CM: Communication and Media

POLITIČKI DISKURS U KOMEDIJAMA BRANISLAVA NUŠIĆA

Lidija Mirkov — 2024-02-01

Komediografski diskurs jeste vrlo važno čvorište u kome se prelamaju, često u ironično-satiričnoj formulaciji, elementi političkog diskursa. Za naše uslove naročito je važno ispitati kontekstualizaciju političkog diskursa u komedijama Branislava Nušića. Gotovo da nema nijednog njegovog dela da nisu zastupljeni aspekti ili skriveno viđenje političkog diskursa. To nameće širi interdisciplinarni pristup, među prvima strukturni pristup, tumačenje zastupljenih makro i mikrostruktura komedije u kojima se političkim diskursom obavlja narativna diverziona radnja. Otuda bi uslovni stilsko-retorički, intertekstualni i lingvistički pristup trebalo dopuniti elementima analize diskursa. Time će se omogućiti uvid u strukturno oblikovanje komedije. Delovi mikrostruktura iz drugih konteksta (društvenih, političkih, ideoloških, literarnih, svakodnevnih) često imaju više paralelnih uloga. Jedna je ocrtavanje i kritika društvene stvarnosti, druga je oblikovanje fiktivnog sveta komedije s važnim literarnim premisama. Menjanje konteksta pojedinih mikrostruktura uslovljava drugačije ponašanje i tumačenje, kao i znatnu humorističku motivaciju.

NEBESKO I ZEMALJSKO „KOSOVO“ BRANISLAVA NUŠIĆA: OD DEMOGRAFSKO-ETNOGRAFSKE SLIKE DO NACIONALNO-IDEOLOŠKE (RE)INTERPRETACIJE TRADICIJE

Lidija Mirkov — 2024-02-01

Osnovna namera ovoga rada bila je da pokaže kakve su bile Nušićeve intencije pri pisanju ove neobične dokumentarne demografsko-etnografske knjige o Kosovu i Metohiji. Centralno mesto u ovoj kulturološkoj i folklorističko-retoričkoj interpretaciji dobilo je kosovsko predanje (o Prvom kosovskom boju), kao i način na koji autor pristupa odabiru i predočavanju pojedinih motiva kosovskog predanja. Sprovedenom analizom pokazano je da prostor Kosova i Metohije za Nušića nije ni teritorija koja zahvata istorijsko jezgro feudalne srpske države (Stare Srbije), odnosno geografska zona periferije umiruće Otomanske imperije tokom poslednje decenije XIX veka koja beleži sve izrazitije migratorne kretnje srpskog stanovništva ka Kraljevini Srbiji, niti duhovna i fizička postojbina naših predaka, ili prostor vekovne srpske kulturne baštine, već sve to istovremeno. U tom kontekstu, kosovsko zaveštanje, Lazareva žrtva, Milošev podvig i sl. autoru služe služe kao otelovljenje hrišćanskog arhetipa žrtve i uzoritog modela heroizma, samerenog cenom života položenog za slobodu sopstvenog naroda. Folklorna naracija, potkrepljena materijalnim dokazima i zasnovana na retoričkoj strategiji verodostojnosti, a objedinjena oko kosovskog predanja, postaje tako za Nušića nacionalno i identitetski određujuća kategorija.

Karakteristike i načini koruptivnih radnji opisani u feljtonima, zapisima i pripovetkama Branislava Nušića

