CM: Communication and Media

PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U AUDIO-DESKRIPCIJI TELEVIZIJSKOG SADRŽAJA

2026-03-02T12:44:47+01:00

Apstrakt: Pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, posebno medijski javni servisi, imaju obavezu obezbeđivanja dostupnosti televizijskih sadržaja slepim i slabovidim osobama. Zakonska regulativa se razlikuje od zemlje do zemlje, ali je u osnovi svih pravnih akata, u slučaju gde ne postoji obavezna kvota, nastojanje da se što veća količina TV programa učini dostupnom osobama sa oštećenjem vida. U doba proširene programske ponude kroz linearno emitovanje osnovnih i specijalizovanih TV kanala, kao i video striming platformi i nelinearnih servisa, posebno „videa na zahtev“ (VoD), razvoj i primena veštačke inteligencije prepoznati su kao alat kojim bi mogla da se obezbedi, uz podrazumevajući kvalitet, šira dostupnost sadržaja. Medijski stručnjaci prepoznaju prednosti, ali i nedostatke u praktičnoj primeni, kao i korisnici, što će u radu biti prikazano kroz naučne intervjue obavljene sa stručnjacima za pristupačne servise iz evropskih javnih medijskih servisa (BBC, TV France), kao i sa slepom osobom, stručnim konsultantom u timu Radio-televizije Srbije za izradu scenarija za audio-deskripciju. Cilj rada je da se kroz studiju slučaja, naučne intervjue i analizu tehničko-tehnoloških mogućnosti, aktuelnih inicijativa u razvoju servisa za pristupačnost i novih programskih aktivnosti, sagledaju benefiti, ali i ukaže na nedostatke u trenutnom stepenu primene veštačke inteligencije, kao i na prednosti prisustva ljudskog faktora u procesu prilagođavanja programa za slepe i slabovide.

Mediji i sajber bezbednost: predstavljanje sajber kriminaliteta u srpskom digitalnom prostoru

2026-03-02T12:44:49+01:00

Oslanjajući se na primenu teorije uokviravanja, izvršena je analiza sadržaja 222 novinska članka objavljena u periodu od februara 2022. do februara 2025. godine na tri interenet portala: Radio televizije Srbije - RTS (nacionalnom javnom servisu), Kuriru (tabloidnom mediju) i Danasu (kritički orijentisanom mediju). Vesti na portalima kodirani su prema tematskom fokusu, geografskom obuhvatu, izvorima informacija, prisustvu edukativnog sadržaja i dominantnim medijskim okvirima. Cilj rada jeste ispitivanje na koji način posmatrani srpski mediji konstruišu predstave o sajber kriminalitetu i u kojoj meri ove predstave mogu doprineti edukaciji ili pak dezinformaciji javnosti u pogledu ove važne teme. Rezultati istraživanja ukazuju na to da medijsko predstavljanje sajber kriminaliteta dominantno funkcioniše kroz okvir konflikta i pripisivanja odgovornosti sa posebnim naglaskom na međudržavne sajber napade u kontekstu sukoba u Ukrajini. Sa druge strane, percepcija sajber incidenata koji su se dogodili na teritoriji Srbije u velikoj meri je uslovljena uredničkom orijentacijom i vrednosnim odnosom posmatranog medija prema aktuelnoj političkoj vlasti. Važno je istaći da, iako je prisutan sadržaj koji se može oceniti kao edukativan i usmeren na podizanje svesti pojedinaca o sajber bezbednosti, on je često potisnut senzacionalističkim i pojednostavljenim izveštavanjem. Rad zaključuje da posmatrani mediji, uprkos tome što prepoznaju rastući značaj sajber pretnji, još uvek nisu u potpunosti prilagodili svoje izveštavanje složenostima sajber kriminaliteta. Preferiranje senzacionalizma i institucionalnih narativa umesto kritičkog pristupa može dovesti do iskrivljene percepcije javnosti o sajber bezbednosti. Ipak, identifikovano prisustvo poruka o prevenciji i edukaciji ukazuje na potencijal medija kao važne komponente društvene otpornosti u digitalnom dobu.

Primena veštačke inteligencije u uređivanju lokalnih onlajn medija

2026-03-02T12:44:49+01:00

Modeli veštačke inteligencije (AI) počeli su da menjaju ne samo habitus novinara, već i same uređivačke prakse. Suočeni sa manjkom resursa, lokalni urednici trude se da, rame uz rame, sa kolegama iz velikih medija, iskoriste sve kapacitete koje pruža veštačka inteligencija. Ipak, finsnsijska ugroženost, nedostatak vremena za pohađanje obuka i manjak kadra stoje kao prepreka efikasnoj primeni veštačke inteligencije u uređivanju lokalnih onlajn medija.

Stoga je osnovni cilj rada da istraži obim i načine korišćenja alata veštačke inteligencije u uređivanju lokalnih onlajn medija u Srbiji, kao i specifične izazove sa kojima se lokalni urednici suočavaju u ovom domenu. Istraživanje je fokusirano isključivo na primeni AI alata u uređivačkim procesima, a njegovu okosnicu čine iskustva, stavovi, dileme i predviđanja urednika lokalnih onlajn medija u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije u uređivanju onlajn medija. Za to su primenjeni dubinski intervju i anketno ispitivanje, u kojima su učestvovali urednici lokalnih onlajn medija 021.rs, In medija, Za medija, Kolubarske, Al pres, Glas Šumadije i Glas Podrinja.

