CM: Communication and Media

Digitalna diplomatija na Fejsbuku – primjer Ambasada Ruske Federacije i Kraljevine Holandije

Draga Gajić, Smiljana Milinkov — Mon, 23 Jun 2025 21:24:45 +0200

Diplomatija se u posljednjih desetak godina suočila sa brojnim izazovima i transformacijama, posebno u vrijeme pandemije koronavirusa. Čak i van akademskih krugova sve češće se mogu pročitati ili čuti pojmovi poput digitalna diplomatija, virtuelna diplomatija, sajber diplomatija, e-diplomatija, hibridna diplomatija i Zum (engl. Zoom) diplomatija. Cilj istraživanja je da utvrdimo na koji način ambasade Ruske Federacije i Kraljevine Holandije (u Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji) koriste društvenu mrežu Fejsbuk kao platformu za promovisanje vlastitih spoljno-političkih ciljeva, ali i tema poput rodne ravnopravnosti i borbe protiv rodno zasnovanog nasilja. Kvanititativno-kvalitativna analiza sadržaja korištena je kao metoda u istraživanju. Ukupno je analizirano 54 objave koje su zvanične stranice ambasada objavile od 25.11.2023. do 10.12.2023. godine, odnosno u vrijeme trajanja globalne kampanje ,,16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“. Najviše objava (31) imala je Ambasada Kraljevine Holandije u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori, a najmanje objava (po četiri) imale su Ambasada Kraljevine Holandije u Bosni i Hercegovini i Ambasada Ruske Federacije u Republici Srbiji. Najviše objava o kampanji ,,16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“ imala je Ambasada Kraljevine Holandije u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori. Ostale analizirane ambasade nisu imale objave koje su se odnosile na rodno zasnovano nasilje ili kampanju ,,16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“.

MEHANIZMI UTICAJA SOCIJALNIH MEDIJA NA ZAVISNIČKA PONAŠANJA MLADIH

Dragana Bogićević, Branislava Popović-Ćitić — Mon, 23 Jun 2025 21:25:41 +0200

Socijalni mediji imaju veliki uticaj na svakodnevni život koji se najčešće ogleda u oblikovanju društvenih stavova, prihvatanju normi ponašanja i izgradnji identiteta pojedinaca. Njihovom uticaju najpodložnija su deca i adolescenti. Pored brojnih prednosti, društveni mediji doneli su i brojne rizike po mentalno zdravlje i ponašanje mladih. Socijalni mediji postali su pogodno tle za marketing i razmenu informacija koje se odnose na upotrebu psihoaktivnih supstanci i kockanje. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj socijalnih medija kao faktora koji može uticati na ispoljavanje zavisničkih oblika ponašanja mladih. Sistematskim pregledom literature uočeno je da društveni mediji utiču na ispoljavanje zavisničkih ponašanja mladih posredstvom tri ključna mehanizma. Prvo, izloženost mladih sadržajima u vezi sa supstancama i kockanjem povećava verovatnoću ispoljavanja takvog ponašanja. Drugo, sadržaji kojima se promoviše rizično ponašanje, posebno ukoliko je takvo ponašanje od strane (onlajn) vršnjačke grupe označeno kao prihvatljivo, utiču na promenu normi i stavova pojedinca u pravcu normalizacije ispoljavanja takvog ponašanja. I treće, socijalni mediji na različite načine omogućavaju lakši pristup psihoaktivnim supstancama i kockarskim aktivnostima što doprinosi povećanom uključivanju mladih u rizična ponašanja. Navedena saznanja o mehanizmima uticaja socijalnih medija mogu se iskoristiti kao značajan resurs u prevenciji različitih vidova zavisničkih ponašanja mladih.

