Baština https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina <p>&nbsp;Часопис&nbsp;<em>Баштина</em>&nbsp;је научни гласник Института који се објављује од 1991. године и рангиран је као часопис од националног значаја М 51 (на основу категоризације Министарства за 2017. стр. 50). Уређује се у складу са Актом о уређивању научних часописа, а конципиран је као мултидисциплинарни научни часопис да би могао да апсорбује радове из хетерогених научних области, како би се задовољиле потребе запослених научника из сваке од научних дисциплина које су у програму научних истраживања на Институту. Овакав приступ омогућава публиковање широког дијапазона радова из области: књижевности, археологије, историје, историје културе, историје уметности, политикологије, етнологије, етномузикологије, социологије, а објављују се и приређена грађа, полемике, критике и прикази.<br /><br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Међу члановима уређивачког и редакцијског одбора преовладавају запослени на Институту, али његов међународни карактер дају научници из Русије и Сједињених Америчких Држава. Часопис излази два пута годишње, а у њему преовладавају теме које су у складу са актуелним пројектом Института, тј. третирају подручје Косова и Метохије и области које гравитирају ка покрајини, али су присутни и радови који се баве читавим простором Србије, Југославије, Балкана, Европе, па и света.<br />Циљ уредништва часописа јесте да у наредном периоду у уредништво инкорпорира еминентне научнике и привуче квалитетне истраживаче како би часопис напредовао.</p> Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić / Institute for Serbian Culture Priština, Leposavić sr-RS@latin Baština 0353-9008 ПЕРФОРМАНСЕ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ – ЕМПИРИЈСКА АНАЛИЗА https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/47222 <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; line-height: normal;"><span lang="sr-Latn-BA" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #181A;">Врло је изазовна проблематика анализе перформанси привреде сваке земље на бази метода вишекритеријумског одлучивања. Полазећи од тога, у овом раду се анализирају перформансе привреде Србије на бази DIBR-TOPSIS <span style="mso-spacerun: yes;">&nbsp;</span>методе. Према резултатима TOPSIS методе најбоље перформансе привреде Србије су биле у 2016. Следе: 2021, 2012, 2018, 2019, 2010, 2011, 2013, 2017, 2015, 2020 и 2014. У целини </span><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #1C1A;">узевши у периоду 2018 &ndash; 2021. су се </span><span lang="sr-Latn-BA" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #181A;"><span style="mso-spacerun: yes;">&nbsp;</span>побољшале перформансе привреде Србије, са изутеком 2020. Једним делом на лоше перформансе привреде Србије у 2020. утицала је пандемија корона вируса <em style="mso-bidi-font-style: normal;">Covid</em> - 19. На перформансе привреде Србије утицали су реални раст БДП, потрошачке цене, девизне резерве, извоз робе и услуге, увоз робе и услуга, незапосленост, зараде, консолидовани финансијски резултат, јавни дуг, девизни курс и БДП. Са повећањем ликвидности, солвентности, степена отворене економије, као и са ублажавањем изложености финансијском ризику може се знатно утицати<span style="mso-spacerun: yes;">&nbsp; </span><span style="mso-spacerun: yes;">&nbsp;</span>на побољшање перформанси привреде Србије. Уз то треба посебно истаћи да су у последње време </span><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #1C1A;">на </span><span lang="sr-Latn-BA" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #181A;">перформансе привреде Србије у извесној мери утицали глобална политичка клима, пандемија корона вируса <em style="mso-bidi-font-style: normal;">Covid</em>-19 и енергетска криза. У томе значајну улогу има и дигитализација </span><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #1C1A;">целокупног </span><span lang="sr-Latn-BA" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #181A;">пословања предузећа из свих привредних сектора.Ефикасном контролом ових и других фактора може се у знатној мери утицати на остварење циљних перформанси привреде Србије.</span></p> Радојко ЛУКИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-06-05 2024-06-05 34 63 10.5937/bastina34-47222 THE SECURITY CHALLENGES OF THE OPEN BALKANS FROM THE FDI PERSPECTIVE - CASE STUDY: ALBANIA, SERBIA AND NORTH MACEDONIA https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/48743 <p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 12.0pt; text-indent: .5in;"><span lang="RU" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-GB;">Циљ овог рада је да на студији случаја </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-GB;">О</span><span lang="RU" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-GB;">твореног Балкана укаже на већ постојећу узрочно-последичну везу између безбедности и економске политике у савременим међународним односима.</span><span lang="EN-GB" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-fareast-language: EN-GB;">&nbsp;</span><span lang="RU" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-GB;">Анализа је фокусирана на стране директне инвестиције и на актуелне безбедносне изазове и ризике са којима се суочавају актери укључени у иницијативу Отворени Балкан.</span><span lang="EN-GB" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-fareast-language: EN-GB;">&nbsp;</span><span lang="RU" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-GB;">Другим речима, овај рад показује двоструку узрочно-последичну везу: с једне стране, како безбедносне прилике на терену утичу на привлачење страних директних инвестиција и политике економског развоја уопште;</span><span lang="EN-GB" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-fareast-language: EN-GB;">&nbsp;</span><span lang="RU" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-GB;">с друге стране, колико економски развој уопште, а самим тим и стране директне инвестиције, одређују безбедносне изазове и ризике и како се актери Отвореног Балкана суочавају са њима.