CM: Communication and Media

„Crna hronika“ i etika u medijima u Srbiji pre 100 godina i danas

Bojan Cvejić — Sun, 22 Dec 2024 17:21:06 +0100

Interesovanje publike za vesti iz sfere kriminala i naslovima o nesrećnim slučajevima i tragedijama nije trend novog doba. Vesti iz takozvane „crne hronike“ objavljuju se u medijima od kada je novinarstva. Iako često u njima ne postoji javni interes, već preteže interesovanje javnosti, „crne vesti“ su oduvek nalazile put do publike putem javnih glasila. U današnje vreme, naročito u medijima u Srbiji, primeri iz ove tematske oblasti najčešći su slučajevi u kojima novinari prelaze profesionalne granice i krše etičke standarde. Na osnovu iskustva i prakse, poslednjih decenija ustanovljena su brojna pravila o izveštavanju o krivičnim delima i ličnostima koje su direktni ili indirektni akteri takvih događaja, kroz medijske etičke kodekse, ali i zakone. Cilj ovog rada je ustanoviti šta se u medijima u Srbiji promenilo po ovom pitanju u odnosu na period od pre sto godina, kada su etički kodeksi bili tek u povoju i nisu postojale smernice i precizna pravila.

Medijska i informaciona pismenost starijih osoba - preduslov za učestvovanje u digitalnoj eri

Dragana Trninić — Sun, 22 Dec 2024 17:34:27 +0100

Zahvaljujući kontinuiranom razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), postoje značajne mogućnosti za lakše obavljanje svakodnevnih aktivnosti i rješavanje problema, posebno pogodne za starije osobe, od dostave na kućnu adresu, plaćanja računa do kvalitetnijeg informacionog sistema. Jedan od izazova savremenog, digitalnog doba jeste organizovanje društva, zasnovanog na poštovanju ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, da svako može da živi i ostari bez diskriminacije. Na ove procese i izazove potencijalni uticaj ima digitalna transformacija. S obzirom na to da se gotovo polovina osoba iznad 65 godina u Bosni i Hercegovini (BiH) nalazi u digitalnom jazu, odnosno da ne koriste internet niti digitalne usluge (RAK, 2021), rad se bavi upravo ovom poulacijom, njihovom medijsko-informacionom pismenosti (MIP). Cilj rada je da utvrdi nivo znanja i vještina osoba starije životne dobi iz oblasti MIP, koje medije koriste i zbog čega, da li im vjeruju i kakav je njihov odnos prema medijima i medijskom sadržaju. Istraživanje je sprovedeno u Republici Srpskoj metodom polustrukturisanog intervjua sa 15 ispitanika. Rezultati ukazuju na nedovoljno razvijen sistem ličnih kompetencija MIP ispitanika i potrebu za edukovanjem osoba starije životne dobi iz ove oblasti, pogotovo segmenta digitalnih kompetencija.

O POTREBI DIJALEKTIČKOG PROMIŠLJANJA MEDIJSKE PISMENOSTI

Lidija Mirkov; Dragan Ćalović — Mon, 23 Dec 2024 05:07:31 +0100

Tekst analizira okvire razumevanja koncepta medijske pismenosti u uslovima dinamičkog tehnološkog razvoja. Autor iznosi stav da bi medijska pismenost trebalo da bude shvaćena kao dijalektički pojam. Povezivanje medijske pismenosti i celoživotnog obrazovanja prepoznato je kao svrsishodno tek ukoliko je sama medijska pismenost konceptualno utemeljena kao skup znanja i veština koje su u promeni. Autor predlaže promišljanje sadržaja i ciljeva medijskog obrazovanja u odnosu na perspektivu budućeg razvoja tehnologija i društvenih potreba, naglašavajući značaj razvitka sposobnosti iskrenog re-povezivanja sa dinamičkim društveno-istorijskim kontekstom. Na početku teksta analiziraju se savremena određenja pojma medijske pismenosti. Nakon toga, dat je kratak osvrt na istorijski razvitak pojma, posle čega su sagledane potrebe i mogućnosti dijalektičkog utemeljenja pojma.

ANALIZA KOMENTARA - KOLIKO SE MEDIJSKI SADRŽAJ RAZLIKUJE OD KOMENTARA KOJI GA PRATE?

