Baština

ОДРЖИВОСТ ОБИЧАЈА КРОЗ РЕЛИГИЈСКУ МОБИЛИЗАЦИЈУ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: ПРИМЕР ПРИЛАГАЊА РАТАРСКИХ СВЕЋА МАНАСТИРУ ТРОНОША

Биљана Анђелковић — Fri, 03 Oct 2025 19:25:55 +0200

Овај рад се бави анализом одрживости обичаја изливања и паљења ратарских свећа као елемента нематеријалног културног наслеђа, са посебним освртом на савремене облике мобилизације заједнице и улогу православне цркве у очувању ове праксе. Истраживање се ослања на анализу релевантне етнолошке литературе, као и на теренске податке прикупљене током 2022. године у околини манастира Троноша. Посебна пажња посвећена је промени улога унутар локалне заједнице, при чему се наглашава активна иницијатива представника цркве у организацији и одржавању обичаја. У раду се разматрају стратегије адаптације обичаја савременим условима, као и механизми који омогућавају његово трајање. Циљ рада је да укаже на значај институционалне и симболичке подршке верске институције у процесу очувања одређених елемената нематеријалног културног наслеђа у савременом контексту.

ДОПРИНОСИ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА ФИЛОЗОФИЈИ ФЕНОМЕНОЛОШКИХ ИДЕЈА (у поређењу са њеним најпознатијим представником Едмундом Хусерлом)

Владана Мијаиловић — Tue, 07 Oct 2025 01:21:23 +0200

Михаило Петровић (1868 – 1943) је био универзални стваралац који потиче из угледне београдске породице. Отац Никодим је био професор Богословије а мајка Милица је била ћерка проте Новице Лазаревића. Студије је похађао код најпознатијих математичара тог доба, Анрија Поенкареа (Henri Poincaré, 1854-1912), Шарла Ермитеа (Charles Hermite, 1822-1901) и Шарла Емила Пикара (Charles Émile Picard, 1856-1941).

Рад Михаила Петровића значи прекретницу у развоју математике код Срба, уз то рад далеко превазилази границе земље из које потиче и представља значајан прилог развитку науке у свету. Михаило Петровић је био заокупљен питањима природе и откивања природног поретка свих ствари, одакле произилази његова позната студија Елементи математичке феноменологије, објављена 1911. године, у чему се огледа и његов допринос у филозофији науке.

Циљ овог рада је да феноменологију као правац савремене филозофије, чији је најпознатији представник Едмунд Хусерл (Edmund Husserl, 1859-1938), прикажемо из угла математичке феноменологије Михаила Петровића и размотримо појмове аналогије и интуиције наспрам емпиријског рационализма.

ОСЛОБОЂЕЊЕ ПЛАВА, ГУСИЊА И РОЖАЈА 1912. ГОДИНЕ

Vukasin Dedović — Tue, 07 Oct 2025 01:26:58 +0200

ОСЛОБОЂЕЊЕ ПЛАВА, ГУСИЊА И РОЖАЈА 1912. ГОДИНЕ

РЕЗИМЕ: На Берлинском конгресу Велике силе су одлучиле да Турска Црној Гори уступи Плав и Гусиње са околином. Међутим, Турска је на разне начине избегавала да изврши ову обавезу. Да би се избегле нове компликације на црногорско-турској граници велике силе су припремиле план о компензацији Плава и Гусиња за територије источно од Подгорице, обухватајући албанска католичка племена Груде и Хоте. Турска је, уз подршку Аустро-Угарске, наставила да одуговлачи испуњење своје обавезе. У таквој ситуацији велике силе су закључиле да је најцелисходније да се Црној Гори, као компензација за Плав и Гусиње врати Улцињ са обалом до Бојане и одређеном територијом у залеђу. Рад међудржавне комисије на обележавању црногорско-турске границе на терену ишао је споро па ће бити окончан тек у лето 1887. године.