Uloga REM-a u poštovanju pravila o komercijalnom i političkom oglašavanju

Sofija Lazarevic — Mon, 23 Jun 2025 21:23:36 +0200

Sažetak: U ovom radu predstavićemo ulogu koju ima Regulatorno telo za elektronske medije Republike Srbije (u daljem tekstu REM) u poštovanju, odnosno nepoštovanju pravila o komercijalnom i političkom oglašavanju. Na samom početku rada izložićemo pravni okvir, tj. pravne osnove na kojima počiva funkcionisanje i rad REM. Ovaj pravni okvir čini više zakona od kojih su svakako najvažniji Zakon o elektronskim medijima i Zakon o oglašavanju. Prema Zakonu o elektronskim medijima REM bi trebalo da bude, odnosno da funkcioniše kao samostalna i nezavisna regulatorna organizacija koja na način primeren demokratskom društvu, između ostalog, sprovodi politike u oblasti pružanja medijskih usluga, štiti slobodu mišljenja i izražavanja i interes javnosti u oblasti elektronskih medija. Međutim, mnoge stručne organizacije, zainteresovana javnost, udruženja građana i učesnici u političkom životu u našoj zemlji već izvestan niz godina iznose različite kritike na rad pomenutog regulatora. Ove primedbe ćemo deteljno predstaviti u drugom delu rada. Na samom kraju rada pokušaćemo da donesemo objektivan i nepristrasan zaključak o kvalitetu rada Regulatornog tela, sa posebnim naglaskom na nepoštovanje pravila u komercijalnom i političkom oglašavanju.

Anksioznost kao kulturna paradigma društvenih mreža: primer Instagrama

Marija Đurđević — Mon, 23 Jun 2025 21:41:14 +0200

Društvene mreže jedno su od centralnih obeležja savremene, digitalne današnjice. Njihova uloga je višestruka – one su istovremeno alat za komunikaciju, komunikativni prostor i polje za socijalizaciju i kreiranje značenja i vrednosti. Osnovna hipoteza ovog rada glasi da se anksioznost, iako pojam koji izvorno pripada filozofiji, psihijatriji, psihoanalizi i psihologiji, može transponovati u domen kulturologije i analizirati kao kulturološki topos. Druga hipoteza jeste da anksioznost, shvaćena upravo kao kulturološki topos, predstavlja kulturnu paradigmu društvenih mreža. Jedna od najpopularnijih i najzastupljenijih društvenih mreža u trenutku pisanja ovog rada jeste Instagram. Iz tog razloga, ali i zbog specifičnih funkcija koje nudi i ideološke pozadine na kojoj je zasnovan, odabrali smo i analizirali upravo Instagram kako bismo pokazali brojne načine delovanja kulture anksioznosti. Smatramo da ovakvo viđenje anksioznosti otvara nove mogućnosti sagledavanja različitih aspekata digitalne današnjice i ukazuje na važnost razvijanja kritičkog aparata i medijske pismenosti kod korisnika novih digitalnih servisa.

Novo novinarstvo: novinarstvo orijentisano ka rešenjima

Sanja Domazet Daničič, Maja Vukadinović — Tue, 24 Dec 2024 12:21:50 +0100

Novinarstvo usmereno ka promišljanju i pronalaženju rešenja za društvene probleme nalazi se u ekspanziji u trenutku kada se svet suočava sa brojnim izazovima kao što su smanjenje finansijskih resursa i potencijalna ekonomska kriza, klimatske promene, posledice globalne pandemije i izražena društvena nejednakost. Tekst preispituje delokrug i primenu novinarstva orijentisanog ka rešenjima u kontekstu nove društvene uloge novinara koja se ogleda u inspirisanju građana da se izbore za promene, podizanju svesti o društvenim nepravilnostima i podsticanju na akciju. Analizirane su mogućnosti i dometi društveno odgovornog novinarstva. Cilj rada jeste da ukaže na realne domete savremenog novinarstva koje treba da identifikuje probleme i konflikte u zajednici i obezbedi odgovarajuća rešenja. U radu se preispituju specifičnosti novinarstva orijentisanog ka rešenjima u odnosu na srodne novinarske pravce i analiziraju načini na koje se struktuiraju priče u okviru ovog pristupa.