</span><span lang="EN-GB" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-fareast-language: EN-GB;">&nbsp;</span><span lang="RU" style="font-size: 10.0pt; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; color: windowtext; mso-font-kerning: 0pt; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-GB;">Закључак је јасан: економске политике, економски развој и раст актера у оквиру Отвореног Балкана доприносе побољшању безбедносне ситуације у оквиру ове иницијативе, пре свега када су у питању савремени безбедносни изазови и ризици.</span></p> Sanja I. JELISAVAC TROŠIĆ Mitko K. ARNAUDOV Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-06-21 2024-06-21 34 63 10.5937/bastina34-48743 БУДУЋНОСТ ОБРАЗОВАЊА: ВАЖНОСТ ЕТИЧКИХ ОКВИРА И КУЛТУРНЕ ОСЕТЉИВОСТИ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51313 <p><span class="jlqj4b"><span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: #0C1A; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Са појавом вештачке интелигенције (АИ) и напредних платформи као што је ChatGPT, постајемо сведоци дубоких промена образовног контекста које све више долазе у фокус актуелних научних истраживања и дискурса. Ове технологије поседују потенцијал да у потпуности редефинишу будућност образовања, уводећи могућности персонализованог учења и прилагођавања наставног материјала специфичним потребама и способностима сваког ученика. Такође се отвара могућност превазилажења баријера у образовању у случајевима када не постоји приступ традиционалном образовању. Међутим, да би се потпуности&nbsp; искористиле могућности ових иновација, неопходно је унапредити степен техничке писмености и развити кореспондирајуће вештине и компетенције. Културолошки контексти могу значајно утицати на то како ученици из различитих средина разумеју и користе АИ системе. Постојеће предрасуде у вештачкој интелигенцији, које произилазе из претежно западноцентричних скупова података, могу индиректно да промовишу стереотипе и доведу до необјективности у исходима учења. Употреба вештачке интелигенције у образовању отвара широк спектар могућности за унапређење наставног процеса, али њена примена захтева детаљну анализу и разматрање етичких аспеката, као и питања безбедности и приватности корисника, као и проверу на пристрасност која може бити уграђена у (АИ) алгоритме.&nbsp; Стратегија која укључује обазриво усвајање и етичко коришћење вештачке интелигенције може донети значајан напредак у методама обучавања и учења, те позитивно утицати на развој образовних стандарда и повећање квалитета образовања. Само путем информисаног и пажљиво праћеног развоја, заснованог на различитости, културној осетљивости и једнаким глобалним могућностима, постоји нада у истинску еволуцију образовања уз помоћ нових технологија.</span></span></p> Боривоје В. БАЛТЕЗАРЕВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-01 2024-07-01 34 63 10.5937/bastina34-51313 ФИНАНСИРАЊЕ ТЕРОРИЗМА И УЛОГА ДОБРОТВОРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51553 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Научној, стручној и лаичкој јавности је познато да су Сједињене Америчке Државе, након терористичког акта </span><span lang="sr" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: #081A; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">11. </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">септембра 2001. године који је изведен на њеној територији, као кривца означиле Осаму Бин Ладена и Ал Каиду. Предмет истраживања у овом раду је финансирање тероризма са простора Сједињених Америчких Држава. Циљ рада јесте &nbsp;да се пруже аргументовани, објективни и систематизовани налази о подржавању финансирања тероризма на територији САД, преко активности добротворних организација које су прикупљале новац на њеној територији. У изради рада примењене су готово све основне аналитичке и синтетичке методе сазнања с тежиштем на анализи синтези, генерализацији и индуктивно-дедуктивној методи. Из корпуса опште научних метода у истраживању предметне теме примењена је опште научна статистичка и хипотетичко-дедуктивна метода, а из групе метода за прикупљање података коришћена је метода анализе садржаја доступних докумената, односно њен</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">e</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;"> техник</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">e</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;"> квалитативне анализе докумената. Два су резултата призашла из истраживања. Један, који указује да су исламске добротворне организације на територији Сједињених Америчких Држава деценијама пре терористичког напада 11. септембра 2001. развијале &nbsp;донаторске мреже, усавршиле технике и прикривено помагале и финансирале терористичке групе и појединце, неретко уз прећутну сагласност Америчких безбедносних организација. Други, да је само неколико дана након терористичких напада изведених 11. септембра 2001. године, Наредбом 13224 председник Сједињених Америчких Држава означио више исламских добротворних организација на територији САД које су прикривено радиле, подржавале и финансирале тероризма новчаним средствима која су прикупљале од Америчких грађана и организација.