Baština

КЊИЖЕВНИ ПРИЛОЗИ У ЧАСОПИСУ БРАТСТВО

Бојана Ласица — Fri, 26 Dec 2025 20:22:03 +0100

Часопис Братство је излазио у Сарајеву у периоду од 1925. до 1941. године, као духовни часопис за вјерско и народно просвјећивање. Иако се примарно бавио религијом, пратио је и културни живот српског народа у Босни и Херцеговини и његовао лијепу књижевност. Имао је најдужи континуитет излажења у односу на све остале српске листове и часописе у периоду између два свјетска рата у Босни и Херцеговини, па представља значајну ризницу књижевних текстова. У предстојећем раду настојаћемо да жанровски, тематски и библиографски опишемо књижевне прилоге у Братству. Споменућемо и њихове ауторе, и настојати да укажемо на њихову бројност, квалитет и улогу у културном-просвјетном и политичком животу у Босни и Херцеговини у периоду између два свјетска рата.

УЛОГА РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ И УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И СЕВЕРНЕ ИРСКЕ У АКТУЕЛНОЈ КРИЗИ У АП КОСОВО И МЕТОХИЈА

Хатиџа Бериша, Далибор Седлар — Tue, 13 Jan 2026 18:17:46 +0100

Посматрано кроз историјску призму, криза у косовско-метохијском делу Србије, детерминисана је геополитичким интересима регионалних и светских сила, историјским процесима и етнографским променама, у којима се константно, али са различитим интензитетом, албански и српски народ сукобљавају и бране једни другима право над тим простором. Агресија НАТО 1999. године на Савезну Републику Југославију (СРЈ), а потом и проглашење независности „Косова“ 2008. године, подстакло је и охрабрило албанске политичке елите да у складу са декларацијом „Призренске лиге“ из 1878. године, предузимају интензивније мере на успостављању „Велике Албаније“, у којој би у складу са стратешком културом Албанаца, био заступљен принцип фашистичке идеологије „Једна држава, један језик, једна нација, једна вера“.

Проблематика рада је да се сагледа шири контекст испољених интереса Турске и Уједињеног Краљевства Велике Британије у савременим безбедносним условима, које карактерише присуство хибридних претњи, са тежиштемна Аутономну покрајину Косово и Метохија у безбедносној агенди ових силе. Посматрано из угла актуелне кризе на Косову и Метохији, у контексту најприсутнијег испољавања меке моћи у циљу јачања албанског и умањења српског фактора на том простору, посебно се се издвајају Република Турска и Уједињено Краљевство Велика Британија и Северна Ирска

ИЗМЕЂУ ПРАВА И ЛИНГВИСТИКЕ – ОСОБЕНОСТИ ПРАВНОГ ЈЕЗИКА

Јелена Павловић Јовановић — Thu, 29 Jan 2026 14:39:43 +0100

Циљ овога рада јесте да пружи преглед најважнијих одлика језика права како у правној науци, тако у лингвистици, а нарочито у функционалној стилистици у оквиру које се језик права проучава као посебна врста административно-правног стила. Надовезујући се на наше истраживање из 2021. године о досадашњим проучавањима правног језика код нас, приступамо праву као феномену који је превасходно језички и који се реализује кроз језик. За лингвисте је важна разлика између правне одредбе и правне норме, дубинска структура правне норме, право као семиотички систем, идеологизација језика права, као и начин на који језик и правне норме обликују друштво. У раду су издвојене најважније карактеристике административно-правног стила, а посебно законодавно-правног подстила у оквиру ког се реализује језик права. Истиче се истовремена неодређеност прецизност језика права, редундантност језика права, његова интертекстуалност и друге важне особне. У закључку се указује на даље могуће правце проучавања језика права које би укључило сарадњу правника и лингвиста водећи рачун инхерентим одликама језика права.