Но и поред обележавања црногорско-турске границе, немирно стање на њеном североисточном делу трајаће све до Првог балканског рата. Плашећи се још већих нереда Турска је у лето 1912. године појачала своје гарнизоне у Плаву, Гусињу, Рожајама и Беранама. Црна Гора није могла остати пасивна већ је била решена да се директно умеша у догађаје. Упутила је балканским државама позив на покретање заједничке акције против Османског царства. Црногорска влада је 8. октобра 1912. године објавила рат Турској. Истог дана Источни одред, јачине 12600 војника и 32 топа, којим је командовао бригадир Јанко Вукотић, усмерен је ка Мојковцу, Бијелом Пољу и Беранама. Док је главнина Источног одреда напредовала према Беранама, Васојевићка бригада свакодневно је водила тешке борбе на линији Мокра – Чакор – Плав – Гусиње. Плашећи се да много надмоћнији непријатељ не потисне Горњовасојевићку бригаду са положаја, бригадир Вукотић је одмах након ослобођења Берана 16. октобра усмерио напредовање главнине Источног одреда у правцу Плава и Гусиња. Доњовасојевићка бригада је добила задатак да врши продор преко Горњег Бихора у правцу Рожаја. Горњовасојевићка бригада је ушла у Плав 19. октобра а сутрадан у Гусиње. Иако напредовање Доњовасојевићке бригаде није ишло по предвиђеном плану она је успела да до 26. октобра одбаци непријатеља и ослободи Рожаје и сва насеља лево од Ибра.

АКТИВНОСТ МИНИСТАРСТВА ТРГОВИНЕ И СНАБДЕВАЊА У ПОГРАНИЧНОМ ПРОМЕТУ СА АЛБАНИЈОМ 1945-1946

Далибор Велојић, Сава Ђурђевић — Tue, 07 Oct 2025 01:33:47 +0200

Рад обрађује активности Министарства трговине и снабдевања Демократске Федеративне Југославије у оквиру потписаних споразума са Албанијом по завршетку Другог светског рата. Споразуми се односе на промет артикала преко југословенско-албанске границе, ради лакшег снабдевања становништва у пограничном подручју. Рад је настао на основу архивске грађе похрањене у Архиву Југославије и Дипломатском архиву Министарства спољних послова Републике Србије, као и на основу релевантне литературе.

ЕКРАНИЗАЦИЈА СЕЋАЊА НА ДАНЕ ДЕТИЊСТВА: МЕТОХИЈА КАО ПРАДОМ

Ивана Раловић, Невена Петковић — Tue, 07 Oct 2025 01:39:53 +0200

Рад представља филмолошко-антрополошку анализу средњеметражног документарног филма А Исток река тече (2023), ауторке Јелене Раденовић. Уочавањем различитих наративних слојева о дому и средстава његове метафоризације разматра се начин на који одабрани садржај доприноси уобличавању трагике расејања Срба са Косова и Метохије. Циљ рада је анализа средстава помоћу којих изабрана поетичка филмска слика уобличава носталгичну екранизацију породичног фолклора о губитку завичаја, чија је улога друштвено-интегративна.

ВОЈНА ЛЕКСИКА И ТЕРМИНОЛОГИЈА У КРАГУЈЕВАЧКОМ ИЗДАЊУ НОВИНА СРПСКИХ

Јована Антонијевић — Tue, 07 Oct 2025 01:45:23 +0200

Предмет овога рада јесте војна лексика српског језика забележена у крагујевачком издању Новина српских, коју ћемо посматрати као терминолошки подсегмент који чини саставни део лексичког система српског језика. Лексички састав војних термина ексцерпираних из крагујевачког издања Новина српских, поред препознатљивих, чисто војних термина, чине и речи општеупотребног фонда употребљене у војном контексту. Насупрот томе, у нашој грађи бележимо и некада уобичајену, али данас застарелу терминолошку лексику, као и лексику страног порекла, која је у српски језик ушла путем посредних језичких контаката, а којом се означавају некада релевантни појмови у војним формацијама некадашњих страних власти на овим просторима. Циљ нашег рада стога је двојак: 1) лексичко-семантичка класификација чисто војних термина са једне стране, а са друге стране 2) регистровање и класификовање оних примера који су током времена изгубили статус терминолошких јединица, као и оних који улазе у састав општеупотребног лексичког фонда, али одређеним значењем представљају део војног терминосистема.

ПРИМЕНА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У НАСТАВИ ЈЕЗИКА

Милена Видосављевић, Александра Брајовић — Tue, 07 Oct 2025 01:49:01 +0200

Нове технологије утичу на образовни систем много више од многобројних дидактичких материјала јер бришу границе између формалних организованих окружења за учење у школама и могућности неформалног учења у слободно време и код куће. Нове технологије изазивају ученике и наставнике да усвоје потпуно нови приступ учењу и креирају дигиталне образовне просторе. Међутим, због сложености таквих система, развој окружења за учење страних језика заснованих на вештачкој интелигенцији прилагођава се хетерогености ученика, чиме се омогућава учење и вежбање језика који је још увек у развоју. Платформе вештачке интелигенције могле би олакшати наставу језика јер би се бавиле појединачним потребама и склоностима ученика, чинећи процес учења ефикаснијим. Интеграција вештачке интелигенције у наставу донекле побољшава исход ученика и њихово ангажовање ако се смишљено спроводи као допуна, а не као замена за наставнике у оквиру васпитно-образовног процеса. У процесу учења страних језика, вештачка интелигенција може бити допуна наставним материјалима за развој вештине писања, читања, слушања и говора на страним језицима. Отуда је циљ овог рада да се укаже на примену вештачке интелигенције на часовима језика, као и на досадашња научна истраживања у овој области, али и на предности и недостатке вештачке интелигенције у оквиру наставе страних језика.

