бави изазовима глобализације, различитим етничким структурама и коегзистенцијом образовања за национално и глобално грађанство. На крају, студија аргументује да је образовање моћно средство за очување културног и националног наслеђа, како за очување културног наслеђа, тако и за промоцију јединства, друштвене свести и глобалног поштовања.

КОМУНИКАТИВНИ АСПЕКТИ ТЕРОРИЗМА И РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ У ДОБУ ГЛОБАЛНИХ МЕДИЈА

Бранко Марковић — 2025-02-17

Терористички чин као резултат комплексних форми деловања појединаца и група не може се у савременом свету у потпуности реализовати без генерисања његовог публицитета. Због тога су терористичке активности углавном смишљено уподобљене и прилагођене савременим средствима масовних комуникација у циљу реализације стратегија политичког насиља и промоције радикалних наратива. У том смислу терористички чин има своју реалну и медијско-симболичку димензију. Реална димензија терористичког чина је догађај непосредне терористичке активности, док је медијска димензија терористичког чина, масовним медијима посредована, вишесмислена симболичка порука која у наративу тероризма проналази свој смисао. Радикализација као процес неодвојиво је повезана са ширењем и промоцијом идеја тог наратива. Медији фокусирани на насиље и сензационализам, вољно и невољно охрабрују тероризам и отежавају противтерористичке активности. Симбиоза масовних медија и тероризма међутим има и позитивну димензију која се реализује кроз ширење наратива против тероризма у процесу превенције радикализације.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ИЗМЕЂУ СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Александар Павић — 2025-02-17

Овај рад дефинише нове димензије националне безбедности које су производ измењеног стратешког окружења, кроз разматрање заједничког утицаја стратешке културе, глобализације и вештачке интелигенције. Сагледавање вештачке интелигенције у односу са стратешку културу и глобализацију у савременим трендовима олакшава нам разумевање магле у савременим изазовима националној безбедности. Савремена друштва су потпуно технолошки зависна, што се инхерентно одражава и на развој стратегије. Свака технолошка револуција је донела и измене у домену дефинисања стратегије, али пре тога и стратешке културе једног народа. Глобализација не значи да су стратешка ривалства завршена, напротив она ће непобитно наставити да постоје посебно у домену односа војно и технолошки најразвијенијих земаља. Технолошки примат у области вештачке интелигенције се може поредити само са временом убрзаног развоја и производње нуклеарног наоружања. Динамика развија супротстављених страна биће условљена пре свега брзином овладавања технологијама које подржавају вештаку интелигенцију. По први пут вероватно у историји, будуће глобализовано друштво без обзира на националне потенцијале омогућиће и мањим државама да својом стратешком културом пронађу место у новом светском поретку и да заједно са другим развијају равноправно вештачку интелигенцију. Закључак да веза између стратешке културе, глобализације и вештачке интелигенције сигурно постоји и захтева адаптибилност, иако је комплексна неопходно је да је познајемо и разумемо, прво да би разумели сами себе, а потом и непријатеља, конкурента или супарника.

Деполитизација војске као услов за њену цивилну демократску контролу

Srđan Starčević — 2025-02-17

Рад представља критичку анализу захтева и могућности за деполитизацијом војске. Аутори се баве начелним питањима и теоријским моделом цивилно-војних односа и деполитизације војске, са циљем да укажу на динамичност цивилно-војних односа. Деполитизација војске није могућа ако се политика схвати у најширем смислу, као општи друштвени процес управљања друштвом, одређивања заједничких циљева, доношења норми и одлука о најважнијим питањима друштвеног живота и регулисања односа са другим друштвима. Ако се политика схвати у ужем смислу, као борба за стицање власти и утицај на власт, онда је деполитизација војске нужни (иако не и једини) услов за постојање како демократије тако и ефикасне војске. Као полазне тачке у истраживању ауторима су послужили класични Хантингтонов концепт (објективне) демократске цивилне контроле војске и налази његових реномираних критичара, пре свих Мориса Јановица и Семјуела Фајнера. У раду се доказује слојевитост Хантингтоновог погледа на цивилно-војне односе, што аутори користе за формулисање предлога динамичког модела цивилно-војних односа.