</span></p> Neђо С. ДАНИЛОВИЋ Драган A. МАНОЈЛОВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-01 2024-07-01 34 63 10.5937/bastina34-51553 ЕФЕКТИ ИМЕРЗИВНИХ ТЕХНОЛОГИЈА НА ГЛОБАЛНУ ЕКОНОМИЈУ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51334 <p class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph; text-indent: .5in;"><span class="rynqvb"><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-bidi-font-style: italic;">Проширена (АР), виртуелна (ВР) и мешовита стварност (МР) су врсте имерзивних технологија које стварају различита искуства спајањем физичког света са дигиталним или симулираном стварношћу. Ове технологије последњих година у савременом друштву све више проналазе своју примену у симулирању широког спектра активности у виртуелном окружењу. Примењују се у пословној, здравственој, едукативној, војној, али и у области културе и забаве. Са становишта глобалне економије имерзивне технологије постају релевантне на светском нивоу, све више се употребљавају као начин учења, обуке или извођења у скоро свим областима и на тај начин директно доприносе глобалном развоју. </span></span></p> <p class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph; text-indent: .5in;"><span class="rynqvb"><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; color: black; mso-themecolor: text1; mso-bidi-font-style: italic;">Имерзивне технологије могу створити илузију додавањем виртуелног садржаја у стварни живот, док је свест корисника да није део стварног окружења сведена на минимум. У пословном контексту ове технологије могу омогућити јединствена и пријатна искуства потрошачима, који у окружењу изван реалности могу комуницирати са трговцима, имати мулти-сензорnu интеракцију са брендовима, или могућност да се директно укључе у дизајн производа. Оваква искуства имају утицај на ангажовање потрошача и на њихову коначну одлуку о куповини. Компаније које се одлуче за имплементирање оваквих технологија позиционираће се у умовима потрошача као иновативне, што им може обезбедити конкурентску предност на тржишту и веће приходе. Међутим, увођење имерзивних технологија носи и одређене ризике. Потребно је прецизно одредити облике технологије које су прилагођене одређеној области или циљном тржишту и бити информисан о свим баријерама које носе са собом, као што је неопходност набавке додатне опреме (хаптичке рукавице или случалице у случају виртуелне стварности). Имерзивне технологије су још увек у развоју, додатни урђаји су скупи и присутна је неизвесност колико ће бити распрострањене и доступне јавности. Међутим, њихов позитивни утицај на глобалну економију је неоспоран, а достизањем свог пуног потенцијала у блиској будућности ове технологије ће постати нераскидиви део модерног друштва. </span></span></p> Радослав В. БАЛТЕЗАРЕВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-01 2024-07-01 34 63 10.5937/bastina34-51334 EngCentres for Drama and Comedy – Morphological Processes during the COVID-19 Pandemicleski https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51171 <p class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; text-align: justify; line-height: normal;"><span style="font-family: 'Times New Roman','serif';">The extraordinary COVID-19 pandemic took the world by surprise. </span><span style="font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-bidi-theme-font: minor-bidi;">Changes brought about by the pandemic were momentous and radical, resulting in an influx of medical terminology into the everyday vernacular.</span><span style="font-family: 'Times New Roman','serif';"> The medicalization of the language led to the emergence of pandemic-themed neologisms, with the employment of different morphological processes. The accessibility of the subject of neologisms, their collection and categorisation were facilitated through the means of the internet. The internet enabled interactivity between its users and swift dissemination of neologisms. The aim of this paper is to establish what new lexical units were created during the COVID-19 pandemic and determine whether they predominantly belong to the category of compounds as the most productive of all morphological processes, according to Plag (2002: 64). The corpus consists of tweets containing COVID-19 inspired neologisms collected from the social network formerly known as Twitter, now X. The analysis of the corpus has shown that the most productive of all morphological processes was compounding, followed by derivation, blending, analogy, conversion, clipping and abbreviation.</span></p> Tamara M. Jevrić Jelena Babić Antić Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-03 2024-07-03 34 63 10.5937/bastina34-51171 "KOSOVIZATION" OF SERBIAN MONUMENTAL CULTURE AND CREATION OF NEW IDENTITIES https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51338 <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph; text-indent: .5in;"><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif';">Полазећи од социолошког поимања културе као скупа детерминанти које каналишу друштвена кретања, аутори анализирају сложену косовско-метохијску стварност са фокусом на материјално споменично наслеђе и његово уништавање са циљем политичке ревизије прошлости и фалсификовања албанског идентитета. Вандалско деловање етничко-религијски инструментализованих албанских група прикривено је изградњом медијске меморије колективних сећања која </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">за</span><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif';"> циљ има манипулативну стратегију постепеног придобијања политичке подршке светског мњења. Анализа карактеристичних студија случаја доказала је погубност девастирања споменичне баштине за српски идентитет јер без симболичких носилаца прошлости нестаје и национална заједница која га је стварала. Срушена гробља, запаљени манастири и цркве, са протераним Србима као носиоцима симболичког значења отворили су простор албанским националистима који &bdquo;косовизацијом&ldquo; српског културног наслеђа креирају сопствени идентитет, с намером да прикажу како су одувек живели на овим просторима. Теоријски оквир заснован је британским студијама културе које бројне облике споменичне културе користе за замену идентитета и промену културе сећања.