ИДЕОЛОШКА СТИГМАТИЗАЦИЈА НАУКЕ. СЛУЧАЈ КЊИГЕ О КОСОВУ ДИМИТРИЈА БОГДАНОВИЋА

Драгољуб Мандић — Wed, 04 Feb 2026 19:09:49 +0100

Идеолошка оптерећеност представљала је једну од највећих мана историографије из времена социјалистичке Југославије. Строга контрола владајуће партије била је главни разлог што су многе важне теме биле неадекватно обрађиване или чак у потпуности избегаване. Стога се током осамдесетих година, након смрти Јосипа Броза, појавио велики број разнородних књига које су изазивале контроверзе како у партијским, тако и у научним круговима. Међу њима спада и Књига о Косову академика Димитрија Богдановића, која је потом, као и њен аутор, доживела велики број политички мотивисаних напада. Поред анализе књиге, у раду ћемо реконструисати контекст у којем је она настала, мотив аутора да се позабави датом темом и реакцијама које је изазвало њено објављивање. Рад је заснован на изворима у виду штампе и сведочанстава савременика, као и на релевантној научној литератури.

Митрополит Ђорђе Николајевић и проблем очувања српских црквено-националних интереса у БиХ крајем XIX вијека

Далибор Петровић — Thu, 05 Feb 2026 16:08:00 +0100

Друштвено-политичке, национално-идентитетске и црквене прилике у Босни и Херцеговини током првих деценија Аустроугарске окупације су биле изузетно комплексне. У тим замршеним односима једина организација која је имала национални предзнак и која је имала одговорност да српску идентитеско-вјерску посебност заштити и сачува била је Православна црква. Међутим, у ситуацији када су православне епархије у БиХ имале полуаутономни статус у оквиру Цариградске патријаршије са посебним правима бечког двора према њима, постаје нам јаснији положај и околности у којима је та црква могла да дјелује. С тим у вези је од изузетног значаја било питање конкретне личности која ће придржавати трон дабробосанских митрополита као првопоштоване катедре у Босни и Херцеговини.

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ

Милица Марјановић — Wed, 11 Feb 2026 21:38:21 +0100

О културној историји једног града понајвише сведоче његови симболи, традиција и културни елементи који упућују на богатство различитости и доприносе јединствености и оригиналности једног подручја, у овом случају града Косовска Митровица. У раду се проматра културни живот и главни културни елементи који осликавају дух времена у граду на реци Ибар, са циљем да се прикаже његова богата културна историја, прожета дубоким друштвеним порукама које га одликују. На случају Косовске Митровице експлицитно се приказује преплитање богате традиције и историје, као и, са друге стране, рефлексија далекосежних последица ратних дешавања током НАТО агресије. Специфичност града посебно се огледа у мосту на Ибру који га дели на јужни и северни део, а истовремено симболизује подељеност на два дијаметрално различита друштвена живота, живот у подељеном граду између Срба и Албанаца. Социолошки, град на Ибру представља јединствен феномен у свету прожет богатим културноисторијским наслеђем, а упркос свим изазовима траје и одолева времену.

Написи о музичким инструментима у Србији из 19. и почетка 20. века у делима путописаца и етнографа: почетак тематског и методолошког принципа обликовања етноорганологије

Борисав Миљковић — Fri, 13 Feb 2026 19:07:16 +0100

Циљ овог рада је да се полемички осврне на текстове и приказе, који са собом носе информације о традиционалним музичким инструментима затеченим у музичкој пракси у Србији током 19. и почетком 20. века. Сукцесивним излагањем и упоредном анализом етнографске грађе ствара се обухватнија слика наслеђених културних образаца, обележених (не)материјалним звучним артефактима, чије је препознавање на линији источних и западних утицаја представљало посебан изазов за истраживаче. Закључци добијени у пресеку хетерогених запажања указују на значај музичких инструмената и њихове улоге у обликовању свакодневице патријархално уређеног друштва. Компаративним освртом на актуелне извођачке праксе реферира се на коренитије наглашавање континуитета појединих феномена утемељених у представама о националном идентитету. Паралелно с тим, у раду се истражује могућност примене ових сазнања у контексту методолошког развоја етноорганологије као етномузиколошке научне дисциплине. Базирана на етнографском приступу, концепција текстова приказаних у овом раду резонира са пионирским тенденцијама тематског обликовања научне мисли, које су своје реперкусије имале у поменутим областима истраживања.

