https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina <p>&nbsp;Часопис&nbsp;<em>Баштина</em>&nbsp;је научни гласник Института који се објављује од 1991. године и рангиран је као часопис од националног значаја М 51 (на основу категоризације Министарства за 2017. стр. 50). Уређује се у складу са Актом о уређивању научних часописа, а конципиран је као мултидисциплинарни научни часопис да би могао да апсорбује радове из хетерогених научних области, како би се задовољиле потребе запослених научника из сваке од научних дисциплина које су у програму научних истраживања на Институту. Овакав приступ омогућава публиковање широког дијапазона радова из области: књижевности, археологије, историје, историје културе, историје уметности, политикологије, етнологије, етномузикологије, социологије, а објављују се и приређена грађа, полемике, критике и прикази.<br /><br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Међу члановима уређивачког и редакцијског одбора преовладавају запослени на Институту, али његов међународни карактер дају научници из Русије и Сједињених Америчких Држава. Часопис излази два пута годишње, а у њему преовладавају теме које су у складу са актуелним пројектом Института, тј. третирају подручје Косова и Метохије и области које гравитирају ка покрајини, али су присутни и радови који се баве читавим простором Србије, Југославије, Балкана, Европе, па и света.<br />Циљ уредништва часописа јесте да у наредном периоду у уредништво инкорпорира еминентне научнике и привуче квалитетне истраживаче како би часопис напредовао.</p> sr-RS@latin institut.skp@gmail.com (Marina Mijatović) institut.skp@gmail.com (Marina Mijatović) Wed, 18 Sep 2024 14:35:49 +0200 OJS 3.1.2.0 http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss 60 https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/53581 <p><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">У раду се говори о приликама у Гњиланској кази након погибије српске чете у селу Пасјане, лета 1907. године. Трагичан губитак чете ускоро су пратили још катастрофалнији догађаји по српско становништво гњиланског краја. У страху од појаве нових чета, Албанци су уз прећутно одобрење турских власти, упадали у српска села вршећи разноврсна насиља. Прилике су биле знатно отежане по српски народ, јер су Албанци од 1903. стално били у антиреформном покрету против централних власти у Цариграду. Све до појаве Младотурске револуције, зулуми нису престајали. Епилог ових дешавања касније ће довести до исељавања читавих породица у варош Гњилане и Краљевину Србију.&nbsp;</span></p> Мирослав С. МИЛОШЕВИЋ Sva prava zadržana (c) 2024 Baština https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/53581 Tue, 01 Oct 2024 11:20:45 +0200