</span></p> Nenad N. PERIĆ Ana Z. JEVTOVIĆ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-03 2024-07-03 34 63 10.5937/bastina34-51338 АНАЛИЗА ПРАКТИЧНЕ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ ОД СТРАНЕ НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51714 <p><span style="font-size: 10pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">Предмет рада је анализа практичне примене Закона о спречавању насиља у породици којим је прописан проактиван начин рада надлежних органа. Приказани су резултати истраживања које је обухватило</span><span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 10pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">&nbsp; евидентиране</span><span style="font-size: 10pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman', 'serif';"> догађаје са елементима насиља у породици у Републици Србији, у периоду 2018. - 2023. година,&nbsp; и предузете мере од стране надлежних органа (полиције, јавног тужилаштва и суда) у циљу спречавања насиља у породици и заштите жртава. Урађена је свеобухватна анализа практичне примене закона, при чему су упоредно приказани подаци који се односе на статистичке регионе, у циљу утврђивања ефеката примене закона у сваком делу државе. Разматрани су проблеми који се јављају у пракси, приликом примене појединих одредаба закона. На крају рада аутор даје одговор на питање да ли је закон остварио </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">један од</span><span style="font-size: 10pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman', 'serif';"> циљ</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">ева</span><span style="font-size: 10pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman', 'serif';"> због којег је донет, односно да ли је дошло до смањењења најтежих облика насиља у породици који за последицу имају лишење живота члана породице.&nbsp;</span></p> Саша М. МАРКОВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-03 2024-07-03 34 63 10.5937/bastina34-51714 ОСМАНСКИ ПОПИС СИТНЕ СТОКЕ ГАЈЕНЕ У КАДИЛУКУ СРЕБРЕНИЦА 1596. ГОДИНЕ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51547 <p>&nbsp;<span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">У раду је саопштен попис села која су се бавила узгојем ситне стоке, </span><span lang="RU" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">оваца и коза, у области која је према османској административној подели чинила кадилук Сребреница у </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">оквиру </span><span lang="RU" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">Смедеревско</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">г</span><span lang="RU" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';"> санџак</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">а</span><span lang="RU" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">. Попис је извршен 1596. године и </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">н</span><span lang="RU" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">а основу њега могуће је утврдити пр</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">иближне </span><span lang="RU" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">границе </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">сребреничког</span><span lang="RU" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';"> кадилука</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">, али и обим развијености овчарства у овој области.</span> <span lang="RU" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">Попис је значајан и стога што се у њему наилази на први помен неких села са ове територије.</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';"> У раду је на основу </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">савремених, историјских и археолошких статистичких података одређена процентуална </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">заступљеност</span> <span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">аутохтоних сојева коза и оваца</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10pt; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">, након чега је на основу њихових продукцијских могућности изведен прорачун произведених количина, млека, вуне и кострети, те броја кожа.</span></p> <p>&nbsp;</p> Дејан М. БУЛИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-09 2024-07-09 34 63 10.5937/bastina34-51547 ПРИМЕНА ИНСТРУМЕНТА „МЕКЕ МОЋИ“ УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ НА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51291 <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-no-proof: yes;">Проблематика рада је</span><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-no-proof: yes;"> анализа примене дела инструмената &bdquo;меке моћи&ldquo; Уједињеног Краљевства Велике Британије на територији Републике Србије. </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-no-proof: yes;">Са гледишта </span><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-no-proof: yes;">утицај на остварење њених виталних интереса и одбрану државности, кроз заштиту територјалног суверенитета и територијаног интегритета Р</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-no-proof: yes;">епублике</span><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-no-proof: yes;"> Србије. Иако геополитички утицај Британије примарно није усмерен ка Србији и није у фокусу Српске савремене дипломатије, анализом различитих историјско-политичких односа, посредног утицаја применом инструмената &bdquo;меке моћи&ldquo;, однсно деловања прикривених инструмената моћи, социјално-образовних установа, невладиних организација, обавештајне компоненте, пласирање интереса кроз мисију КФОР на територији АП Косово и Метохија и других фактора. </span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-no-proof: yes;">Указујући</span> <span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-no-proof: yes;">да је Србија иако мала, стратешки готово занемарива земља има значају улогу у рализацији интереса Британије у овом делу Европе. Политички шум који обликује свакодневницу Србије, дневно политичке теме које нас удаљавају са стварног фокуса не може да негирати константу постојања интереса Британије на територији Републике Србије. Интереси дефакто постоје али се реаллизује употребом иннструмената моћи која није директна и потпуно транспарентна<em style="mso-bidi-font-style: normal;">.