УПРАВЉАЊЕ ИСТИНОМ: ЦЕНЗУРА МЕДИЈА О ДЕМОНСТРАЦИЈАМА У САП КОСОВО 1981. ГОДИНЕ

Милош Тимотијевић — Tue, 07 Oct 2025 01:54:26 +0200

Један од најкрупнијих догађаја који су се десили у СФР Југославији свакако су биле демонстрације на Косову 1981. године. Ипак, према устаљеној пракси власти, вести које су долазиле до грађана, а и оне које су одлазиле у етар других држава, биле су добро обрађиване и „филтриране“, како би се функционисање државног апарата и стање у друштву приказало на најбољи могући начин, а принцип „братства и јединства“ најлакше одржао. Такви примери су очигледни приликом извештавања о демонстрацијама у покрајини. О тим догађајима, јавност су пробраним речником обавештавали домаћи листови, попут „Борбе“ и „Јединства“. О ситуацији у покрајини у месецима после демонстрација распитивали и страни новинари, који су у неким случајевима наилазили на непремостиве препреке да о правом стању ствари известе своје читаоце и гледаоце.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У ОПШТИНИ ЛЕПОСАВИЋ ОД 1992. ДО 2024. ГОДИНЕ

Петар Матић, Марко Мијатовић — Tue, 07 Oct 2025 02:01:17 +0200

Апстракт: Циљ овог рада је да се да што је могуће целовитија слика локалних избора у општини Лепосавић од обнове вишепартијског система у Републици Србији почетком 1990их година. Општина Лепосавић има занимљиву политичку историју. Од 1912. део ослобођен је од турске власти и постао је део српске државе, а од 1953. године припојена Аутономној Косовско-метохијској области, и дуго времена фактички била једина искључиво српска средина у АП Косово и Метохија. Након доласка међународне управе 1999. године општина Лепосавић, као и друге српске средине на Косову и Метохије, нашла се у специфичној ситуацији у којој је постојала дуалност власти, све до потписивања ”Бриселског споразума” 2013. године који је и ову локалну самоуправу сврстао у ред средина које припадају, још увек неформираној, Заједници српских општина. До нових напетости долази 2022. године кад српски представници напуштају локалне институције привремених органа самоуправе администрације у Приштини, услед упорних и опет поновљених претњи да неће бити формирана Заједница српских општина. Услед наведених чињеница, несумњива важност Лепосавића даје нам повода да испитамо изборну вољу њених становника, сходно често промењеним контекстуалним условима.

СЛАВСКИ ОБИЧАЈИ И ПЕСМЕ У СЕЛУ ГРАНИЧАНЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Верица Грбовић — Fri, 24 Oct 2025 18:07:38 +0200

Слава је јединствен обичај заступљен код српског православног народа који је као културно добро из Србије уписан у UNESCO–в Регистар нематеријалног културног наслеђа. Од великог је значаја за сваки народни обичај да се проучава на нивоу појединачних локалитета услед своје специфичности јер би генерализовање превидело огромну шароликост српске народне традиције у којој се у највећој мери огледа њено богатство. Хомогеност није одлика српске народне традиције. Подручје Косова и Метохије је нарочито важно услед геополитичких прилика које су узроковале расељавање великог процента српског становништва. Стога је од кључног значаја забележити што више локалних специфичности ради њиховог очувања, макар у писаном облику. Јасно је се све више губе бројни традиционални ритуали услед политичких дешавања али и глобалне модернизације и западних утицаја. Овај рад је фокусиран на описивање славе у селу Граничане на северу Косова и Метохије, наравно у ширем контексту славе као феномена у Србији кроз одређене аналогије.

РОДНА ПЕРСПЕКТИВА УСТАВНОПРАВНЕ ЗАШТИТЕ ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Марина Мијатовић, Игор Недељковић — Fri, 24 Oct 2025 19:55:43 +0200

Интерно расељена лица са Косова и Метохије представљају једну од најрањивијих друштвених група у постконфликтном периоду, а међу њима жене се суочавају са посебно сложеним и често невидљивим облицима правне и социјалне искључености. Иако Устав Републике Србије гарантује равноправност и заштиту основних права свих грађана, у пракси се уставноправна заштита расељених жена показује недовољно делотворном. У овом раду анализира се правни положај интерно расељених лица кроз родну перспективу, са фокусом на приступ правди, имовинска и породична права, заштиту од насиља, социјалну сигурност и право на повратак. Циљ рада је да се, кроз уставноправну анализу и модел родне осетљивости, допринесе разумевању положаја интерно расељених лица као кључног питања у оквиру укупне политике према Косову и Метохији.