Sprovedena je analiza primene novinarstva orijentisanog ka rešenjima u novinarskoj praksi u Srbiji. Metod koji je upotrebljen za istraživanje je dubinski intervju. Sprovedeno istraživanje ukazuje da se profesionalno novinarstvo u Srbiji suočava sa brojnim izazovima i da malobrojni novinari imaju dovoljno znanja, resursa, podrške i spremnosti da u kompleksnim društvenim okolnostima iniciraju rešenja. Zaključak je da su neophodne celovite promene u društvu i u samoj profesiji kako bi se više novinara u Srbiji usmerilo ka dubinskom istraživanju rešenja.

Fenomen komunikacionih strategija i njihova uloga u globalnoj i lokalnoj digitalnoj komunikaciji

Ilija Milosavljević — Mon, 23 Jun 2025 21:26:59 +0200

Rad istražuje fenomen komunikacionih strategija, sa posebnim osvrtom na njihovu primenu u digitalnom okruženju. Kroz teorijski pregled i analizu relevantne literature, rad se bavi definisanjem koncepta, dimenzija i faktora koji utiču na njihovo formiranje i primenu. Posebna pažnja posvećena je ulozi digitalizacije i globalizacije u oblikovanju strategija, kao i specifičnostima lokalnog konteksta. U radu se nastoji da se doprinese boljem razumevanju komunikacionih strategija i njihovoj primeni u praksi, izvan poslovnog konteksta, za koji se termin najčešće vezuje, uz identifikaciju ključnih izazova i mogućnosti u savremenom medijskom okruženju. Takođe, ukazuje se na potrebu za integracijom teorijskih znanja i lokalnih „klima“, sa ciljem unapređenja strategijskog pristupa komunikaciji u Srbiji, ali i širem globalnom kontekstu. Analiza pruža osnov za buduća istraživanja i potpuniju integraciju fenomena komunikacionih strategija prilagođenih izazovima digitalnog doba i celokupnom komunikacionim procesu u savremenom društvu.

Radio u novom medijskom ekosistemu: globalni izazovi i lokalne refleksije

Slobodan M Penezić, Uroš Selenić — Tue, 13 May 2025 12:02:21 +0200

Tekst nastoji predstaviti stanje i promene u funkcionisanju radijskih medijskih organizacija (RMO), sumirajući istovremeno njihove bazične karakteristike i savremene modele rada, a primarno se fokusirajući na nove tehničko-tehnološke (TT) okolnosti, koje ih, kao i ostatak medijskih aktera, dominantno usmeravaju ka putevima nužne transformacije. Uz prikaz osobenosti ovog dela medijske industrije, njegovih komparativnih prednosti i procesa adaptacije na novi TT ambijent, uporedo se opisuju globalni trendovi u tom pogledu i stanje u okviru domaćeg medijskog sistema (u Srbiji). Simultano se prikazuju i analiziraju novi radijski modeli funkcionisanja, imajući u vidu, pre svega, novi TT okvir rada, nove navike publike i novi način rada RMO, ujedno prezentujući i osnovne odlike lokalnog radijskog tržišta. Na taj način nastojimo sagledati puteve transformacije tradicionalnog radija u savremeni radijski metamediji 21. veka, prateći osnovnu tezu da uspeh u tom pogledu i tržišna održivost RMO zavise od odnosa prema novim TT okolnostima i upotrebe izvornih radijskih komparativnih prednosti, ali ujedno i od privrženosti odgovornoj uređivačkoj politici i kvalitetnom sadržaju. Cilj, samim tim, jeste i zbir dijagnoza i preporuka prezentovan u zaključnom segmentu teksta, koji se danas opravdano može uputiti svim medijskim, ali i ostalim relevantnim akterima koji imaju uticaj na dalji razvoj radijskih medija. On se ogleda u tri dimenzije njihovog funkcionisanja u 21. veku: organizacionoj, korisničkoj i dimenziji izazova lokalnog medijskog ambijenta.