<span style="mso-spacerun: yes;">&nbsp; </span></em></span></p> Александар M. ПАВИЋ Хатиџа А. БЕРИША Дејан Д. МИХАЈЛОВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-09 2024-07-09 34 63 10.5937/bastina34-51291 КУЛТ СВЕТИХ МУЧЕНИКА И ЊИХОВЕ МОШТИ НА ПРИМЕРИМА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51307 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 106%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Сложеност теме хришћанских мученика заснива се на променљивим околностима њиховог страдања, опет у односу на друштвено-политичке промене и владарске идеологије, као и кроз специфичности раздобља у којима су пострадали, потом у којима су схваћени као свети мученици и коначно према особеностима култа у којем значајно место имају њихове мошти. На тај начин дефинисан агиолошки контекст обухвата различите како мартиролошке тако и литургијске аспекте те је за дубље разумевање&nbsp; појединачних примера али и теме у ширем смислу неопходан један комбиновани метод, који укључује политичку као и историју цркве, богослужбену сферу те уметничке форме (књижевност/химнографију, ликовну уметност/иконографију) у којима су рефлектовани елементи наведеног тематског фокуса. Из тог разлога, опредељење да се у односу на традицију, мартиролошку типологију и култне премисе феномен светих мученика истражи на одређеном простору (Косово и Метохија) кроз раздобља од ране цркве до данашњих дана, засновано је на идеји презентације насловне теме на начин, који омогућава дубље понирање у феномен мартиролошког континуитета. &nbsp;</span></p> Драгана Ј. ЈАЊИЋ Горан М. ЈАНИЋИЈЕВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-11 2024-07-11 34 63 10.5937/bastina34-51307 НИКОЛА ПОПОВИЋ КАО УРЕДНИК ПРВОГ ЦРКВЕНОГ ЧАСОПИСА У СРБИЈИ (ПАСТИР: ЛИСТ ЗА НАУКУ И КЊИЖЕВНОСТ ДУХОВНОГ САДРЖАЈА) https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51549 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">У раду се разматра пионирски подухват Николе (Нестора) Поповића (1833&ndash;1884) као уредника првог црквеног периодичног гласила у Србији. Поповић је по повратку из Русије, где је био на школовању, ступио у ред значајних верских и културних радника у Србији. Предавао је као професор гимназије и Богословије у Београду, а једно време био је и вероучитељ малолетног Милана Обреновића, будућег српског краља. Постао је ректор Богословије и коначно епископ Нишки. Разумевајући све већу потребу за покретањем једног црквеног часописа, основао је публикацију <em>Пастир: лист за науку и књижевност духовног садржаја</em>, чији је уредник био током његовог постојања између 1868. и 1870. године. Лист је имао читаоце не само у ондашњој Кнежевини Србији, већ и међу заинтересованим свештенством и верницима у Османском царству (по Старој Србији) а посебно на простору Аустроугарске монархије (Карловачка митрополија). Без обзира на разумљиве недостатке карактеристичне за сваки почетак, значај часописа под Поповићевим уредништвом огледа се у томе што је успео да постави основе и утемељи пут даљем континуираном црквеном периодичком издаваштву у Србији.</span></p> Саша Д. СТАНОЈЕВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-18 2024-07-18 34 63 10.5937/bastina34-51549 ПОЛОЖАЈ ИСЛАМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У МОРАВСКОЈ БАНОВИНИ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51311 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-bidi-font-family: Arial; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">У раду се обрађује положај Исламске заједнице на територији Моравске бановине у периоду 1929-1941. године, посматран преко деловања нишког вакуфско меарифског повереништва. Ова заједница, иако малобројна, своје активности спроводила је углавном у већим градовима, где је и постојао одређен проценат муслиманског становништва. Рад заједнице базирао се на културно-просветној делатности, али и финансијске помоћи угроженим породицама. Рад је настао на основу архивске грађе, пре свега похрањене у Архиву Ниша, у фонду Среско вакуфског меарифског повереништва, као и релевантне литературе.</span></p> Далибор З. ВЕЛОЈИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-18 2024-07-18 34 63 10.5937/bastina34-51311 НАСИЉЕ НАД СТАРИМ ЛИЦИМА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СИНДРОМ БАБЕ РОБИЊЕ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51336 <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Насиље у породици представља све већи правни и социолошки проблем. У оквиру овог насиља у породици, долази до различитих насилничких манифестација, а у позицији жртве се могу наћи жене, мушкарци, деца и стари, али у најређем броју случајева се јављају мушкарци. Насиље у породици се може манифестовати на различите начине, а само насиље не мора увек подразумевати примену физичке силе, већ се може састојати у психолошком насиљу, економском насиљу и другим облицима ускраћивања одређених права. </span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Аутор се у раду бави проблемом насиља према старим