ДОСИТЕЈ КАО ИНТЕЛЕКТУАЛНИ НОМАД

Мирослава Глигорић — Fri, 13 Feb 2026 19:10:46 +0100

Доситеј Обрадовић као интелектуални номад је израз којим би се могла дочарати слика „луталице“ који пролази кроз огромне пределе знања, прикупљајући фрагменте мудрости из различитих области.

Почетно знање које је Доситеј стекао у библиотеци манастира Хопово, подупрто његовом радозналошћу одвело га је на бајковит сазнајни пут – у „царство идеја“, где је упијао разноврсне идеје, од идеја античке и класичне мисли до европских просветитељских мислилаца и рационалиста.

У својим делима Доситеј о свом гносеолошки мотивисаном „лутању“, односно интелектуалном номадизму, приповеда у првом лицу што представља аутентични наратив његовог филозофског, а касније и просветитељског опуса.

Циљ рада је да се стекне дубљи увид у интелектуални номадизам Доситеја Обрадовића и оцене његови домети, као и утицаји на српско друштво. За потребе рада коришћен је пре свега историјско-упоредни, као и аналитичко синтетички метод, који је посебно присутан у делу који се односи на Доситејева путовања и знања која је стицао у земљама у којима је боравио.

Закључак рада је да Доситеј Обрадовић захваљујући свом интелектуалном номадизму уноси у свој стил писања блистав дух разума, истраживања и хуманизма, који се одликују јасноћом и рационалношћу, као и универзализмом и толеранцијом, а да његова дела превазилазе националне теме и границе. Као искрени заговорник универзалних људских вредности, у својим списима истиче важност толеранције, позивајући тако читаоце да прихвате различитост, а одбаце предрасуде. Његове расправе наводе на критичко размишљење, подстичући читаоце да преиспитују догме и траже нова знања.

Интелектуални номадизам Доситеја Обрадовића превазилази уобичајене границе, спознате језике и дисциплине тадашњих путујућих ђака и учитеља. Његово интелектуално наслеђе које траје и значи нам и данас је светионик који нас води кроз лавиринт идеја, и наставља да инспирише наредне генерације, подсећајући да потрага за знањем не познаје границе.

ПРОСТИТУЦИЈА НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ ОД ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Биљана Гавриловић Грбовић — Mon, 23 Feb 2026 18:14:44 +0100

Основни предмет истраживања у раду је анализа модела које је власт, на простору Србије у периоду од Првог српског устанка до Другог светског рата, кориситила како би сузбила проституцију, као један социјално-медицински порблем. У оквиру анализираног временског периода држава је користила различите моделе, од оног који је инкриминисао проституцију, до оног који ју је толерисао као „нужно зло“. Међутим, коме год методу да се држава приклонила, ефекти су били слаби, проституције је и даље било, као и венеричних болести. Према томе, истражујући проституцију, као појаву, која је и данас присутна у друштву и за коју држава и даље, чини се, тражи адекватан модел реаговања, нужно је осврнути се у правну прошлост, како би се уочило који од више коришћених модела се ипак показао као најбољи у пракси.

УКРАЈИНСКА ГРКО-КАТОЛИЧКА (УНИЈАТСКА) ЦРКВА – ИСТОРИЈАТ, ОРГАНИЗАЦИЈА, ПОЛИТИЧКИ ПОГЛЕДИ

Марко Мијатовић, Петар Матић — Mon, 23 Feb 2026 18:19:34 +0100

Један од темеља савремене украјинске нације је Украјинска грко-католичка црква, већ готово пола миленијума заступљена на западу те земље - још од одлуке о црквеној унији дела тамошњег украјинског православног клера са Католичком црквом установљеном на црквеним саборима у Бресту у данашњој Белорусији 1595. и 1596. године. Украјинска гркокатоличка или другачије називана унијатска заједница настала је, као и друге унијатске верске заједнице (њих укупно 22), током претходних векова највећим делом на рубовима додира католичанства и православља, као нека врста компромиса којом се делу свештенства једне од православних цркава који је на то пристао и њиховим верницима у условима католичке доминације неком територијом (у овом случају пољско-католичком) оставила могућност православног обреда уз признавање водеће улоге римског Папе у хришћанском свету. Иако је унијатски покрет, наишао на снажни отпор украјинског православног становништва, та заједница је опстала и преживела. Специфичност Украјине по овом питању је и та да чине одређени удео грко-католика (највећи међу православним нацијама) у већински православној украјинској нацији чини највећом таквом заједницом на свету.