Rezultati istraživanja pokazali su da urednici lokalnih onlajn medija alate veštačke inteligencije najčešće primenjuju za ispravljanje stilskih/gramatičkih/slovnih grešaka i prediktivnu analitiku, a da najvećim problemom smatraju nedovoljno razvijene veštine za primenu AI alata i nedostatak jasnih etičkih pravila u ovom domenu. Tako samo dve lokalne redakcije koje su deo istraživanja imaju smernice za etičko korišćenje veštačke inteligencije, dok druge tek planiraju da izrade interne kodekse za ovu namenu.

Interna komunikacija u funkciji poslovnog uspeha digitalnih medija

2026-03-02T12:44:49+01:00

Značaj efikasnog funkcionisanja kompanija ili medijskih kompleksa umnogome određuje komunikacija na internom i eksternom planu. Eksterni komunikacioni faktori tiču se stanja na tržištu i visprenosti da određena korporacija na pravi način plasira svoje proizvode, odnosno u medijskom kontekstu, sadržaje na svrsishodan i marketinški efikasan način. U predmetnom radu razmatraju se faktori interne i eksterne komunikacije, sa apostrofom na internoj komunikaciji u cilju rasta medijskih kompanija i postizanja poslovnog uspeha, što iz perspektive marketinških kampanja, što iz perspektive tržišne vidljivosti medija. Neka od pitanja koja su predmetnim radom razmatrana tiču se upotrebe digitalnih platformi u svrsi boljeg promovisanja medijskih kompanija i marketinških kampanja. U radu je metodom studije slučaja analiziran rad portala „Južne vesti“, dok je kroz primer marketinške kampanje kompanije „Xiaomi“ ilustrovan potencijal digitalne javne sfere za uspešan target marketing.

DISKURS TRANSPARENTNIH PORUKA NA STUDENTSKIM PROTESTIMA U SRBIJI 2024. I 2025. GODINE

2026-03-02T12:44:49+01:00

Studentski protesti u Srbiji traju od decembra 2024. godine i proizašli su iz protesta koji su se organizovali tokom novembra 2024. zbog traženja političke odgovornosti za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu koja je usmrtila 16 ljudi. Povodom toga studenti su održavali pomen u 11:52 (vreme u koje je pala nadstrešnica 1. novembra 2024.) svakog dana u trajanju od 16 minuta, tačnije minut tišine za svaku žrtvu. Krajem novembra na nekoliko mesta u Beogradu došlo je do udaranja kolima učesnika pomena, a u pojedinačnim slučajevima se ispostavilo da su vozači koji su ih ugrozili povezani sa vladajućim strankama u Srbiji. Sve je to doprinelo da studenti od decembra 2024. organizuju prekid nastave i blokiraju rad fakulteta, a u određenim intervalima organizovali su velike proteste u različitim gradovima u Srbiji tokom 2025. godine. Na tim protestima nošeni su različiti transparenti koji su trebali da skrenu pažnju javnosti na poruke koje su studenti želeli da pošalju sa tih skupova. Transparentne poruke koje su dominirale bile su u skladu sa vrednostima koje su promovisane tokom održavanja protesta kao što su sloboda, odgovornost, borba protiv korupcije i slično. Diskurs koji je dominirao bio je zasnovan na aluzivnim i ironičnim elementima, i veoma često bio je inspirisan različitim izjavama koje su dolazile od predstavnika vlasti, elementima iz popularne kulture kao što su stihovi pesama ili replike iz filmova i serija, ali su često bili zasnovani i na rebrediranju transparenata koji su se javljali na protestima tokom devedesetih godina što treba povezati sa željom da se na određeni način stvori sličnost sa tim protestima, kao i da se vlast Aleksandra Vučića poveže sa vlašću Slobodana Miloševića.

KOMUNIKACIJA RIZIKA U VEZI SA PROJEKTOM JADAR – Između etike, struke i politike

2026-03-02T12:44:49+01:00

Apstrakt: U radu se analizira komunikaciju rizika u kontekstu projekta Jadar – rudarskog poduhvata kompanije Rio Tinto za ekstrakciju litijuma u dolini Jadar. Komunikacija ključnih aktera: kompanije Rio Tinto, vladajuće političke strukture u Srbiji, političke opozicije i nevladinih organizacija i eksperata se prati kroz analizu vremenskih linija ključnih događaja, saopštenja za javnost i diskursa različitih aktera. U uslovima nedovoljnog poznavanja objektivnih dimenzija hazarda uočava se oštra polarizacija na pristalice/zagovornike projekta (sama kompanija, vladajuća politička struktura i deo eksperata) koji smatraju da su potenacijalne opasnosti u okviru prihvatljivog, a moguća dobit značajna, i ostalih komunikacijskih aktera koji stoje na dijametralno suprotnom stanovištu. Agresivna kampanja vlasti i kompanije u korist projekta za rezultat je imala povećanje broja protivnika projekta što je razumljivo u uslovima nepostojanja poverenja u institucije, odsustva kulture dijaloga, visoke korupcije i podeljenog društva. Da bi se približili idealnu komunikacije rizika kao razmene istinitih informacija između eksperata i laika, odgovorna vlast koja vodi računa o opštem interesu morala bi potpuno da promeni obrazac ponašanja i postavi se u ulogu facilitatora i posrednika koji omogućava otvoren dijalog zainteresovanih na medijima sa nacionalnom frekvencijom..

Prikaz knjige: Rabini, novinari i javnost u digitalnoj Svetoj Zemlji.

2026-03-02T12:44:49+01:00