Umrežena društva

Nikola Mlađenović — Tue, 13 May 2025 15:29:34 +0200

Rad istražuje različito poimanje znanja u informacionom društvu i argumentuje da teorija umreženog društva Manuela Kastelsa treba da bude pozicionirana između koncepata postindustrijskog društva i društva znanja. Kastels se eksplicitno oslanja na konzervativnu definiciju znanja Danijela Bela i odbacuje viđenje Frica Mahlupa. Ovo Kastelsa dovodi u težu situaciju onda kada vrednuje samu socijalnu strukturu umreženog društva. Neoliberalna antinaučna i antiprosvetiteljska definicija znanja dovodi u pitanje fundamentalni sukob Mreže i Sopstva u Kastelsovoj teoriji, odnosno tenziju društvenih i informacionih mreža. Mundano, efemerno znanje običnih ljudi u središtu je neoliberalnog posmatranja tržišta i kulture i u kontrastu je sa poimanjem umreženog društva. Neoliberalna problematika znanja u radu će se analizirati na tri nivoa na kojima Kastels nalazi konflikt informacionih i društvenih mreža: moć identiteta naspram moći komunikacija; masovne samokomunikacije protiv hiperteksta novog metajezika; konačno, kulture stvarne virtualnosti u tenziji sa idejom javnog uma.

Uticaj rodno obojene percepcije neverbalnih komunikacionih znakova na efektivnost ženskog preduzetničkog liderstva

Kosta Lekić, Maja Lekić — Mon, 23 Jun 2025 21:22:36 +0200

Komunikacioni proces, usled svoje visoke kompleksnosti, pod uticajem je značajnog broja eksternih faktora. Navedeno je posebno primenljivo na neverbalni aspekt komunikacionog procesa, u kojem se poslate poruke često iskrivljene usled interferencije raznih elemenata koji, na prvi pogled, ni ne deluju relevantno za sam proces. Ovo je slučaj, između ostalog, sa rodno-stereotipnim društvenim normama. Ove norme su značajan deo celokupnog procesa socijalizacije, utičući na živote svih ljudi tokom njihovih života. Međutim, ovo takođe čini njihove efekte posebno snažnim i upadljivim, i to ne uvek na pozitivan način. Efekti se mogu osetiti u svakodnevnom životu, ali možda još značajnije u mnogim poslovnim kontekstima. Shodno tome, osnovna tema kojom se ovaj rad bavi jesu efekti koje uticaj rodno-stereotipnih normi na percepciju neverbalnih znakova ima na efektivnost žena preduzetničkih lidera. U tom cilju, rad najpre razmatra koncept preduzetničkog liderstva; zatim, proučava koncept neverbalne komunikacije i njegovu rodno obojenu percepciju; i konačno, bavi se uticajem koji ova rodno obojena percepcija neverbalnih znakova ima na efektivnost žena preduzetničkih lidera. Ukazuje se na stereotipe koji se vezuju za žene, kao i na njihovu (in)kongruenciju sa idealima „dobrog“ preduzetničkog liderstva, i na načine na koje navedeno utiče na uspešnost žena na pozicijama preduzetničkih lidera.

Konvergencija profesionalnog i amaterskog izveštavanja o Izboru za pesmu Evrovizije

Bojan Petrović — Mon, 23 Jun 2025 21:28:26 +0200

U radu se kroz prizmu koncepta „kultura konvergencije“ (Jenkins, 2006) ispituju odnosi profesionalnih i amaterskih aktera u izveštavanju o Izboru za pesmu Evrovizije. Istraživački uzorak čini 17 ispitanika iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, od kojih je deset evrovizijskih fanova koji sadržaj stvaraju na maternjem i engleskom jeziku, pet novinara i dvoje evrovizijskih komentatora sa RTS-a i HRT-a. Rezultati istraživanja pokazuju kako profesionalni medijski radnici prepoznaju značaj fanovskog rada i kako im koristi u obavljanju njihovog posla, dok fanovi izveštavanje mejnstrim medija opisuju kao senzacionalističko, bez preteranog udubljivanja u temu i često sa izvesnim greškama. Fanovi pronalaze razumevanje za takav vid rada i nude pomoć prilikom izveštavanja kako bi publika imala priliku da sazna što preciznije informacije. Kada je reč o saradnji fanova i profesionalaca ona je uglavnom pozitivna, dok novinari evrovizijske fanove ne vide kao konkurenciju već kao dobar izvor informacija.

Democracy and Media in Europe

Marjana Stevanović — Mon, 23 Jun 2025 21:37:18 +0200