ТРАНЗИЦИЈА КА МУЛТИВАЛУТНОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ

Sažetak

У чланку се истражује актуелни глобални помак од доминације америчког долара у међународним трансакцијама ка мултивалутном трговинском и финансијском систему. Анализа идентификује четири кључне димензије ове трансформације: опадање хегемоније долара, растућу употребу алтернативних валута у трговини енергентима, диверсификацију валута у међународном плаћању и развој самосталних платних инфраструктура, као што су SPFS, CIPS и SFMS, који подржавају удаљавање од SWIFT-а и финансијске архитектуре у којој доминира долар. Заједно, ови елементи одражавају стратешко преиспитивање монетарне моћи у фрагментисаном геополитичком окружењу. У средишту чланка је студија случаја Русије, која је спровела најобухватнију стратегију дедоларизације међу водећим економијама. Од 2022. године, Русија је значајно смањила употребу долара и евра у својој спољној трговини, заменивши их рубљама, јуанима и другим валутама партнерских земаља. Билатерални споразуми, институционална координација у оквиру Евроазијске економске уније и BRICS-а, као и подаци о трговини обрађени по регионима, користе се за илустрацију обима и утицаја ове валутне транзиције. Иако је руски пример најзаступљенији због доступности података, разматрају се и слични трендови у Кини, Индији и арапским земљама Залива. Истраживање примењује квалитативну методологију и дескриптивну статистику, ослањајући се на званичне податке о трговини и плаћањима, саопштења са самита и секундарне изворе у циљу праћења употребе валута и институционалних развоја. Резултати указују да, иако је доминација долара и даље структурно укорењена, постепено настаје мултиполарни монетарни поредак заснован на регионалним финансијским блоковима и алтернативним каналима трансакција. Очекује се да ће овај нови систем добити на отпорности захваљујући конвергенцији монетарних, трговинских и технолошких стратегија.