лицима у оквиру проблема породичног насиља, уз посебну пажњу једног од врло заступљених облика насиља и експлоатације старих, познатог као синдром &bdquo;баба робиња&ldquo;. У раду ће се дати и конкретни примери из праксе са освртом на судску праксу и поступање надлежних органа у таквим и сличним ситуацијама. </span></p> Ратомир Д. АНТОНОВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-18 2024-07-18 34 63 10.5937/bastina34-51336 CONTEMPORARY MIGRANT CRISIS WITH THE SPECIAL OVERVIEW OF THE PROTECTION OF CONSTITUTIONAL RIGHTS OF THE CITIZENS OF IMMIGRATION COUNTRIES https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51305 <p class="MsoNormal" style="line-height: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-no-proof: yes;">С</span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A; mso-no-proof: yes;">авремена мигрантска (избегличка) криза започета још 2010. године у државама Северне Африке и Блиског Истока никако није случајна, већ веома добро плански осмишљена и одрађена сеоба народа. Овим планом полако долази до формирања једног сасвим новог светског поретка на начин да се разара досадашњи национални, а ствара један сасвим нови ограничени суверенитет. Десуверенизација националних држава постала је пошаст модерног доба.</span> <span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-no-proof: yes;">Типичан</span><span lang="HR" style="mso-ansi-language: HR; mso-no-proof: yes;"> пример је Европска унија која је, у доба савремене мигрантске кризе, пред себе ставила велик изазов и задатак, да очува</span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A; mso-no-proof: yes;"> национални идентитет члани</span><span lang="HR" style="mso-ansi-language: HR; mso-no-proof: yes;">својих држава чланица. </span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A; mso-no-proof: yes;">Аутори су у раду изложили правни и институционални оквир за заштиту основних људских права миграната. Рад садржи посебан осврт на поштовање уставних права грађана земаља усељења у доба мигрантске кризе. Савремена мигрантска криза довела је до </span><span lang="HR" style="mso-ansi-language: HR; mso-no-proof: yes;">енормног </span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A; mso-no-proof: yes;">пораста кријумчарења </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-no-proof: yes;">љ</span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A; mso-no-proof: yes;">уди, али и утицала на пораст трговине људима. Аутори у раду указују и на дистинкцију између кријумчарења људи као кривичног дела</span> <span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A; mso-no-proof: yes;">против јавног реда и мира и трговине људима као кривичног дела против човечности и других добара заштићених међународним правом</span><span lang="HR" style="mso-ansi-language: HR; mso-no-proof: yes;">.</span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A; mso-no-proof: yes;"> У закључним разматрањима указано је на нужност поштовања међународних докумената, на подстицање националне, регионалне и глобалне сарадње, као и на јавну осуду дискриминације и говора мржње. </span></p> Dragan BATAVELJIĆ Vanda B. BOŽIĆ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-22 2024-07-22 34 63 10.5937/bastina34-51305 УВОЂЕЊЕ КОНЦЕПТА „ПАМЕТНЕ БИБЛИОТЕКЕ“ У ЦИЉУ ПЕРСОНАЛИЗАЦИЈЕ И ПОБОЉШАЊА УСЛУГА ЗА КРАЈЊЕГ КОРИСНИКА https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/48686 <p><span lang="sr-Latn-BA" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: #181A; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">Вјештачка интелигенција увелико је ушла у све поре савременог друштва и постаје покретач његовог даљег развоја. Вјештачка интелигенција се користи у свим сферама модерног живота, почев од медицине, пољопривреде, контроли саобраћаја, код аутономних возила, код концепта паметне куће/зграде/града. У раду ће се анализирати дубоко учење као грана вјештачке интелигенције код које се примјеном адекватних алгоритама омогућава рачунарима да самостално уче из података. У контексту проналажења образаца понашања корисника, ова технологија анализира велике количине информација како би идентификовала специфичне начине на које корисници интерреагују са системом или услугама. Ови идентификовани обрасци користе се за персонализацију искуства корисника, пружајући им индивидуализиране услуге и побољшавајући укупни квалитет понуђених услуга. Овај приступ омогућава системима да интуитивно прилагоде своје функционалности како би одговарале потребама и преференцијама корисника, што доводи до унапређења корисничког искуства и пружања </span><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: #1C1A; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">коиснику прилагођених </span><span lang="sr-Latn-BA" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: #181A; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">услуга</span><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: #1C1A; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">. У раду је објашњен концепт &bdquo;паметне библиотеке&ldquo; који се заснива на примјени концпета дубоког учења у њеном раду.