ЕКОНОМЕТРИЈСКИ МОДЕЛИ У ВРЕДНОВАЊУ ПРИРОДНИХ АТРАКТИВНОСТИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА НА ГОЛИЈИ
Sažetak
Туризам је један од најважнијих сектора за развој у многим државама. Поред туристички атрактивних дестинација, туристичка кретања су усмерена ка неискоришћеним, атрактивним просторима са високим степеном очуваности. Евалуација таквих простора је од изузетног значаја за планирање развоја туризма. При њиховом изучавању користе се економетријски модели. Један од таквих простора у Србији је Природно добро - Парк природе “Голиjа”, Резерват биосфере “Голија-Студеница”. Предмет истраживања рада је вредновање природних атрактивности на Голији помоћу економетријских модела. Циљ рада је да се идентификују и процене ресурси релевантни за развој туризма на простору планине Голије. У оквиру методолошке апаратуре као опште научне методе коришћени су модел заснован на нумеричкој и статистичкој аналази, картографски, анализа, синтеза, дескриптивни метод.
Reference
Баковић, И. (2019). Парк природе Голија. Гласник Српског географског друштва.
Valjarević, A., Vukoičić, D., & Valjarević, D. (2017). Evaluation of the tourist potential and natural attrativness of the Lukovska Spa. Tourisam Management Perspectives, 22, 7-16.
du Cros, H. (2001). A New Model to Assist in Planning for Sustainable Cultural Heritage Tourism. International Journal of Tourism Research, 3(2), 165-70.
Vargas, L. S., de la Luz Valderrábano Almegua, M., Rodríguez, S. I., & Molina, A. L. (2018): Methodological Proposal to Evaluate Touristic Activity with Local Sustainability Criteria in the Hydrographic Sub-Basins of the Huasteca Potosina, Mexico. Book chapter in: World Sustainability Series. London: Springer nature.
Knežević, R. (2008). Contents and assessement of basic tourism resources. Tourism and Hospitality Management, 14(1), 79-94.
Миленковић, С. (1995). Економетријски модели функционалне туристичке класификације бањских и климатских лечилишта Југославије. Научно-стручни-скуп, бањска и климатска места Југославије, Београд.
Николић, С. (2011). Еколошко-туристичке одлике Голије. ГЛОБУС 37-38 – часопис за методолошка и дидактичка питања географије.
Ristić, D., Vukoičić, D., Nikolić, M., Milinčić, M., & Kićović, D. (2019). "Capacities and energy potential of thermal-mineral springs in the area of the Kopaonik tourist region (Serbia)". Renewable and Sustainable Energy Reviews, 102, 129-138.
Станковић, М. С. (2008). Туристичка географија. Београд: Завод за уџбенике.
Sunlu U. (2003). Enviromental impacts of tourism. Options Méditerranéennes, 263-270.
Taher, S. H. M., Jamal, A. S., Sumarjan, N., & Aminudin, N. (2015). Examining the structural relations among hikers'assessment of pull-factors, satisfaction and revisit intentions: The case of mountain tourism in Malaysia. Journal of Outdoor Recreation and Tourism, 12, 82-88.
Просторни план подручја посебне намене Парк природе Голија, ЦЕП, Центар за планирање урбаног развоја (2004). a. Приступљено 20. 09. 2023. са b. https://www.kraljevo.rs/wp-content/uploads/2020/08/5-Poglavlje-3.pdf
Програм развоја и туризма, Међуопштинско партнерство: Краљево, Рашка, Врњачка Бања, Горњи Милановац и Чачак 2012.-2022. (2012). a. Приступљено 29. 09. 2023. са b. https://www.vrnjackabanja.gov.rs/images/clanak/623/dokumenta/program-razvoja-opstine-2012-2022-medjuopstinsko-partnerstvo.pdf