Maja Sedlarević — Mon, 23 Dec 2024 05:34:34 +0100

U radu se analizira kako i na koji način komentari čitalaca medijskih objava korespondiraju sa tekstom ispod koga su napisani, kao i kakav je sadržaj tih komentara, kome se obraćaju, koji jezički izraz koriste i kako iskazuju svoj stav u vezi sa nekom temom/pojavom/događajem i/ili osobom. Komentari čitalaca medijskih objava pokazuju koliko sloboda koju imaju u digitalnom prostoru sobom nosi diskriminatornog ponašanja, agresije i različitih oblika verbalnog nasilja. Upravo zbog toga, u ovom radu bavićemo se fenomenom komentarisanja medijskih sadržaja.

Tema ovog rada je aktuelan i sveprisutan fenomen koji se tiče komentara publike na medijske sadržaje u digitalnoj sferi. Za potrebe ovog istraživanja, analizirani su komentari na tekstove iste tematike objavljene na portalu i Fejsbuk stranici jednog medija i to 2020. i 2022. godine. Ovo istraživanje bi trebalo da pokaže stvarnu sliku korelacije i interakcije između medijskog sadržaja i komentara koje čitaoci pišu ispod njega.

Posebna pažnja posvećena je pojavi govora mržnje, sa akcentom na seksizam, diskriminaciju LGBT osoba i stereotipno prikazivanje komentarisanih aktera i akterki. Rezultati istraživanja pokazali su da je žena koja je bila tema objava u komentarima bila ili zanemarena ili krajnje negativno prikazana.

Ključne reči: digitalna sfera, interakcija, komentar, LGBT osobe, medijski sadržaj, mizoginija, ravnopravnost, seksizam, verbano nasilje, žene

OČUVANJE PISMENOSTI KAO JAČANJE MEDIJSKE PISMENOSTI

Lidija Mirkov; Damir Smiljanić — Mon, 23 Dec 2024 05:49:22 +0100

U današnjem filozofskom i naučnom diskursu o medijima sve više se pominje pojam medijske pismenosti. Pod njime se podrazumeva umeće efektivnog korišćenja novih elektronskih medija koje treba da uključuje i kritički odnos prema ovima. ’Medijska pismenost’ tako postaje borbena parola jednog novog kritičkog mišljenja u humanističkim naukama. Međutim, prilikom pomnijeg ispitivanja tog pojma pokazuje se da on ima svoje slabosti: ili je tautološki koncipiran ili se pak suviše proširuje domen njegovog značenja. Autor polazi od stava da je već fenomen pismenosti dovoljno elementaran da bude ponovo predmet istraživanja u filozofiji medija i naukama o medijima jer se na njemu bazira i onaj (proširene) medijske pismenosti. Glavno polazište istinski kritičke refleksije o medijima u današnjim uslovima trebalo bi da bude razmatranje razloga krize upravo te elementarne (jezičke) pismenosti. U prilog tome autor razmatra četiri aspekta te krize – primat taktilnosti, nedostatak pažnje, opadanje nivoa jezičke kulture i neizdiferenciranost izraza – i formuliše očuvanje pismenosti u smislu poznavanja jezika i umeća individualnog izražavanja kao budući zadatak filozofije i humanističkih nauka.

O nekim problemima koncepta medijske pismenosti

Dragana Žarić — Sun, 22 Dec 2024 17:15:52 +0100

U radu se ukazuje na izazove i probleme s kojima se suočava medijska pismenost kao obrazovni i uopšte javni strateški koncept, s fokusom na upotrebu samog pojma i pojedine terminološke nejasnoće, zatim na redukcionističke prakse u sprovođenju obuka za medijsku pismenost, te političku i ideološku instrumentalizaciju ideje. Izazov pred medijskom pismenošću i je stvarnost determinisana tehnološkim razvojem i tendencija kvantifikacije, šematizacije i automatizacije vještina medijske pismenosti tako da poprimaju računarsku logiku, bez utemeljenja u kritičkom mišljenju.