СЛУЖБЕНИЦИ ПРИВАТНЕ БЕЗБЕДНОСТИ КАО СЛУЖБЕНА ЛИЦА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ СРБИЈЕ

Бранко Лештанин — 2025-02-28

Захтеви за проширењем појма службеног лица у кривичном законодавству Србије појављују се крајем XIX века због све већег угрожавања одређених категорија лица као што су новинари, лекари, наставници у школама итд. Законодавац је уважио одређене аргументе и новелама из 2009.године увео појам „послова од јавног значаја“ и заштитио лица која обављају те послове. Повод за писање овог рада јесте доношење пресуде Врховног (касационог) суда 2022.године којим се појам службеног лица проширује и на службенике приватне безбедности. Циљ овог истраживања јесте да испита има ли у томе основа у прописима који су део правног поретка Србије. Аутори користе догматску, нормативну, историјску и упоредноправну методу како би анализирали доступну литературу, правне прописе и судску праксу. Применом наведених метода дошло се до закључка да службеници приватне безбедности не могу бити службена лица у кривичном законодавству Србије.

СТАЊЕ НА ГРАНИЦИ КРУШЕВАЧКОГ ОКРУГА ОД 1839. ДО 1843. ГОДИНЕ

Мирослав Пешић — 2025-03-02

У раду је дат приказ стања на граници Крушевачког округа у периоду након абдикације кнеза Милоша до успостављања уставобранитељске епохе и времена кнеза Александра Карађорђевића. Крушевачки округ је био погранични и то је условило сталне упаде Турака и Арбанаса, који су се огледали у нелегалним преласцима, неовлашћеној трговини, непоштовању карантинских правила, крађи стоке која је у овом периоду била на врхунцу, али је настављена и током целокупне владавине уставобранитеља. Јошанички и Кознички срез су посебно били угрожени, али ништа боље стање није било и у Бугар Моравском и Крушевачком срезу. Српске власти су реаговале, обавештавале представнике званичне османске власти, али и на све друге начине гледале да сачувају своју територију, а самим тим и аутономију.

КО СУ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ: МОДЕРНИСТИЧКА И ПОСТМОДЕРНИСТИЧКА ДИСКУРЗИВНА ПЕРСПЕКТИВА

Ђорђе Стојановић — 2025-03-02

Дефинисање положаја и значаја интелектуалаца у савременим друштвима представља једно од најважнијих питања која се тичу његовог функционисања. У складу са тим, рад се, са једне стране, бави карактеристикима и друштвеном улогама интелектуалаца у модернистичком и постмодернистичком времену и контексту. Са друге стране, интелектуалци се анализирају као аутономно класни, класно зависни или не-класни феномен. Разматрање започиње дистинкцијом између западног и источног поимања интелигенције, и дефинисањем појма парезије као битног за разумевање диксурса/метанаратива интелектуалаца. Фундаменталне одлике модернистичких и постмодернистичких интелектуалаца су нужно повезане са општим атрибутима пројеката модерности и постмодерности и са генуиним друштвеним, наративним, дискурзивним, кризним и културалним карактеристикама времена, тј. контекста, у коме се њихов ангажман развија, одвија и одржава. Рад се завршава идентификовањем битних премиса за анализу српских интелектуалаца.