Циљ овог рада је да испита утицај историју и улогу гркокатоличке цркве у савременој Украјини, са посебном рефлексијом на њене и ставове њеног поглавара г. Свјатослава Шевчука актуелни украјинско-руски сукоб који је ескалирао са отпочињањем ”специјалне војне операције” или пак руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

ТРГОВИНА ЉУДСКИМ ОРГАНИМА – СЛУЧАЈ „ЖУТА КУЋА“

Милош Тимотијевић, Борис Бурсаћ — Mon, 23 Feb 2026 18:26:26 +0100

Овај научни рад пружа мултидимензионалну и мултидисциплинарну анализу случаја трговине људским органима познатог као „Жута кућа“, позиционирајући га као критично раскршће ратних злочина, организованог криминала и дугорочних безбедносних изазова за регион Западног Балкана. Актуелност теме произилази из дугогодишњег континуитета српско-албанских односа и специфичних услова током оружаних сукоба крајем 1990-их година на простору Косова и Метохије, када су нестала лица, заробљени цивили и рањени борци постали лако доступне жртве за експлоатацију од стране организованих криминалних мрежа. Случај „Жута кућа“ илуструје начин на који ратне структуре могу бити трансформисане у криминалне мреже, које рањивост становништва користе за остваривање финансијских, политичких и стратегијских циљева.Теоретски оквир рада заснован је на теорији организованог криминала и концептима ратне и постконфликтне трансформације, што омогућава систематску анализу хијерархијских структура и интеграцију елемената паравојних формација у организоване криминалне мреже. Овај приступ омогућава дубље разумевање начина на који ратне организације функционишу као инструмент илегалне трговине људским органима, како се експлоатише нестабилност региона и које дугорочне безбедносне ризике такав феномен ствара за локално становништво и регион у целини.Методолошки, рад се ослања на квалитативну анализу, студију случаја и систематску анализу садржаја кључних докумената и извештаја, укључујући јавне налазе Карле дел Понте, извештај Дика Мартија, као и доступне извештаје међународних и локалних институција о истрагама и суђењима. Централни део рада анализира функционисање трговине органима, логистику, географске локације, идентификацију жртава и улогу одговорних актера, пружајући свеобухватан увид у организационе моделе и оперативне механизме криминалних мрежа.Закључци рада синтетизују налазе, осветљавају сложеност трговине људским органима у периоду након оружаних сукоба и наглашавају значај мултидисциплинарног приступа у разумевању кршења људских права и међународног хуманитарног права. Рад пружа основу за развој превентивних и репресивних мера, као и за даља истраживања феномена организованог криминала у ратним и постконфликтним окружењима.

ЛУЛЕМЕНТ КАО ГЛАС КУЛТУРНЕ ОДРЖИВОСТИ: ОД ИНТИМЕ ДО СТРАТЕГИЈЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Оља Арсенијевић, Ирина Томић — Mon, 23 Feb 2026 18:30:53 +0100

: Рад истражује феномен лулемент као интердисциплинарну категорију на пресеку уметности, менаџмента културе и очувања нематеријалне баштине. Кроз анализу звучних пракси као што су успаванке и тужбалице, лулемент се представља као алтернативни облик културне артикулације, који повезује интимни, женски и мањински глас са стратегијама очувања културне меморије и афективног знања. Рад се ослања на теоријске приступе културне меморије, афекта, феминистичке критике и уметничког истраживања, са циљем да покаже да лулемент може функционисати као облик друштвене и културне повезаности, инструмент јачања интелектуалног капитала и парадигма културне одрживости. Указује се на значај лулемента као звучног документа постојања, као и на могућности његове примене у савременим приступима културној политици и едукацији.

