Baština

КЊИЖЕВНИ ПРИЛОЗИ У ЧАСОПИСУ БРАТСТВО

Бојана Ласица — 2025-12-26

Часопис Братство је излазио у Сарајеву у периоду од 1925. до 1941. године, као духовни часопис за вјерско и народно просвјећивање. Иако се примарно бавио религијом, пратио је и културни живот српског народа у Босни и Херцеговини и његовао лијепу књижевност. Имао је најдужи континуитет излажења у односу на све остале српске листове и часописе у периоду између два свјетска рата у Босни и Херцеговини, па представља значајну ризницу књижевних текстова. У предстојећем раду настојаћемо да жанровски, тематски и библиографски опишемо књижевне прилоге у Братству. Споменућемо и њихове ауторе, и настојати да укажемо на њихову бројност, квалитет и улогу у културном-просвјетном и политичком животу у Босни и Херцеговини у периоду између два свјетска рата.

УЛОГА РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ И УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И СЕВЕРНЕ ИРСКЕ У АКТУЕЛНОЈ КРИЗИ У АП КОСОВО И МЕТОХИЈА

Хатиџа Бериша — 2026-01-13

Посматрано кроз историјску призму, криза у косовско-метохијском делу Србије, детерминисана је геополитичким интересима регионалних и светских сила, историјским процесима и етнографским променама, у којима се константно, али са различитим интензитетом, албански и српски народ сукобљавају и бране једни другима право над тим простором. Агресија НАТО 1999. године на Савезну Републику Југославију (СРЈ), а потом и проглашење независности „Косова“ 2008. године, подстакло је и охрабрило албанске политичке елите да у складу са декларацијом „Призренске лиге“ из 1878. године, предузимају интензивније мере на успостављању „Велике Албаније“, у којој би у складу са стратешком културом Албанаца, био заступљен принцип фашистичке идеологије „Једна држава, један језик, једна нација, једна вера“.

Проблематика рада је да се сагледа шири контекст испољених интереса Турске и Уједињеног Краљевства Велике Британије у савременим безбедносним условима, које карактерише присуство хибридних претњи, са тежиштемна Аутономну покрајину Косово и Метохија у безбедносној агенди ових силе. Посматрано из угла актуелне кризе на Косову и Метохији, у контексту најприсутнијег испољавања меке моћи у циљу јачања албанског и умањења српског фактора на том простору, посебно се се издвајају Република Турска и Уједињено Краљевство Велика Британија и Северна Ирска

ИЗМЕЂУ ПРАВА И ЛИНГВИСТИКЕ – ОСОБЕНОСТИ ПРАВНОГ ЈЕЗИКА

Јелена Павловић Јовановић — 2026-01-29

Циљ овога рада јесте да пружи преглед најважнијих одлика језика права како у правној науци, тако у лингвистици, а нарочито у функционалној стилистици у оквиру које се језик права проучава као посебна врста административно-правног стила. Надовезујући се на наше истраживање из 2021. године о досадашњим проучавањима правног језика код нас, приступамо праву као феномену који је превасходно језички и који се реализује кроз језик. За лингвисте је важна разлика између правне одредбе и правне норме, дубинска структура правне норме, право као семиотички систем, идеологизација језика права, као и начин на који језик и правне норме обликују друштво. У раду су издвојене најважније карактеристике административно-правног стила, а посебно законодавно-правног подстила у оквиру ког се реализује језик права. Истиче се истовремена неодређеност прецизност језика права, редундантност језика права, његова интертекстуалност и друге важне особне. У закључку се указује на даље могуће правце проучавања језика права које би укључило сарадњу правника и лингвиста водећи рачун инхерентим одликама језика права.

ИДЕОЛОШКА СТИГМАТИЗАЦИЈА НАУКЕ. СЛУЧАЈ КЊИГЕ О КОСОВУ ДИМИТРИЈА БОГДАНОВИЋА

Драгољуб Мандић — 2026-02-04

Идеолошка оптерећеност представљала је једну од највећих мана историографије из времена социјалистичке Југославије. Строга контрола владајуће партије била је главни разлог што су многе важне теме биле неадекватно обрађиване или чак у потпуности избегаване. Стога се током осамдесетих година, након смрти Јосипа Броза, појавио велики број разнородних књига које су изазивале контроверзе како у партијским, тако и у научним круговима. Међу њима спада и Књига о Косову академика Димитрија Богдановића, која је потом, као и њен аутор, доживела велики број политички мотивисаних напада. Поред анализе књиге, у раду ћемо реконструисати контекст у којем је она настала, мотив аутора да се позабави датом темом и реакцијама које је изазвало њено објављивање. Рад је заснован на изворима у виду штампе и сведочанстава савременика, као и на релевантној научној литератури.

Митрополит Ђорђе Николајевић и проблем очувања српских црквено-националних интереса у БиХ крајем XIX вијека

Далибор Петровић — 2026-02-05

Друштвено-политичке, национално-идентитетске и црквене прилике у Босни и Херцеговини током првих деценија Аустроугарске окупације су биле изузетно комплексне. У тим замршеним односима једина организација која је имала национални предзнак и која је имала одговорност да српску идентитеско-вјерску посебност заштити и сачува била је Православна црква. Међутим, у ситуацији када су православне епархије у БиХ имале полуаутономни статус у оквиру Цариградске патријаршије са посебним правима бечког двора према њима, постаје нам јаснији положај и околности у којима је та црква могла да дјелује. С тим у вези је од изузетног значаја било питање конкретне личности која ће придржавати трон дабробосанских митрополита као првопоштоване катедре у Босни и Херцеговини.