Milica Joković Pantelić — 2024-02-27

Branislav Nušić – čiji su opisi korupcije i koruptivnog ponašanja pojedinaca i vlasti u Srbiji njegovog vremena predstavljeni i analizirani u ovom radu – duhovito je i precizno opisao situacije, načine i karaktere učesnika u koruptivnim radnjama. Njegova zapažanja otkrivaju uzroke, razloge i motive zbog kojih se ljudi uključuju u koruptivne aktivnosti. Pohlepa i sticanje društvenog statusa, položaja i ugleda po svaku cenu ocrtavaju bitne karakterne osobine ljudi koji se upuštaju u korupciju. Nušić posebno opisuje zahvatanje u zajednički budžet ljudi na vlasti, podmićivanje za mesta u hijerarhiji vlasti i birača u toku izbornog procesa za poslanička mesta, ulogu nepotizma u dobijanju privilegija, unapređivanja i napredovanja u državnoj službi i dobit koju ti položaji omogućavaju. Dogodovštine likova sklonih korupciji Nušić je opisao u obliku komičnih, tragičnih i farsičnih zapleta. Cilj rada je da, pomoću Nušićevih uvida u njegovom vremenu, pokaže koliko je korupcija kao pojava opasna kada zahvati pojedince i društvo i koliko je teško zaustaviti ili iskoreniti korupciju do granice kada ona ne može da ugrozi društveni život. Nušićevi opisi koruptivnih situacija i danas žive u sličnim oblicima. Nušićeva poruka je da je politički život u Srbiji preplavljen korupcijom. A ponavljanjem u vremenu, koruptivni slučajevi završavaju formiranjem koruptivnih obrazaca koji prate politički život u Srbiji do današnjih dana.

RETORIČKI POSTUPCI JOVANE JOKSIMOVIĆ POSMATRANI KROZ ELEMENTE NUŠIĆEVE „RETORIKE“ PRILIKOM VOĐENJA JUTARNJEG PROGRAMA NA KOMERCIJALNIM TELEVIZIJSKIM KANALIMA

Nikola Perišić — 2024-02-01

Jovana Joksimović je novinarka i voditeljka koja je najveći deo svoje dosadašnje karijere posvetila vođenju istog formata emisija, a to je jutarnji program i tu vrstu televizijskog formata radi skoro 20 godina. Upravo iz tog razloga se može smatrati jednom od najiskusnijih prezenterki u Srbiji kada je u pitanju ova vrsta programa i voditeljkom koja se najduže u kontinuitetu bavi formom jutarnjeg programa u Srbiji. Tokom svoje karijere radila je na tri različite komercijalne televizije, a to su: Pink, Prva i K1. Treba napomenuti da je na Pinku i Prvoj često program vodila u paru sa Srđanom Predojevićem. Zbog svega navedenog predmeta rada jeste Jovana Joksimović i njena retorička svojstva prilikom vođenja jutarnjeg programa. Osnovna hipoteza od koje se polazi u radu je da, bez obzira na različite komercijalne televizijske kanale na kojima je radila, je Jovana Joksimović sklona istim retoričkim postupcima, kao i da neretko prekida svoje sagovornike prilikom razgovora koje vodi i upada im u reč. Te hipoteze su potvrđene jer njeni retorički postupci nisu u skladu sa onim što Nušić u svojoj „Retorici“ daje kao određeni vid preporuka za poželjno retoričko ponašanje. Tačnije, u novinarskom izražavanju Jovane Joksimović dominantan je nelogičan i neskladan pristup što za posledicu ima da ne postoji pravilan red prilikom intervjua koje radi u svom televizijskom programu.

Primena prilagođenog pisanja imena iz stranih živih jezika u srpskoj dnevnoj štampi

Luka Totaj — 2024-02-18

U radu ćemo prikazati rezultate analize sadržaja koju smo koristili pri ispitivanju primene transkripcije u srpskoj dnevnoj opšteinformativnoj štampi s nacionalnom pokrivenošću, i to u rubrikama: „Politika”, „Svet” i „Sport”. Podaci su prikupljeni u pretposlednjoj sedmici juna 2021. godine. U ispitivanju je korištena tekstualna analiza i mešovita analiza sadržaja. Cilj nam je bio da utvrdimo učestanost transkripcionih grešaka u srpskoj štampi. Antroponimi iz onih jezika čija je transkripcija objašnjena u „Pravopisu srpskoga jezika” bili su nam analitička jedinica. U ovom radu smo uveli novi komunikološko-lingvistički pojam „transkripcione zablude” koji je takođe bio jedan segment u analizi. Dobijeni rezultati nam govore da je učestalost transkripcionih grešaka na osrednjem nivou, koji više naginje ka lošoj nego ka dobroj oceni. Greške u transkripciji najčešće su pravljene zbog nekritičkog ugleda na grafiju izvornoga jezika, mada i ostale dve zablude su frekfentne.