ГРАД КАО ПОЗОРНИЦА ДЕМОНСКОГ У БУЛАТОВИЋЕВОМ РОМАНУ ЉУДИ СА ЧЕТИРИ ПРСТА

Јелена Огњеновић — 2025-03-02

У раду се, на примеру Булатовићевог вишеструко награђиваног романа – Људи са четири прста – испитује (критички и негаторски) однос савременог аутора према феномену града. Најпре, успостављају се Волтерове просветитељске тезе о значају града као епицентра рација и етичке чистоте, не би ли се оне у потпуности напустиле и деконструисале у књижевности деветнаестог и двадесетог века. Нарочито се испитује Булатовићево имплицитно осликавање града – слика немачких градова формира се посредством кључних и најмрачнијих простора у урбаним срединама (железничка станица, воз, ђубриште, јавне куће, кафане). Такође, испитује се карневализацијска подлога на којој је изграђен наратив, као и прикривени, митолошки и традиционални елементи од којих је саздан. Анализом кључних романескних топонима (град Цирндорф, железничка станица, Дракулина висоравн и сметлиште Грос-Липен) изводи се закључак да у Булатовићевом роману град представља позорницу којом влада демонски свет – не толико различит од дехуманизованог и анимализованог грађанског (нарочито емигрантског) света.

БОРБА ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ НА ТЕРИТОРИЈИ МОРАВСКЕ БАНОВИНЕ

Dalibor Velojić — 2025-03-11

Као веома распрострањена заразна болест, туберкулоза је на прелазу из XIX у XX век окарактерисана као болест сиромашних. Њеном ширењу погодовале су миграције из села у градове и гомилање становништва на малом простору уз лоше хигијенске навике. Од ове болести која је означена као болест нехигијене, лоших стамбених услова и, уопште, болест некултуре, умирало је око 14% оболелих. У Моравској бановини велики број смртних случајева био је последица лоших хихијенских прилика. С обзиром на то да до 1937. године антитуберкулозни диспанзер на територији бановине није регистровао оболеле од ове болести, немамо прецизних података о њеном кретању, осим оних везаних за смртност. За период након 1937. године приметан је пораст броја евидентираних, као и упућених на лечење. Пацијенти са евидентираном дијагнозом слати су углавном у блнице, док је незнатан број могао да рачуна на опоравилишта и санаторијуме. Оснивањем антитуберкулозног диспанзера, као и санаторијума на Озрену код Сокобање, створени су услови за озбиљније лечење, као и за обуку медицинског особља.

СПЕЦИФИЧНОСТИ НЕОБАВЕШТАЈНОГ РАДА САВРЕМЕНИХ СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ

Дејан Лабовић — 2025-03-11

Од свог постанка па до данас, службе безбедности имале су врло битну, често и пресудну улогу у свим важнијим догађајима који су се одиграли у државама од њиховог настанка. Ова улога је углавном зависила од интенција носилаца политичких система и карактера њиховог деловања. Јединствено за све службе безбедности у свету јесу предмети њиховог безбедносног интересовања, који у зависности од времена у коме се одвијају представљју одговоре на актуелне ризике и претње усмерене против државе и друштва у сваком смислу. Циљ овог рада jeсте да се научном дескрипцијом структурално презентују најчешће технике необавештајног рада служби безбедности, као инструмента помоћу којег организоване државе са позиције силе креирају своју спољну политику и међународни положај. У раду је комплексно дат приказ општег теоријског одређења необавештајног рада са његовом класификацијом и нормативним одређењем у појединим међународним документима. Посебан део истраживања односи се на идентификацију различитих облика необавештајног рада служби безбедности у пракси, у односу на организациони карактер и устројство саме службе безбедности, где су актуелна збивања на глобалном нивоу показала да је необавештајни рад служби безбедности, услед напретка нових информационих технологија, постао изузетно битна техника обавештајно-безбедносних система савремених држава и неизоставни безбедносни иструмент државе данас. Резултат овог истраживања су препоруке, да је неопходно интезивно јачање контраобавештајних потенцијала националних обавештајно-безбедносних система, као реакција на све идентификоване и будуће технике необавештајног рада служби безбедности. У раду је корипћен метод теоријске анализе и дедуктивни метод, за спознају и објашњење субверзивних и несубверзивних активности необавештајног рада служби безбедности.

СТАЊЕ У БЕРАНСКОЈ КАЗИ ОД 1864. ДО 1896. ГОДИНЕ или БЕРАНСКА КАЗА 1864 – 1896.