АСЕРТИВНОСТ И САМОПОШТОВАЊЕ КАО ПРЕДИКТОРИ НЕГАТИВНОГ АФЕКТИВНОГ СТАТУСА КОД АДОЛЕСЦЕНАТА: УЛОГА ПОЛА И МЕСТА СТАНОВАЊА – БЕОГРАД И КОСОВСКА МИТРОВИЦА

Кристина Ранђеловић, Душан Ранђеловић — Fri, 24 Oct 2025 20:00:29 +0200

Циљ овог истраживања био је да се испита предиктивна улога самопоштовања и асертивности у објашњавању негативног афективног статуса (депресивности, анксиозности и стреса) код 382 ученика средњих школа из Београда и Косовске Митровице, при чему су узете у обзир и полне разлике. У истраживању су коришћене скале самопоштовања и асертивности, као и ДАСС-21. Подаци су анализирани помоћу Пирсонове корелације, т-тестова и хијерархијске регресионе анализе. Утврђено је да је самопоштовање јак и конзистентан негативни предиктор депресивности, анксиозности и стреса у оба узорка. Асертивност је била значајан предиктор само у београдском узорку. Адолесценти из Косовске Митровице имали су значајно ниже самопоштовање и виши ниво депресивности и анксиозности. Девојчице су имале значајно више самопоштовање и ниво стреса од дечака. Самопоштовање представља кључни заштитни фактор за ментално здравље адолесцената. Налази наглашавају важност социокултурног контекста и имају импликације за развој циљаних превентивних програма.

ДРВОРЕЗНИ НАДГРОБНИ КРСТОВИ КОД СРБА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ЛЕПОСАВИЋ – ДАР ПОКОЈНИКУ ЗА ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН

Александар Павловић — Fri, 24 Oct 2025 20:38:58 +0200

Пажња у раду посвећена је једном до сада недовољно истраженом елементу културног наслеђа Срба на Косову и Метохији везаном за посмртне обичајно-обредне праксе, који је данас специфичан посебно за подручје општине Лепосавић. Реч је о постављању великих крстова од дрвета на гроб покојника, које чланови породице и најуже родбине покојнику за четрдесетодневни помен намењују као дар. Карактеристично за наведене крстове, који се у говору Срба на подручју општине Лепосавић најчешће зову крстаче, јесте то да њихова израда подразумева примену богате орнаментике, сходно чему се они, између осталог, могу посматрати као вид традиционалног уметничког стваралаштва локалног становништва. Циљ истраживања презентованог у раду базиран је на покушају приказа неколико главних особина поменутог феномена, у чему је посебна пажња била посвећена разумевању симболике проучаване праксе у перцепцији њених непосредних носилаца – Срба на подручју лепосавићке општине, односно сагледавању начина употребе дрворезних надгробних крстова у контексту култа мртвих код припадника истраживане српске заједнице. Резултати представљени у раду добијени су на основу теренског истраживања у Лепосавићу, Лешку и још двадесет пет оближњих села, спроведеног у више наврата током 2024. и 2025. године.

(ГЕО)ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ПОЛОЖАЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА

Vanja Glišin, Ljubiša Despotović — Fri, 24 Oct 2025 20:47:44 +0200

Аутори у раду анализирају положај Републике Српске тридесет година након Дејтонског мировног споразума, са посебним нагласком на (гео)политичке аспекте. Имајући у виду да је 2025. године тридесетогодишњица потписивања мировног споразума у Дејтону, сматрамо да је и научно и друштвено оправдано бављење овом темом, како са извесне историјске дистанце, тако и анализом актуелних догађаја који се тичу позиције Републике Српске и српског народа у Босни и Херцеговини. Увод је посвећен кратком историјском приказу промене етничке структуре и слабљењу положаја српског народа у БиХ од Другог светског рата до ратних деведесетих година. Потом, контекстуалном анализом приказујемо међународне иницијативе и акте од 1992. до 1995. године које су претходиле потписивању Дејтонског споразума. Централни део рада посвећен је дескриптивној и експланаторној анализи положаја Републике Српске у деценијама након потписивања мировног споразума. Нагласак је на периоду од 2021. до 2025, са циљем да се предоче (гео)политички аспекти 30 година после. Користићемо методе анализе и синтезе како бисмо описали и објаснили процесе који су се дешавали на посматраном простору, као и геополитички метод неопходан за разумевање положаја државе у регионалном и међународном контексту. Анализом доступних докумената и релевантне литературе прикупићемо неопходне податке у вези са предметом истраживања.