The Redefinisanje pojma medijska pismenost u vreme vladavine keptoloških alata

Katarina Šmakić — Sun, 22 Dec 2024 19:54:54 +0100

Brojne definicije pojma medijska pismenost ciljaju na različite oblasti same pismenosti u medijskom prostoru, od njenog osnovnog pojma, tj. sposobnosti pojedinca da kreira medijski sadržaj i da ga razume, pa do metajezika samih medija i kritičkog promišljanja njihovog sadržaja. Današnja demokratska društva su izgubila svest o značaju pojmova kao što su „manipulacija“ ili „propaganda“, ovi termini danas zvuče arhaično i kao da nisu ni u kakvom srodstvu sa današnjim vremenom, vezujemo ih za istorijske dogadjaje i mišljenja smo da su iščezli, ali su u suštini izmenili svoje oblike. Uljuljkani u svojoj stereo realnosti, oslanjajući se na zaštitu koju pružaju demokratske procedure, živimo u nerealnom svetu koji je daleko od naše stvarnosti, a naša stvarnost je sušti kapitalizam koji ne bira sredstva kada je u pitanju borba za profitom. Manipulacija i propaganda su dobili sasvim novi oblik i novo sredstvo koje koristi kompjuterske programe kao tehnologiju za ubedjivanje, te da li je izbor korisnika njegov, uslovljen medijskom porukom ili je korisnik psihološki promenjen da bi njegov odgovor bio onakav kako je to kompjuterski softver želeo? Razumevanje značaja o interaktivnim tehnologijama i o njihovom uticaju na promenu mišljenja, stavova i vrednosti kod auditorijuma, kao i njihovom uticaju na promenu ponašanja i pouzdanost u predvidjanju istog, je u današnje vreme značajnije nego samo promišljanje definicije medijske pismenosti. Oblast keptologije, korišćenja tehnologije za ubedjivanje, koristi postojeća znanja iz socijalne psihologije, studija komunikacija, marketinga i ostalih oblasti, a udruženo sa razvijanjem novih kompjuterskih softvera u cilju izazivanja predvidjanih odgovora korisnika. Ukoliko kažemo manipulacija korisnika kompjuterskim programima, opet nećemo dati detaljan opis ovakvog instruisanja korisnika, zato što je manipulacija zavodjenje i davanje odredjenih dezinformacija, uticanje na činjenice, dok keptologija to radi na mnogo višem nivou, uticanjem na ljudske instinkte i ono nesvesno u čoveku, te ciljano izaziva već predložene odgovore korisnika. Keptologija definiše one kompjuterske programe čija je intencija da u sebi sadrže algoritme koji će na osnovu podataka iz drugih disciplina kao što su socijalna psihologija i marketing biti inkorporirani u iste, te da će namera ubedjivanja biti deo samog tog proizvoda. Keptologija se fokusira na promeni ponašanja ili stava usled interakcije kompjutera i čoveka, a ne posredstvom kompjuterski medijatizovane komunikacije. Bihejvoralne tehnike koje se koriste su danas konvertovane u algoritme koji sa velikom preciznošću predvidjaju ishode delanja korisnika, kreiraju potrebe korisnika i zarobljavaju ga u čarobnom krugu kojim vladaju. Neophodnost redefinisanja pojma medijska pismenost je od izuzetnog značaja u današnje vreme, podizanje svesti o značaju keptologije i inkorporiranju iste u medijsku pismenost, kao i istraživanja u domenu praktične primene keptoloških alata danas, zahteva neophodnost nastavljanja istraživanja u ovoj novoj naučnoj disciplini.

GEŠTALT ČOVEK-KOMPJUTER I TEORIJA NOOSFERE: DA LI ĆE RAČUNAR BITI HUMANIZOVAN ILI ČOVEK KOMPJUTERIZOVAN?

Lidija Mirkov — Fri, 17 Jan 2025 10:18:05 +0100

Apstrakt: Internet je u poslednjih nekoliko decenija tako duboko ušao u naš svakodnevni život i postao suština našeg bića i načina na koji funkcionišemo, pa se postavlja pitanje da li je internet postao sastavni deo našeg života, ili su njegovi korisnici samo faktori globalnog mrežnog sistema. Mnogi naučnici pokušavaju da odgovore na pitanje da li je blizu trenutak da internet preuzme ulogu globalne svesti. Veštačka inteligencija se svakodnevno koristi u više aspekata u našim životima, a sadašnjost svedoči koliko se ljudi oslanjaju na simbiozu sa elementima tehnologije jednom nogom u virtuelnom svetu. Postoji nekoliko pravaca razmišljanja o budućnosti interakcije ili simbioze između čoveka i mašina. Ovaj rad se bavi ovim konceptima, daje pregled teorija koje se bave istim pitanjem i pokušava da objasni ideju zašto je potpuna kontrola mašine nad čovečanstvom u osnovi – neuverljiva.

Filozofija medija - Mediji i sloboda

Lidija Mirkov; Branko Marković — Tue, 28 Jan 2025 12:38:21 +0100