Вукашин Дедовић — 2025-03-19

У раду је реч о приликама у Беранској кази у периду од 1878. до 1896. године. Рад је написан на основу архивске грађе која се налази у Државном архиву Црне Горе и Државном архиву Србије, релевантне литературе и извештаја са терена који су објављени у оновременој штампи. Одлукама Берлинског конгреса једна трећина области Васојевића (Доњи Васојевићи или Беранска каза) остала је у саставу Турског царства.Те одлуке покопале су сав труд, људске жртве, патње и страдања заграничног народа поднесене у васојевићком устанку и црногорско-турском рату 1875–1878. године. Тиме је за српско становништво у Беранској кази настало поново време „злог живота и борбе“. Али, народ и главари овог краја не губе наду и веру у себе и своје сународнике у Црној Гори и Србији, већ настављају са отпором, бунама и устанцима са циљем коначног ослобођења и уједињења са Горњим Васојевићима и економског, територијалног, војног и државног интегрисања са једном од слободних српских држава, Србијом или Црном Гором. Пратећи процес борбе српског становништва у Беранској кази за социјално и национално ослобођење анализом историјских извора и друштвених процеса, долази се до закључка да је повољнији положај сељака, получифчија, у овој области био резултат управо те ослободилачке борбе и специфичних друштвених односа, карактеристичних по одржавању племенске организације и њених институција, које турска власт није успела да разбије. Владе Србије и Црне Горе су будно пратиле шта се догађало у Беранској кази и чиниле све што је било у њиховој моћи да заштите српско становништва на овом подручју.

ПОСТАВЉАЊЕ БРАНИОЦА ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ У СЛУЧАЈЕВИМА ОБАВЕЗНЕ ОДБРАНЕ – ДИЛЕМЕ У СУДСКОЈ ПРАКСИ СА ОСВРТОМ НА КИМ

Марко Миловић — 2025-03-21

одредбе о постављењу браниоца по службеној дужности у случајевима обавезне одбране нису од суштинског значаја за кривични поступак. Но, уколико се не би испоштовале одредбе о ангажовању браниоца у ситуацијама када је његово присуство неопходно (обавезна одбрана), нужно долази до озбиљних проблема које даље имају за последицу да ни једна одлука јавног тужилаштва и суда у погледу окривљеног не би била валидна односно законита. У раду смо укратко анализирали одредбе Законика о кривичном поступку које се односе на тему овог рада и указали на могуће проблеме и недоумице које могу настати. То су пре свега ситуације које се тичу самог односа окривљеног и постављеног браниоца по службеној дужности, њихове сарадње, тражење другог браниоца по службеној дужности од стране окривљеног, могуће несугласице између њих и потенцијалне опструкције и злоупотребе овог института пре свега од стране окривљеног (тзв. куповина времена), а ради повољнијег исхода самог кривичног поступка. С тим у вези, указано је на неколико таквих ситуација и како превазићи те недоумице и могуће проблеме које иначе нису обухваћене (предвиђене) одредбама ЗКП-а. Такође дат је и кратки осврт на Законик о кривичном поступку тзв. Косова у делу који регулише ове одредбе, те специфичности и разлике у односу на Законик о кривичном поступку Републике Србије.

ИЗАЗОВИ И ДОМЕТИ ЛОКАЛНОГ НИВОА У ПОЛИТИЦИ НОРМАЛИЗАЦИЈЕ ОДНОСА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ КРОЗ ПРИЗМУ ЗАЈЕДНИЦЕ СРПСКИХ ОПШТИНА