СТЕРЕОТИПИ О БАЛКАНУ ПОД УТИЦАЈЕМ ОРИЈЕНТА: СРПСКИ БАЛКАНИЗАМ ИЛИ „-ИЗАМ НА СРПСКИ НАЧИН“

Данијела Пухача — Mon, 23 Feb 2026 18:33:10 +0100

Епохално дело Едварда Саида „Оријентализам“ из 1978. године својом појавом покренуло је, не само критичко-теоретску област постколонијализма и питање сазнајне повлашћености, већ и својеврсни научни домино ефекат у истраживању концепта „другости“. Бугарска историчарка Марија Тодорова објављивањем дела „Имагинарни Балкан“ пружа нам увид у резултате примене Саидовог концепта оријентализма на Балкан – где се исти, због вишевековног деловања Османске империје посматра као отоманско наслеђе, односно Европски, унутрашњи „други“ – што је од стране Тодорове дефинисано као „балканизам“. У раду је обављено истраживање на који начин је иницијална стигматизација Балкана утицала најпре на развој балканистичког дискурса односно балканизма, а нешто касније и на појаву нове подкатегорије – „српски балканизам“.

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ И ОДГОВОРНОСТИ ДИРЕКТОРА У ДРУШТВУ С ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Муамер Ницевић, Јасмина Никшић — Tue, 24 Feb 2026 13:34:47 +0100

Закон о привредним друштвима прописује да друштво с ограниченом одговорношћу мора имати директора – лице овлашћено за заступање друштва и за надзор над законитошћу његовог пословања. Овај облик организовања привредног субјекта најзаступљенији је у Републици Србији. Права, овлашћења и обавезе лица које заступа друштво регулисана су поменутим законом, док се правни статус директора додатно уређује и другим релевантним прописима, као што су Закон о раду и Закон о обавезном социјалном осигурању. У раду се анализира правни положај директора друштва с ограниченом одговорношћу, са посебним освртом на његова овлашћења и одговорности. Директор поседује најшира овлашћења у оквиру друштва и његова улога је од круцијалног значаја за законито функционисање и финансијску стабилност друштва. Посебна пажња у раду посвећена је и односу директора са оснивачима друштва, као једном од кључних аспеката корпоративног управљања.

МЕЂУСЕКТОРСКА САРАДЊА У ОБЛАСТИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА: СТАЊЕ, ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ У СРБИЈИ

Христина Миkић — Tue, 24 Feb 2026 13:40:04 +0100

Циљ рада је анализа међусекторске сарадње у области културног наслеђа, са циљем да се укаже на њено тренутно стање у остваривању општег интереса у култури (члан 6. тачка 32 Закон о култури), идентификују изазови и дефинишу препоруке на нивоу културних политика које би водиле изградњи и успостављању колаборативног управљања у овој области. Методолошки оквир истраживања заснован је на деск анализи постојећег регулаторног и институционалног оквира, резултатима електронске анкете која је спроведена у периоду од 30. септембра до 18. октобра 2024. године и интервјуима са представницима различитих сектора (ЈЛС, установе заштите, образовање, туризам, цивилни сектор). Резултати истраживања показују да међусекторска сарадња није на адекватан начин позиционирана у регулаторном и институционалном оквиру заштите културног наслеђа и да се успоставља на спорадичној, често пројектној основи. Она је најчешће присутна у активностима презентације и интерпретације културног наслеђа, док изостаје у процесима креирања јавних политика и одлучивања (нпр. урбани развој, капитално инвестирање, локални економски развој). Главни изазови у успостављању колаборативног менаџмента у културном наслеђу су незаинтересованост актера који учествују у заштити и презентацији културног наслеђа, ограничена финансијска средства, недостатак развијених и тестираних колаборативних управљачких модела који се могу применити у пракси и сукоб у вредностима културног наслеђа различитих заинтересованих страна. У односу на претходна истраживања међусекторске сарадње у култури (Лазаревић 2011; Стојановић-Вукадиновић 2014; Ђуров-Микић и др. 2016) овај рад доприноси бољем сагледавању ове области, јер испитује становиште свих заинтересованих страна које учествују или имају интереса да учествују у управљању културним наслеђем, расветљава изазове за успостављање колаборативног управљања и мапира кључне факторе успешне међусекторске сарадње. Ефикаснија политика заштите културног наслеђа захтева међусекторску сарадњу која је системски обликована, регулаторно дефинисана и на дугорочној основи, са циљем ширег укључивања културног наслеђа у процесе одрживог развоја. Посебну пажњу треба посветити мапирању и већем укључивању релевантних актера профитног и непрофитног сектора у процесе одлучивања, управљања и финансирања културног наслеђа, а кроз мере културне политике стимулисати међусекторску сарадњу. Од значаја за колаборативно управљање културним наслеђем важно је развити и тестирати овај модел на показном примеру и мапирати пут његове ефикасне реализације, укључујући и израду модела правних аката (одлука, правилника, пословника, протокола).

ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ НА ТЕРИТОРИЈИ МОРАВСКЕ БАНОВИНЕ 1929-1941

Далибор Велојић — Tue, 24 Feb 2026 13:42:55 +0100

Рад се, на основу архивске грађе и објављених статистичких извора, бави проучавањем здравственог стања на територији Моравске бановине. Део државе у коме је култура живљења била на ниском нивоу, а број здравствених установа и медицинског особља недовољан, суочавао се са заразним болестима, али и са болестима насталим као последица лошег начина живота. Као основица за овај рад послужила је грађа похрањена у историјском архиву града Ниша, фонду Завода за јавно здравље, у коме је детаљно бележено стање на територији читаве бановине. Поред тога, релевантне податке пружају статистички годишњаци, из којих се може пратити кретање болести и упоређивати број установа и особља из године у годину.

ХРОНОТОП КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У РЕПОРТАЖАМА ЛАЗАРА ВУЧКОВИЋА: ПРОЛАЗНОСТ КАО КЉУЧНИ ТЕМАТСКИ СЛОЈ

Тијана Милентијевић — Wed, 25 Feb 2026 23:10:56 +0100

Предмет истраживања усмерен је на анализу мотива пролазности у репортажама Лазара Вучковића кроз призму теорије хронотопа. У средишту пажње налази се репортажа као хибридна форма која спаја документарну фактографију и књижевноуметничку обраду, чиме се омогућава испитивање начина на који овај корпус функционише као специфично сведочанство културног идентитета, као и начина на који Вучковићев текст литерарно обликује пролазне аспекте друштвене и историјске стварности. Циљ истраживања огледа се у доказивању тезе да репортаже утемељене на изразитој субјективности, надилазе своју примарну информативну функцију и прерастају у тиху исповест једног света који нестаје. Тиме се отвара простор за дубље разумевање културне, егзистенцијалне и историјске димензије Косова и Метохије средином XX века.

ПРОУЧАВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ИНСТИТУТУ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА – ЛЕПОСАВИЋ (НА ПРИМЕРУ САКУПЉАЧКОГ И ПРИРЕЂИВАЧКОГ РАДА У ОБЛАСТИ НАРОДНЕ И УМЕТНИЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ)

Мирјана Бечејски — Thu, 26 Feb 2026 14:44:35 +0100

У оквиру обимнијег истраживачког пројекта усмереног на систематско представљање научног и културног деловања Института за српску културу Приштина – Лепосавић по одељењима, односно областима и научним дисциплинама, овај рад први је у низу прилога посвећених проучавању српског језика и књижевности у оквиру издавачке делатности Института. Као неопходан културноисторијски и институционални контекст, у уводном делу рада приказује се борба за оснивање института за проучавање српске културе у Приштини, његови научни, културни и национални циљеви, као и сажета историја његовог деловања. Пажња је потом усмерена на класификовање и број издања посвећених проучавању српског језика и књижевности, да би централни део текста био фокусиран на анализу сакупљачког и приређивачког рада превасходно из области народне и уметничке књижевности, са посебним освртом на предговоре збиркама народне књижевности, антологијама и хрестоматијама уметничке књижевности. Циљ рада је да кроз преглед и анализу наведених издања укаже на тематске и методолошке, али и на друштвено-идеолошке оквире у којима су истраживачи и сарадници Института приступали српској народној књижевности, на неистражена научна подручја, као и на значај издавачке делатности ове институције у проучавању, очувању и (научној) рецепцији српске књижевне и језичке баштине.