&nbsp;</span></p> Звездан Б. СТОЈАНОВИЋ Елвир Ш. ЧАЈИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-31 2024-07-31 34 63 10.5937/bastina34-48686 УТИЦАЈ (НЕО)ЛИБЕРАЛНИХ ЕЛИТА НА (ДЕ)ЕТАТИЗАЦИЈУ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ (19-21. ВЕК) https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/48694 <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt; line-height: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: SR-LATN-RS;">У раду се разматра утицај (нео)либералних елита на етатизацију, односно деетатизацију културне политике у Србији</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-fareast-language: SR-LATN-RS;">,</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> полазећи од дефиниције јавних политика као релативно стабилног</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif';">, </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">сврсисходног тока деловања државних органа, јавних функционера, владиних и законодавна тела у суочавању са одређеним проблемима или питањима која утичу на значајан број људи. </span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt; line-height: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: SR-LATN-RS;">Циљ рада је анализа међуодноса</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; background: white; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> између идеја (нео)либералних елита о улози државе у вођењу културне политике, практичних активности законодавних и извршних власти и остварених резултата.</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: SR-LATN-RS;"> Ф</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">окус је на оствареним резултатима транзиционих културних политика у Србији након избора 2000, али и на компарацији са претходним транзиционим прекретницама на које су утицале (нео)либералне елите, као нпр. либералне патриоте на Светоандрејску народну скупштину (19. век) и југословенски либерални дисиденти на самоуправљање у култури (20 век). </span></p> Весна Г. ЂУКИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-31 2024-07-31 34 63 10.5937/bastina34-48694 КУМАНОВСКА ИЗВОЗНА И ПРОМЕТНА БАНКА 1928–1941. https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/52295 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Попут многих места у источном делу Краљевине СХС/Југославије и у Куманову су постојали локални новчани заводи. Величина вароши и привредна живост привукли су банке и из околних места да отворе своје филијале или да учествују у финансијском животу преко домаћих завода. У 1928. години почео је са радом други локални новчани завод, <em>Кумановска извозна и прометна банка</em>, чији су главни оснивачи били значајни акционари већ постојеће <em>Кумановске трговачко-индустријске банке</em>. Мотиви за отварање новог новчаног завода су, осим могућности веће зараде, били и политичке природе, што је у пословању банака на простору Србије била уобичајена појава. Полет ове финансијске установе био је прекинут избијањем банкарске кризе на простору Југославије 1931. године, а још више доношењем Закона о заштити земљорадника 1932. године, будући да је највећи број њених клијената био са села. У раду је, првенствено на основу архивске грађе, приказана не само историја ове установе већ је она послужила као својеврсна &bdquo;студија случаја&ldquo; о законској примени мораторијума и тихој ликвидацији установе која у условима пословања током тридесетих година </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">XX </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">века није могла да опстане.</span></p> Иван М. БЕЦИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-08-02 2024-08-02 34 63 10.5937/bastina34-52295 НИЧЕОВА ПОЛИТИЧКА МИСАО – ТРАГАЊЕ ЗА ВЕЛИЧИНОМ ПРЕМА ГРЧКИМ ВРЕДНОСТИМА https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/49532 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 0pt; mso-ligatures: none; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Циљ рада је доказати да се Ничеова&nbsp; политичка мисао темељи на античким вредностима које &nbsp;су потиснуте &bdquo;прилагођивањима&ldquo; будући да модерна политика почива на заблуди друштвених норми и наметнутих нових идеолгија да је могуће успоставити универзалну сагласност и правду. Потребно је превредновати вредности кроз&nbsp; манифестације воље за моћ и величину људског бића. Ниче се залаже за политику која се темељи на побољшању човечанства и правој филозофији са племенитим вредностима, здравој култури, афирмацији живота.&nbsp; Воља за моћи темељ је Ничеове филозофије политике и формулисања политичког мишљења антиципираног кроз његов&nbsp; концепт &bdquo;велике политике&rdquo;, коју води елитна класа филозофа-законодаваца који ће створити нове вредности и инспирисати будуће нараштаје да се трансформишу у добре Европљане.</span></p> Весна Р. СТАНКОВИЋ ПЕЈНОВИЋ Дамир ВЕСЕЛИ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-08-03 2024-08-03 34 63 10.5937/bastina34-49532 СЛИКА РИЈЕКЕ У ПУТОПИСНИМ РЕПОРТАЖАМА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/52457 <p><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 10.0pt; mso-bidi-font-size: 12.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Рад се бави путописним репортажама Милоша Црњанског посвећеним Ријеци, највећем граду Кварнерског залива, објављиваним током 20-их година XX века у <em>Политици</em>. Реч је о ангажованим Црњансковим текстовима који су остали на маргини досадашњег научно-истраживачког интересовања.</span></p> Бојан Т. ЧОЛАК Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-08-09 2024-08-09 34 63 10.5937/bastina34-52457 ЕМОЦИОНАЛНИ ПЕЈЗАЖ РОМАНА ПРОКЛЕТА АВЛИЈА ИВЕ АНДРИЋА https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/52281 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Циљ рада јесте примена постулата афективне наратологије и теоријског концепта емоционалног пејзажа у тумачењу Андрићевог кратког романа <em>Проклета авлија</em>, са намером да се пружи ново читање романа и покаже, да је, иако је протекао из пера писца код којег су доминантни разум и мисао, његов емоционалан слој конститутивни чинилац целокупног наратива. Уважавајући становишта претходних тумача <em>Проклете авлије</em> и следећи путоказе афективних наратолога у раду се проучавају емоције приповедача, ликова и читалаца овог романа. Окосницу чини интерпретација страха, љубави, туге и других сложених емоција јунака, анализа начина њиховог актуелизовања и транспоновања у Андрићевом роману, као и указивање на њихову функционалност у обликовању приче и њених појединачних аспеката, као што су простор и време збивања радње. Посебна пажња усмерена је ка сагледавању сложеног наративног профила романа, уочавању прикривених емоција приповедача, контекстуализацији емпатије као доминанте емоције читалаца, условљене и друштвено-културним контекстом читања романа и порукама које роман имплицитно, а каткад и експлицитно пружа.