ПРИСТУП ЗАСНОВАН НА СПОСОБНОСТИМА (CA) У ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ: ИНТЕГРАЦИЈА ФАКТОРА КУЛТУРЕ У ОБРАЗОВАЊЕ ЛИЦА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И ИНВАЛИДИТЕТОМ

Невена Нешић — Fri, 31 Oct 2025 17:44:04 +0100

У раду се анализира примена приступа заснованог на способностима (СА) у образовању особа са сметњама у развоју и инвалидитетом. Методом анализе садржаја нормативних докумената и научних радова који се баве теоријским оквиром и применом СА, указује се на важност спровођења културно компетентне праксе за инклузију. Листа основних способности има за циљ да осигура минимални праг достојанства, слободе и активног учешћа у друштву за сваку особу, а социјална правда се заснива на томе да сваки грађанин поседује довољну количину основних способности, у складу са дефинисаним културом, историјом и религијом. Потребно је препознати на који начин културне вредности утичу на развој кључних способности у образовању, што захтева интеркултурални дијалог. У контексту српске културе, традиционалне вредности и културна баштина могу имати велики значај у подршци инклузивном образовању. Посебна пажња посвећена је улози традиционалних форми културе, попут кола и музикотерапије, као средства развијања когнитивних способности, социјалних вештина, међусобне повезаности и осећаја припадности особа са сметњама у развоју и инвалидитетом. Зато рад наглашава потребу очувања и интеграције културних ресурса у инклузивно образовање као инструмената за развој способности, неговањe културног идентитета, али и као предуслова борбе против вишеструке дискриминације и постизање социјалне правде.

ЈЕДАН ОСВРТ НА ТЕОРИЈСКУ МИСАО И ПОЛИТИЧКО ДЕЛОВАЊЕ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Предраг Терзић, Јован Симијановић — Tue, 04 Nov 2025 22:08:58 +0100

Овај рад доноси преглед политичких, националних и државнотворних ставова, као и практичног деловања Слободана Јовановића у периоду од 1941. до 1944. године, током његовог боравка у Лондону као председника и члана избегличке Владе Краљевине Југославије. Настао је, пре свега, на основу Јовановићевог рукописа Записи о проблемима и људима: 1941-1944, али и других објављених извора и релевантне литературе која се бави активностима Слободана Јовановића у периоду Другог светског рата. Посебна пажња је посвећена спознавању практичне примене његовог теоријског знања из области правних наука, политикологије, историје, социологије и других друштвено-хуманистичких дисциплина. Јовановићева улога у избегличким владама и његово разумевање значајних политичких, државних и националних проблема представљају битне податке за сагледавање односа краљевске Владе и државе домаћина, Велике Британије, као и утврђивање стања унутар самог кабинета, укључујући и међусобне односе српских и хрватских представника. Поред тога, Јовановићеви ставови и сведочанства су битни и за изучавање деловања Југословенске војске у отаџбини.

ПРЕДСТАВА УРБАНОГ ПРОСТОРА У КОРЕЛАЦИЈИ СА МОТИВОМ ДОШЉАКА ГРАДАЦИЈОМ АДАПТИБИЛНОСТИ У УСКОКОВИЋЕВОМ ДЕЛУ

Марија Шљукић — Fri, 24 Oct 2025 20:33:01 +0200

У раду се проматра град перспективом искоса, психолошким доживљајем и социјалном, друштвеном, културном и образовном интеракцијом простора и дошљака. Динамизацијом Београда, уочавањем елемената феноменологије имагинације и фолклорним кодом долази до изражаја степен уклопљености дошљака у нову средину, као и перципирање менталне представе завичаја и с тим у вези обликовање психолошког простора и адаптације у односу на домицилно становништво. Аналитичком методом и компаративним приступом, Београд-завичај рашчлањава се и продубљује формирање друштвене представе града у процесу иновације и епохалних промена (оријентална варош, град у модерном поимању) и преплетеност индивидуалних идентитета Милоша и Зорке са колективним прожимањем дошљака и Београђана. Циљ истраживања представља детекцију свих домена свакодневице сплетености мотива дошљака и градског амбијента, као и испољавање психолошког процеса модификације личног идентитета, спрам промењених животних прилика.