ИНТЕГРАЛНО ЈУГОСЛОВЕНСТВО И ПОЛИТИКА НАСТАВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У МЕЂУРАТНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ (1918–1941)

Митар Гаљак, Александра Костић Тмушић — Fri, 27 Feb 2026 18:56:59 +0100

Овај рад испитује утицај идеологије интегралног југословенства на наставу српског, односно народног језика у школама међуратне Југославије (1918–1941). Рад се заснива на анализи наставних планова, програма и уџбеника. Циљ рада је да се покаже да је настава језика служила културном уједињавању, политичком усмеравању ученика и изградњи државне лојалности. Анализа нормативних докумената, читанки и приручника показује да је школа у међуратном периоду истовремено имала образовну и идеолошку улогу. То се посебно види у промовисању идеје о „једном народном језику“, заједничкој књижевној традицији и моделима пожељне националне припадности. Применом анализе садржаја, рад повезује историјску реконструкцију школске политике са социолингвистичким и педагошким увидима и показује како је настава језика доприносила изградњи националног јединства. Постављен у шири контекст европске језичке политике и државотворне педагогије, рад приказује образовање као простор у којем се преплићу културне, идеолошке и политичке стратегије модерних држава.

КУЛТУРОЛОШКИ АСПЕКТИ АУТОРСКОГ ПРЕВОЂЕЊА У ТРАНСЛИНГВАЛНОМ КОНТЕКСТУ: ЛАНА БАСТАШИЋ И ВЕСНА ГОЛДСВОРТИ

Слава Ивановић Миленковић, Ирена Пантић — Wed, 04 Mar 2026 13:42:57 +0100

Ауторско превођење представља специфичан облик преводилачке праксе у којем се улоге аутора и преводиоца поклапају, што отвара питања ауторске слободе, интерпретације и културне медијације. У савременој транслатологији, ауторско превођење све чешће се посматра у оквиру транслингвалних и културолошких приступа, који наглашавају динамичан однос између језика, културе и идентитета. Овај рад бави се културолошким аспектима ауторског превођења кроз анализу одабраних дела Лане Басташић и Весне Голдсворти. Полазећи од контрастивне анализе изворних текстова и њихових аутопревода, рад испитује начине на које ауторке приступају културолошки маркираним елементима, као и стратегије које користе у процесу прилагођавања текста новом језичком и културном контексту. Анализа показује да ауторско превођење у оба случаја функционише као креативан и интерпретативан процес, у којем аутопревод представља равноправан део ауторског опуса.

БОРБА У ВЕЛИКОЈ ХОЧИ 1905. ГОДИНЕ И ЊЕН ОДЈЕК У СРПСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ

Урош Шешум, Ивана Женарју Рајовић — Thu, 05 Mar 2026 18:02:25 +0100

На Спасовдан 1905. године, српска чета под вођством Саватија Милошевића и Лазара Кујунџића, страдала је у Великој Хочи на путу за Порече. На бесу одведени на конак код кмета Љаме Укиног, преварени четници борили су се целу ноћ са локалним Албанцима и турским војницима, и сви су убијени. Њихово страдање је перципирано као пример српског херојства и аргумент за наставак четничке акције, те се у тексту анализира одјек овог догађаја у српској литератури, односно у књижевности и штампи.