Невена Станковић — 2025-03-23

Аспекти проблематике овог истраживања у ширем смислу обухватају изазове политике нормализације односа Београда и Приштине која се води под окриљем Европске уније и захтева примену двоструког приступа. Политика нормализације ЕУ у протеклим годинама примарно се фокусирала на међувладин ниво, што је резултирало низом постигнутих споразума између Београда и Приштине, у различитим сферама живота. Са друге стране, ЕУ је у својој политици занемарила локални контекст, будући да је међуетничка динамика на Косову и Метохији остала оптерећена бројним факторима дестабилизације, као и даљим учвршћивањем постојећих конфликтних структура. У оквиру политике нормализације односа могло се идентификовати очигледно неподударање у резултатима на релацији постигнутих споразумних решења и стања на локалном нивоу, првенствено на северу покрајине. У раду се уочени диспаритет анализира у контексту питања изостанка формирања Заједнице српских општина. Коришћене методе истраживања оличене су у анализи садржаја релевантних докумената, анализи дискурса и квалитативној анализи медијских садржаја.

УЛОГА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ У РАЗВИЈАЊУ БЕЛОРУСКО-СРПСКИХ КЊИЖЕВНИХ ВЕЗА

Дајана Лазаревић — 2025-03-23

Чувена српска књижевница Десанка Максимовић (1898–1993) преводила је са руског језика на српски углавном руске, а потом и јерменске, грузијске, украјинске и друге совјетске песнике. У низу њених превода налазе се и две песме белоруских песника: „А ко тамо иде” Јанка Купале и „Од чега почети” Јевдокије Лос, које је такође превела са руског језика.

Рад који се нуди на увид научној и стручној јавности настао је из потребе да се објасне везе између Десанке Максимовић и белоруске књижевности, разјасне погрешна тумачења и реално представи њена улога у развијању белоруско-српских књижевних веза. Успут су, ради бољег поређења и тражења каузалности, представљене њене везе са руским књижевницима.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО ЧУВАР ГРАНИЦА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: ПРАВНИ ОКВИР И УЛОГА ФРОНТЕКСА

Зоранчо Василков — 2025-03-30

Вештачка интелигенција убрзано мења и преобликује свакодневни живот, доносећи несумњиву корист човечанству са једне стране и изазивајући лавину етичких питања са друге. Након усвајања Уредбе о вештачкој интелигенцији у ЕУ започео је процес прилагођавања њене употребе у многим осетљивим областима, међу којима и у контроли граница. Аутори у фокус истраживања стављају регулаторни процес ЕУ на увођењу система вештачке интелигенције као чувара граница заједно са Европском агенцијом за граничну и обалску стражу ‒ Фронтекс. Употребом историјског метода, метода анализе правних норми и применом телеолошког метода аутори указују на почетке правне регулације коришћења савремених технологија, али и како су истраживања и технолошке иновације еволуирале и постале део законодавства ЕУ за употребу вештачке интелигенције у граничним контролама. Затим се правац истраживања усмерава на конкретно законодавство ЕУ и указује на класификовање система вештачке интелигенције за контролу граница као високоризичне, да би на крају била приказана улога Фронтекса у истраживањима вештачке интелигенције ради остваривања веће ефикасности у извршавању задатака контроле граница.

ИЗГРАДЊА ПРВЕ ПРУГЕ У СРБИЈИ: ИЗМЕЂУ КОРУПЦИЈЕ, ДИПЛОМАТИЈЕ И ИНТЕРЕСА ВЕЛИКИХ СИЛА

Милош Тимотијевић — 2025-04-10

Кнежевина Србија је 1878. године на Берлинском конгресу добила независност, али и обавезу да изгради пругу преко своје територије, што би Европу повезало са Цариградом. У годинама до коначног пуштања пруга у саобраћај, српске дипломате радиле су на достизању тог циља: српски суверен Милан Обреновић, затим председници влада Јован Ристић и Милан Пироћанац, те министри и посланици Чедомиљ Мијатовић и Стојан Новаковић, као и други актери. Бројни проблеми, попут оптужби за корупцију чланова владе и посланика, те банкротства „Генералне уније“, који су довели до кризе у Србији, морали су бити исправљени готово искључиво на политичком нивоу, у унутрашњој политичкој сфери, али и за столом са великим европским силама.