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК ИЛИ ИСПОД ЦРТЕ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ (ЕСТЕТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ДУХОВНОСТИ АЛЕКСАНДРА ДЕСПОТОВИЋА)

Ана Мумовић — Fri, 14 Nov 2025 20:39:41 +0100

У путопису Векови израсли из корена поводом поновног открића значења симбола лобања у збирци Привремено мртав у српском светилишту Хиландару, Александар Деспотовић је записао: „Нећу вам рећи колико сам дуго боравио са тим лобањама немањићких монаха, са том духовношћу. Знам да сам са њима од свог рођења“. И тако нас упутио на магистрални пут који води до златног пресека или испод црте за вредновање естетике православне духовности у структури целине његовог књижевног опуса од дванаест књига песама и путописа. Тај пут почиње од „потиснуте религиозности“ и завршава се апсолутним прихватањем вредности православне духовности.

У раду златни пресек илуструјемо и вредновањем књижевне критике показујемо присуство естетике православних вредности као континуитет уметникове идеје и основни квалитет поетике у целини опуса.

РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА ФОРМУЛА ПРОШЛОСТИ: IL CIRCO ИСИДОРЕ ЖЕБЕЉАН У ПОЕТИЧКОМ И ТЕОРИЈСКО-АНАЛИТИЧКОМ ТУМАЧЕЊУ

Ања Лазаревић Коцић, Невена Вујошевић — Fri, 14 Nov 2025 20:45:26 +0100

Фокусна тачка овог рада јесте клавирска минијатура Il Circo (1993) Исидоре Жебељан, значајно остварење које је артикулисало почетак друге стваралачке фазе композиторке (1993–2001). Аналитички приступ овом делу, уз рефелексију композиторкине свеукупне поетике стварања, омогућиће идентификовање „наговештаја“ музичко-стилских константи њеног потоњег, зрелог стваралачког израза. У раду ће се, у поменутом контексту, разматрати одређена композициона решења приметна у делу, али и, истовремено, сагледати како ауторкини постмодернистички гестови – који ће у каснијем стваралачком опусу бити све учесталији – тако и назнаке њеног препознатљивог музичког писма. Кроз формалну, хармонску и стилску анализу, минуциозно ће бити предочени специфични композициони алати Исидоре Жебељан који, уједно, постају заштитни знак њене поетике стварања, односно њен препознатљив стваралачки кôд.

ИСАИЈИНО ВИЂЕЊЕ У СРПСКОМ ПРЕПИСУ С ПОЧЕТКА XVI ВЕКА ИЗ ЗБИРКЕ МАНАСТИРА ДЕЧАНА

Ксенија Миловановић — Mon, 17 Nov 2025 12:23:36 +0100

Предмет истраживања усмерен је на сагледавање преписа апокрифа Исаијино виђење насталог почетком XVI века, који се налази у Чиновнику архијерејском у збирци манастира Дечана број 134. Виђење се налази као последњи састав у рукопису и недостаје му неколико реченица на самом крају. Наслов и почетни иницијал нису исписани већ је за њих остављено празно место како би се исписали црвеним мастилом. Није познато име писара који је исписао овај текст, иначе полууставним писмом са елементима брзописа. Језик списа је српскословенски, а правопис ресавки. Препис припада првој варијанти Виђења и сачувао се у четири српска преписа, од којих је дечански један од њих. У делу се говори о узношењу пророка Јеремије на небо у пратњи анђела који му открива небеске тајне на свих седам небеса. Пошто до сада није постојало издање овог Виђења, у наставку рада доноси се његов текст на основу дечанског преписа број 134.

СИМВОЛИКА ХРИШЋАНСКИХ ПРАЗНИКА У ДЕЛУ Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ

Слађана Алексић, Јасна Парлић Божовић — Wed, 19 Nov 2025 10:20:13 +0100

Христоцентризам као најважније обележје хришћанске културе упућује на годишњи литургијски циклус склопљен према догађајима из Христовог живота у којем ценрално место има рођење и васкрсење Исуса Христа. Одељак литургике који се бави празницима године и њиховом богослужењу подразумева науку о празницима или хеортологију. У литургијском циклусу великих Господњих празника најважнији догађаји су празник Рођења Исуса Христа, Божић, и Васкрсење Христово. У раду се осветљава симболика хришћанских празника у делу једног од најзначајнијих писаца свих времена, Достојевског. Пажња се посвећује феномену празничног текста којим се као важним естетичким проблемом бави византијска естетика чијој области припада димензија духовне насладе и чији је врхунац духовна катарза. У књижевном делу Достојевског осветљава се верски празник као духовни контакт, субјектово надумно виђење суштинских основа бића, скривене истине духа, закони живота у свој целовитости и дубинској хармонији са Богом, доживљај учешћа у вечности. Истраживање празничног текста у лепој књижевности укључује дуг и озбиљан процес.