&nbsp;</span></p> Маша Љ. ПЕТРОВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-08-09 2024-08-09 34 63 10.5937/bastina34-52281 ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ КРАЈИШТА СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ - ПЕТРУШКО И ЛИПОВАЧКО КРАЈИШТЕ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51487 <p><span style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-weight: bold;">О крајиштима у средњовековној Србији већ је писано у нашој историографији. Писани извори садрже податке о појединим од њих. Она су контролисала пограничне пределе и штитила унутрашње области средњовековне српске државе од пљачке и непријатеља. Резултати новијих, пре свега теренских истраживања области Петрушког и Липовачког крајишта, пружају увид у њихово функционисање, чиме се овај рад поглавито бави.</span></p> Гордан Б. БОЈКОВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-08-09 2024-08-09 34 63 10.5937/bastina34-51487 ИЗВЕШТАЈ КОНЗУЛА БОХУМИЛА ПАРЕ ИЗ АВГУСТА 1901. ГОДИНЕ О СТАЊУ У КОСОВСКОМ ВИЛАЈЕТУ – ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ АУСТРОУГАРСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/52593 <p><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-bidi-theme-font: minor-bidi; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">У раду се анализира извештај аустроугарског конзула из Скопља Бохумила Паре упућен грофу Голуховском, министру иностраних дела Двојне монархије. Извештај је прилично обиман, али је то била уобичајена пракса конзула Паре. Он је, на тај начин, свакодневно и детаљно извештавао Министарство иностраних дела и посланика у Цариграду о догађањима у делокругу конзулата у Скопљу. Детаљном анализом уочава се да је Пара суштину извештаја посветио главним политичким факторима, а не конкретним дешавањима на терену.</span></p> Весна С. ЗАРКОВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-08-11 2024-08-11 34 63 10.5937/bastina34-52593 ПОУКА СА ЗАКАШЊЕЊЕМ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/52591 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Полазећи од дневничких белешки Ф. М. Достојевског које се најнепосредније односе на проблем самоубиства, али и на &bdquo;суицидне ситуације&ldquo; у његовим романима, у раду се тумачи мотив самоубиства у &bdquo;фантастичној приповести&ldquo; &bdquo;Кротка&ldquo; у контексту хришћанске идеје о бесмртности душе и констатује да је однос Достојевског према овом трагичном и, у хришћанском схватању противречном чину, донекле јеретички. Разликујући два типа самоубиства: оно из чисто &bdquo;материјалних&ldquo; разлога (мотивисано пре свега &bdquo;одсуством вере у бесмртност душе&ldquo;), нихилистичко</span><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">,</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;"> и оно друго, &bdquo;кротко&ldquo;, &bdquo;оправдано&ldquo; (за које непосредно осуђује злостављача жртве), писац у вези са другим посредно преиспитује и одговорност Бога и доводи у питање могућност потпуног испуњења заповести: &bdquo;Љубите једни друге као себе саме&ldquo;.</span></p> Марија С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-08-11 2024-08-11 34 63 10.5937/bastina34-52591 СРПСКА НАРОДНА НОШЊА У УЏБЕНИЦИМА ПРВОГ ЦИКЛУСА ОБРАЗОВАЊА https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/51700 <p><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-fareast-theme-font: minor-fareast; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">У условима сложених геополитичких промена у свету, питање националних наратива је незаобилазна истраживачка тема различитих научних области. Уз уважавање разноврсних системских, сложених, међусобно условљених приступа развојности, као и комплексности појма национални идентитет, са педагошког аспекта сагледана је заступљеност, карактер појавности и развојност појма српска народна ношња, који је опсервиран као незаобилазан егземплар српског националног хабитуса. Овим радом се актуелизују питања: на који начин је српска народна ношња представљена у уџбеницима првог циклуса образовања, те да ли реч о формалном или суштинском приступу изградњи обухватног појма национални идентитет. Истраживачка пажња аутора усмерена је на 24 уџбеника о природи и друштву и музучке културе (три издавача) прва четири разреда основне школе. Налази су показали да је српска народна ношња недовољно, несистемски, формално, неретко и погрешно представљена у анализираним уџбеницима и то на представном нивоу; доминирају визуелни прикази у односу на текстуалну дескрипцију, питања, задатке и налоге; није уочена садржајна димензионираност и развојност појма у погледу интензитета и екстензитета; показало се да нема хоризонталне и вертикалне системске садржајне корелације.&nbsp;</span></p> Данијела Н. ВАСИЛИЈЕВИЋ Данијела М. СУДЗИЛОВСКИ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-08-23 2024-08-23 34 63 10.5937/bastina34-51700 Детињство међу чавкама https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/52280 <p>/</p> Јована Б. Сувајџић Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-19 2024-07-19 34 63 10.5937/bastina34-52280 ЗБОРНИК СА СТУДЕНТСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОДРЖАНЕ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/52296 <p>/</p> Оливера С. Марковић Sva prava zadržana (c) 2024 Baština 2024-07-22 2024-07-22 34 63 10.5937/bastina34-52296