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ

Милица Марјановић — 2026-02-11

О културној историји једног града понајвише сведоче његови симболи, традиција и културни елементи који упућују на богатство различитости и доприносе јединствености и оригиналности једног подручја, у овом случају града Косовска Митровица. У раду се проматра културни живот и главни културни елементи који осликавају дух времена у граду на реци Ибар, са циљем да се прикаже његова богата културна историја, прожета дубоким друштвеним порукама које га одликују. На случају Косовске Митровице експлицитно се приказује преплитање богате традиције и историје, као и, са друге стране, рефлексија далекосежних последица ратних дешавања током НАТО агресије. Специфичност града посебно се огледа у мосту на Ибру који га дели на јужни и северни део, а истовремено симболизује подељеност на два дијаметрално различита друштвена живота, живот у подељеном граду између Срба и Албанаца. Социолошки, град на Ибру представља јединствен феномен у свету прожет богатим културноисторијским наслеђем, а упркос свим изазовима траје и одолева времену.

Написи о музичким инструментима у Србији из 19. и почетка 20. века у делима путописаца и етнографа: почетак тематског и методолошког принципа обликовања етноорганологије

Борисав Миљковић — 2026-02-13

Циљ овог рада је да се полемички осврне на текстове и приказе, који са собом носе информације о традиционалним музичким инструментима затеченим у музичкој пракси у Србији током 19. и почетком 20. века. Сукцесивним излагањем и упоредном анализом етнографске грађе ствара се обухватнија слика наслеђених културних образаца, обележених (не)материјалним звучним артефактима, чије је препознавање на линији источних и западних утицаја представљало посебан изазов за истраживаче. Закључци добијени у пресеку хетерогених запажања указују на значај музичких инструмената и њихове улоге у обликовању свакодневице патријархално уређеног друштва. Компаративним освртом на актуелне извођачке праксе реферира се на коренитије наглашавање континуитета појединих феномена утемељених у представама о националном идентитету. Паралелно с тим, у раду се истражује могућност примене ових сазнања у контексту методолошког развоја етноорганологије као етномузиколошке научне дисциплине. Базирана на етнографском приступу, концепција текстова приказаних у овом раду резонира са пионирским тенденцијама тематског обликовања научне мисли, које су своје реперкусије имале у поменутим областима истраживања.

ДОСИТЕЈ КАО ИНТЕЛЕКТУАЛНИ НОМАД

Мирослава Глигорић — 2026-02-13

Доситеј Обрадовић као интелектуални номад је израз којим би се могла дочарати слика „луталице“ који пролази кроз огромне пределе знања, прикупљајући фрагменте мудрости из различитих области.

Почетно знање које је Доситеј стекао у библиотеци манастира Хопово, подупрто његовом радозналошћу одвело га је на бајковит сазнајни пут – у „царство идеја“, где је упијао разноврсне идеје, од идеја античке и класичне мисли до европских просветитељских мислилаца и рационалиста.

У својим делима Доситеј о свом гносеолошки мотивисаном „лутању“, односно интелектуалном номадизму, приповеда у првом лицу што представља аутентични наратив његовог филозофског, а касније и просветитељског опуса.

Циљ рада је да се стекне дубљи увид у интелектуални номадизам Доситеја Обрадовића и оцене његови домети, као и утицаји на српско друштво. За потребе рада коришћен је пре свега историјско-упоредни, као и аналитичко синтетички метод, који је посебно присутан у делу који се односи на Доситејева путовања и знања која је стицао у земљама у којима је боравио.

Закључак рада је да Доситеј Обрадовић захваљујући свом интелектуалном номадизму уноси у свој стил писања блистав дух разума, истраживања и хуманизма, који се одликују јасноћом и рационалношћу, као и универзализмом и толеранцијом, а да његова дела превазилазе националне теме и границе. Као искрени заговорник универзалних људских вредности, у својим списима истиче важност толеранције, позивајући тако читаоце да прихвате различитост, а одбаце предрасуде. Његове расправе наводе на критичко размишљење, подстичући читаоце да преиспитују догме и траже нова знања.

Интелектуални номадизам Доситеја Обрадовића превазилази уобичајене границе, спознате језике и дисциплине тадашњих путујућих ђака и учитеља. Његово интелектуално наслеђе које траје и значи нам и данас је светионик који нас води кроз лавиринт идеја, и наставља да инспирише наредне генерације, подсећајући да потрага за знањем не познаје границе.

ПРОШИРЕНО ИЗДАЊЕ МОНОГРАФИЈЕ ПРОФ. МИТРЕ РЕЉИЋ О СРПСКИМ ГРОБЉИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ (Митра Рељић, Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина, Нови Сад: Матица српска; Приштина: Архив Косова и Метохије; Грачаница: Дом кул

Невена Петковић — 2026-02-13