СРПСКИ УМЕТНИЦИ НА ПРВИМ ПРОЛЕЋНИМ САЛОНИМА КОСОВА СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА

Zvezdana Elezović, Митар Гаљак — Wed, 19 Nov 2025 10:25:50 +0100

У датом раду се говори о првим Пролећним салонима Косова, који су у Приштини организовани седамдесетих година XX века. Организацију Пролећних салона је водило Удружење ликовних уметника Косова. Право учешћа на Пролећном салону имали су сви чланови УЛУК-а, Срби и Албанци. Пролећни салон као изложба која је стекла традицију, имала је велики значај за развој ликовних уметности у покрајини. На првим пролећним салонима седамдесетих година, српски ствараоци су постали мањина јер су фаворизовањем албански уметници вишеструко били бројнији.

ИЗ МОРФОСИНТАКСЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ГОВОРА КОСОВСКО-РЕСАВСКОГ ТИПА

Јована Јовановић — Wed, 19 Nov 2025 10:29:43 +0100

У раду се анализирају морфосинтаксичке особености косовско-метохијских говора косовско-ресавског дијалекта. Грађа је прикупљена у насељима која се налазе у непосредној близини Вучитрна – Бањска и Гојбуља и, нешто северније у средњоибарској поткопаоничкој зони, Сочаница и Исево. Из прикупљеног дијалекатског материјала анализиране су појединости у систему и употреби именица, заменица и глагола. Основна намера је да се издвајањем морфосинтаксичких црта истакну сличности и разлике удаљених говора истог дијалекатског типа на косовско-метохијском терену. Поред тога, биће регистровани и аналитизми или примери нарушене синтетичке структуре, који сведоче о ширењу језичких црта призренско-јужноморавских народних говора са југа на север, и у том случају периферном позиционирању појединих косовско-ресавских насеља.

УМЕТНОСТ И ТАБУ – ПРЕСЕК КРОЗ ИСТОРИЈУ И КОМУНИКАЦИЈА СА ДРУШТВОМ

Ненад Перић, Оливер Томић — Wed, 19 Nov 2025 10:34:37 +0100

Рад се бави табуом као неодвојивим својством ликовних уметности кроз историју, који често пресудно одређује карактер појединачне епохе, културе или стила. На одабраним примерима из више стваралачких раздобља, рeлигија и цивилизација, показује се да је рушење табуа саставни део развојног процеса у уметности и начина комуникације уметности са окружењем, тј. Друштвом у ширем смислу, а не само делу који је заинтересован за уметност. Представљени примери табуа односе се како на одабир тема и мотива, тако и на сам креативни процес у његовим различитим фазама. Такође, указује се на развој свести о постојању табуа закључно са (пост)модерном уметношћу, где су њихово негативно вредновање и рушење на известан начин постали обавезе стваралаца.

НАЦИОНАЛНА КУЛТУРА У ПЕСМИ И ИГРИ: ФУНКЦИЈЕ МУЗИЧКОГ ФОЛКЛОРА У РАНОЈ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОЈ ПРАКСИ

Тамара Јернић — Wed, 19 Nov 2025 10:36:47 +0100

Музички фолклор представља значајан облик нематеријалне културне баштине и вредан васпитни ресурс у раном детињству. Рад истражује педагошки и културолошки потенцијал традиционалних дечјих песама, бројалица и игара у контексту предшколског васпитања, с акцентом на развој говора, ритма, моторике, социјалних вештина и културног идентитета. Анализирано је преко три стотине јединица музичког фолклора из литературе објављене од 1928. до 2022. године, намењених раду са децом предшколског и млађег школског узраста, уз жанровску и функционалну класификацију садржаја. Посебна пажња дата је значају матерње мелодије, као и улози породице и васпитача у очувању и преношењу традиције. Истраживање указује на потребу за методичком интеграцијом фолклорних садржаја у предшколске програме и значај интердисциплинарног приступа у афирмацији културног наслеђа и јачању националне свести код деце.

СТВАРАЊЕ СРПСКЕ ТАЈНЕ САМООДБРАМБЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У МЕТОХИЈИ И НА КОСОВУ И БОРБА У ВЕЛИКОЈ ХОЧИ 1905.