Učešće mladih u medijima i analiza prelivanja informacija o njima od jedne ka drugoj vrsti medija

Biljana Vitković — 2024-02-18

Učešće mladih u društvenom životu preduslov je napretka. Mediji su važno sredstvo za obezbeđivanje tog učešća. Analiza prisustva mladih u njima, doprinosi sagledavanju kapaciteta za kritičko razmišljanje i sklonost ka promenama.

Cilj rada je, da se, jednomesečnim praćenjem pet informativnih TV emisija, šest dnevnih (štampanih) novina, dva omladinska portala i programske šeme RTS-a, stekne uvid u zastupljenost mladih kao i u teme o kojima oni pričaju. Isto tako, da se sagleda uticaj plasmana podvojenih predstava realnosti na mlade, a koje forsiraju istraživani mediji.

Uočavanje postojanja prelivanja informacija iz jedne vrste medija u drugu, važno je, jer utiče na mlade i aktivizam, a od značaja je za proučavanja teoretičara medija i komunikacija.

Mladi, gostuju na televizijama, imaju posvećene emisije na RTS-u, objavljuju vesti na svojim portalima. Prenose se poruke, ali nisu rađena opsežna istraživanja koja odgovaraju na pitanja: kakvog su sadržaja te poruke da li se one prelivaju u komunikacijskom prostoru?

Ključan doprinos ovog rada ogleda se u pokušaju da se dođe do tih odgovora.

Spoznaja do koje se došlo u istraživanju je da je komunikacijski prostor mladih ka publici sužen, da nema komunikacijskih kanala i prelivanja informacija između sredstava komunikacije, a da slojevitost i ozbiljnost sadržaja zavise od medija koji su taj sadržaj kreirali.

Dobijena saznanja će poslužiti kao polazište za dalja teorijska razmatranja, a veći obuhvat medija u budućim sličnim istraživanjima za reorganizaciju njihovog rada u budućnosti.

"Jedan drugi Nušić" Raška V. Jovanovića, prikaz knjige

Arijana Handan — 2023-09-26

Kolumne Branislava Nušića kao preteča literarnog žurnalizma u srpskom novinarstvu

Sanja Domazet — 2024-02-27

Rezime:U ovom radu analiziraju se specifične odlike individualnog stila Branislava Nušića, koje se manifestuju u diskursu „feljtona“ (danas te tekstove definišemo kao kolumne), objavljenih u dnevnom listu „Politika“, u periodu od 1904. do 1907. godine. U radu će biti korišćene metode analize teksta, kao i književnoumetnički stil pisanja, koji će akcentovati posebne stilske odlike Nušićevih novinskih tekstova, koji su preteča savremene srpske kolumne i literarnog žurnalizma. U individualne odlike stila pisanja Branislava Nušića (u vreme nastanka i objavljivanja kolumni potpisivao se kao Ben Akiba), spadaju inkorporiranje tadašnjih jezičkih govornih formni u kolumnistički diskurs, upotreba književnoumetničkog stila pisanja koja upućuje da su Nušićevi tekstovi iz „Politike“ osnova po kojoj pišu savremeni kolumnisti, a njegov funkcionalistički stil (gde se smenjuju ironija i sarkazam, gradacija, ponavljanja rečenica, sintaksički paralelizam, a sve u duhu stvaranja komičnog efekta),omogućio je da njegovi novinski tekstovi, koji obiluju familijarzmima, ekspresivnim tonom, emotivnim izrazom, alegoričnošću,hetreroglosičnošću, afektacijom i dramaturškim komponovanjem, steknu široku čitalačku naklonost i pažnju javnosti. Rad će pokazati da su Nušićevi tekstovi jezičko-stilski vitalni, tematski savremeni, sa uverljivim prikazivanjem, ali i sa satirom i uvek prisutnim metafizičkim pesimizmom, gde se izvrgavaju ruglu večna tema vlasti, rodbinskog licemerja i dvostrukog morala, izrazito moderni i sa anticipatorskom sposobnošću njihovog autora. Iako je prošlo više od stoleća kako su nastale, Nušićeve kolumne su fabula nostra i danas, tematski i jezičko-stilski uzbudljive i aktuelne, pa će ovaj rad pokazati da Nušića s pravom možemo nazvati ne samo dramskim piscem, diplomatom,fotografom-amaterom i začetnikom retorike u nas, već i prvorazrednim novinarem.