УПОТРЕБА ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ТОКОМ НАТО АГРЕСИЈЕ 1999. ГОДИНЕ: МЕЂУНАРОДНОПРАВНА И КРИВИЧНО ПАВНА АНАЛИЗА

Срђан Алексић, Предраг Гордић — Thu, 05 Mar 2026 18:09:17 +0100

Употреба осиромашеног уранијума током НАТО операција 1999. године представља једно од најконтроверзнијих питања савременог међународног хуманитарног и кривичног права. Иако ниједан међународни уговор не садржи изричиту забрану употребе овог материјала, научни налази о његовој дуготрајној токсичности, радиолошким и еколошким последицама показују да његова примена има далекосежне ефекте по здравље цивилног становништва и животну средину. Рад анализира физичко–хемијска својства осиромашеног уранијума, здравствене ризике, обим његове употребе током операције „Аллиед Форце“, као и налазе међународних организација попут Програма заштите животне средине Уједињених нација (УНЕП-а),Светске здравствене организације (WHО-а) и Међународне агенције за атомску енергију (IАЕА-е). У правном делу анализе разматра се примена кључних норми међународног хуманитарног права — укључујући забрану неселективних напада, тест пропорционалности, заштиту животне средине и Мартенсову клаузулу — те се утврђује да употреба осиромашеног уранијума може испунити елементе ратног злочина против животне средине, употребе забрањених средстава борбе и, у одређеним околностима, злочина против човечности. Посебан део рада посвећен је одговорности НАТО-а као међународне организације, одговорности држава чланица и индивидуалној кривичној одговорности планера и доносиоца одлука. Анализа показује да, иако формална забрана осиромашеног уранијума не постоји, материјални стандарди међународног права јасно указују да је његова употреба неспојива са принципима хуманости и заштите цивила. Осиромашени уранијум се стога може сматрати де факто забрањеним средством борбе, чија примена отвара низ питања међународне и домаће кривичноправне одговорности.

АНАЛИЗА КАТЕГОРИЈЕ АНИМАТНОСТИ У ЈЕВАНЂЕЉУ ИЗ МАНАСТИРА ДОВОЉЕ

Наталија Јевтовић — Mon, 09 Mar 2026 22:00:07 +0100

Категорија аниматности у савременом српском језику представља облички синктеризам акузатива и генитива именских речи у мушком роду, када се именује живо биће. Насупрот обличком подударању ових падежа у датој категорији, категорија инаниматности подразумева подударање акузатива и номинатива приликом именовања предмета и других неживих појава. У раду ће се спровести анализа облика у којима се јавља категорија аниматности у Јеванђељу из манастира Довоље. То су оне конструкције у којима се именице мушког рода налазе у функцији правог објекта. Јеванђеље датира између 1387. и 1389. године и састоји се од 220 страна пергамента. Овај рукопис чине фрагменти Јеванђеља по Матеју и Јеванђеља по Луки, као и Јеванђеље по Марку у целости. Из рукописа је издвојено 44 конструкције у облику који одражава категорију аниматности и 68 конструкција у облику за инаниматност у функцији правог објекта.

КОСОВСКА ТЕМАТИКА У ПОЕЗИЈИ СРПСКИХ МОДЕРНИСТА

Предраг Јашовић — Fri, 13 Mar 2026 21:04:11 +0100

У раду отварамо питање интерпретације косовске тематике у поезији српских модерниста Алексе Шантића, Јована Дучића, Милана Ракића, Владислава Петковића-Dis-а и Симе Пандуровића, као и њихових сапутника попут Велимира Рајића, Мирка Королије и Милутина Бојића. Циљ рада је да покаже у којој мери је косовска тематика развијена у свим сегментима косовских мотива који чине хероику косовског мита. Хероика косовског мита је била тематски национално слободарско обележје. У уметничкој поезији косовска тематика ће растом надилазити стилске правце и епохе и трајаће вековима творећи један нови, уметнички косовски еп.

ПРОШИРЕНО ИЗДАЊЕ МОНОГРАФИЈЕ ПРОФ. МИТРЕ РЕЉИЋ О СРПСКИМ ГРОБЉИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ (Митра Рељић, Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина, Нови Сад: Матица српска; Приштина: Архив Косова и Метохије; Грачаница: Дом кул

Невена Петковић — Fri, 13 Feb 2026 19:13:49 +0100