Урош Шешум — Wed, 19 Nov 2025 10:43:26 +0100

Рад се бави покушајем стварања тајне самодобрамбене организације Срба у Косовском Поморављу, Сиринићу, на Косову и у Метохији 1904–1905. Организовање је било базирано на наоружавању становништва, формирању потајних чета и канала за пренос оружја од српско-османске границе преко Шар-планине и околине Тетова, до српски изјашњених крајева преко Вардара, у Порече и околину Кичева. Авантуристи и бившем хајдуку Саватије Милошевић, службенику битољског и приштинског конзулата поверена је дужноста стварања организације. Уздајући се у своје старе везе са Албанцима у Метохији, организацију коју је створио, и чињеницу да је његов сарадник Лазар Кујуџић био родом из Ораховца, Милошевић је покушао да преведе чету и товар оружја преко Косова и Метохије до околине Кичева. Седмочлана српска чета сукобила се са османском војском и локалним Албанцима у Великој Хочи, где је уништена до последњег човека. Изгибија чете изазвала је енклавизацију Срба у Ораховцу и Великој Хочи и њихово страдање, али и насртаје Албанаца на Србе и насилних претраге оружја међу српским заједницама на Косову и у Метохији.

О КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ И КАТОЛИЧКОЈ ЖУПИ СВ. МИХОВИЛА АРКАНЂЕЛА НА ОСНОВУ ИЗВЕШТАЈА ОД АПРИЛА 1942. ГОДИНЕ

Зоран Јовановић — Fri, 21 Nov 2025 20:02:08 +0100

У фокусу текста су два дописа жупника косовскомитровачке жупе Св. Миховила Арканђела, упућена крајем априла 1942. године Ординаријату Београдске надбискупије. Њихова садржина представља кључне податке о тој жупи током прве године Другог светског рата на подручју Југославије, до сада непознате историографији. Настали су као пролог детаљном реферату о њеним тадашњим особеностима, који је затражио споменути ординаријат. Споменута два дописа су од примарног значаја јер пружају, поред осталог, упечатљив приказ ратне збиље у Косовској Митровици и околини, потекао из угла словеначког свештеника, који је тада управљао жупом. Један од повода за његово обраћање је био и тај што је жупа била на граници гашења због тога што до њеног свештенства – словеначких лазариста – нису стизала финансијска средства, неопходна и за њихове најосновније животне потребе. У свом виђењу стварности, он се осврнуо и на српско-албанске односе 1941/1942. године, уз јединствен опис Албанаца и њиховог опхођења према локалном српском народу и његовој имовини. У нашем тексту је пружен осврт и на радове историчара Алија Хадрија, у којима је – пре нашем закључивању – све учињено да буде на нивоу тзв. патриотске историографије, скривене под плаштом „братства и јединства“ комунистичке/социјалистичке Југославије, уз истовремено игнорисање важних чињеница, међу којима је и постојање католичке заједнице у Косовској Митровици.×

КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА ФРАГМЕНАТА ЗИДНОГ СЛИКАРСТВА ИЗ 1654.У КАТОЛИКОНУ СВЕТОГ НИКОЛЕ МАНАСТИРА БУКОВА КОД НЕГОТИНА (ЕПАРХИЈА ТИМОЧКА) Поводом 190 година од обнове манастирске киновије 

Горан Јанићијевић — Sun, 23 Nov 2025 21:11:31 +0100

На основу свега три, али сваког на свој начин – карактеристична фрагмента зидног фреско-сликарства из католикона Светог Николе манастира Буково код Неготина тежи се утврђивању њиховог и пројекцији ширег контекста осликавања манастирских цркава током XVII столећа. Осим тога, прате се токови тадашње црквене уметности у специфичним историјским околностима османске владавине на простору Балкана. Контекстуализација и иконографска анализа темеље се на литургијском и монашком богословљу као и канонским претпоставкама.

ГОСПОДАР СЕРСКЕ ОБЛАСТИ КАО ПРИЛОЖНИК И КТИТОР СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА

Dragana Milić — Fri, 24 Oct 2025 19:16:28 +0200

МОЗАИЧКИ ОДЈЕЦИ ФОЛКЛОРНОГ И МИТСКОГ: САВРЕМЕНА СРПСКА ПОЕЗИЈА И ДРАМА У ОГЛЕДАЛУ ТРАДИЦИЈЕ (Бошко Сувајџић. Семе божанског орача. Фолклорни и митски обрасци у савременој српској поезији и драми. Нови Сад: Прометеј, 2025, 372 стр.)

Маша Петровић — Tue, 11 Nov 2025 16:22:16 +0100

„Долазнициˮ, они који остају – најновији број Стремљења (Стремљења: часопис за књижевност, уметност и културу, год. LXV, бр. 1–2, Приштина – Косовска Митровица: Панорама–Јединство, 2025, 320 стр.)

Јована Сувајџић — Wed, 26 Nov 2025 12:38:54 +0100